Moj sin koji ima 3 godine se plaši dugmića. To ispoljava tako što zadnjih šest meseci neće da obuče ništa što ima dugme ili bilo koji ukras sličan dugmetu. Suprug i ja smo smo pokušavali da razgovaramo sa njim, da saznamo šta ga plaši i da li ga uopšte nešto plaši. Ovo je počelo odjednom.

Imam dvoipogodisnju kcer. Place sa izgovorom dira me taj i taj, iako joj je taj bio tek blizu na metar ili je dodirnuo za rame ili kosu. Dira je i onaj kod kog je prisla sama i odmah krece u maksimalni plac. Diraju je i braca i sestre kije voli. Naravno, niko je ne povredjuje, i srece samo poynate i drage ljude. Nema zalbi iz vrtica.

Imam devojcicu od 4 god, dijete sa potpuno normalnim razvojem. Govor; pamcenje, voli da pise, dosta zna engleski sve na njenu inicijativu[nismo je forsirali]. Problem je sledeci; odbija vrtic bez konkretnog razloga, lako stupa u kontakt sa starijim u odnosu na vrsnjake, potrebno je da je neko dijete bas forsira da bi se pokrenula kad se oslobodi bude super ali u grupi to je tesko. Probali smo sa skolom plesa[misleci da je vrtic opterecenje ]jer pokusavamo unazad tri godine ali desava se isto. Kad se poijavi u grupu djece stane sa strane i nista. Napominjem da smo ja i suprug dosta povuceni i tihi po prirodi. Zadnjih dana je zaticem u krevetu kako se mazi ''dolje''. Poceli smo kod psihologa ali tek dva dana rekao je da je sve ok za njen uzrast ali da ce raditi jos sa njom. Molim vas da mi odgovorite da li je to prolazna faza ili sta vec? Hvala

Postovani, imam cerku od 6 godina posla je u pretskolsko pre mesec dana i od tada pocela cudno da se ponasa. Prvih dana kad je krenula vaspitacica mi je rekla da je pocela da se druzi sa najnemirnijim decacima i da je rekla da joj je jedan od tih decaka momak, i da ga je poljubila. Prvo nisam reagovala jer sam mislila da ce to da je prodje jer je jos mala mislim da i nezna sta je to momak. Pre neki dan mi je vaspitacica rekla da je cula kako je nekom decaku rekla da joj skine gacice i poljubi u ribicu. To nije mogla da cuje kod nas u kuci verujte, od uvek je bila dobro dete vaspitacice iz prethodnog vrtica su je stalno hvalile neznam sta se desava kako da razgovaram sa njoim dali da je kaznim, molim vas pomozite. Unapred hvala.

Imam sina od osam godina, koji ide u drugi razred o. Škole. Moj problem je što više ne znam kako da rešim problem sa njegovim ponašanjem. Kada ga neko pipne ili udari, on im vrati udarac odmah, a ako nije u prilici da to učini odmah, onda sačeka i nekoliko dana, pa ih izudara. Verbalna komunikacija mu je loša, teško se izražava, nikako ne zna da se svađa ili da se opravda (učiteljica ga i ne sluša) , stalno je on kriv, što verovatno i jeste istina, pa ispoljava agresivnost prema ostaloj deci. Slabije i manje od sebe nikada ne dira, nego ih brani. Voli da ide u školu i socijalno je dete, nije povučen u sebe. Odlicno spava, lepo jede, samostalan je i pedantan. Od malena ga učim da pokaže sve vrste emocija u porodici, što i radi. Domaće zadatke radi, ponekad zaboravi neki zadatak, ali smo to rešili tako što sam mu rekla da zapiše šta ima za domaći. Od početka prvog razreda pa i drugog je na času miran i pažljiv. Kada nešto zna javi se da i to kaže. Impulsivan je i žuri i kada radi kontrolne zadatke i kada radi domaći, samo što pre da završi da može da se igra i slično. Stalno mu pričam o odnosima među ljudima, pitam ga za mišljenje i šta bi on uradio da je u određenim situacijama u koje on dovodi decu kada ih povredi udaranjem. Ima mlađeg šestogodišnjeg brata, koji je suprotnost njegovom karakteru i slažu se dobro. Razmišljam da odem kod nekog psihijatra, ali živimo u malom gradu. Živimo kao većina porodica normalno. Otac mu je posvećen i dobro se slažu. I suprug i ja se dobro slažemo. Svi provodimo solidno vreme zajedno. Inače od malena je takvog karaktera. Mi ga zovemo "daj" i "još" i retko je zadovoljan dobijenim, i ako jeste, onda je to kratkog vremena. Nije ljubomoran, zavidan, čak i ne zna šta to znači, nije sebičan. Kako da mu pomognem da smiri agresiju i bes? Probala sam da ga kaznim, ali ni kazna ni nagrada nemaju nikakvog efekta. Ne voli nešto preterano da se mazi, ali mi ga i mazimo i ljubimo. Možda ne zna da se uklopi sa ostalom decom ili neće da ga prihvate (pošto ih je napadao u prvom razredu, pa im je učiteljica rekla da se ne druže sa njim) , a on ne zna da im priđe. Ima fizičku energiju i retko kaže ne mogu, umoran sam, kada je u pitanju trčanje, vožnja biciklom, košarka, fudbal, što naravno voli da igra sa drugom decom ili sa tatom kada nema druge dece. Neće ili nije siguran da hoće nešto od sportova da trenira. Nekada se dobro koncetriše na nešto, naravno što ga interesuje, a na ono što ga ne zanima teško se koncetriše. Kako da kontaktiram nekog dečijeg psihijatra?