Moj sin koji ima 3 godine se plaši dugmića. To ispoljava tako što zadnjih šest meseci neće da obuče ništa što ima dugme ili bilo koji ukras sličan dugmetu. Suprug i ja smo smo pokušavali da razgovaramo sa njim, da saznamo šta ga plaši i da li ga uopšte nešto plaši. Ovo je počelo odjednom.
Poštovana, Te jednostavne fobije na tako malom uzrastu su očekivane i prolaze bez ikakvog posebnog lečenja, jer su deca kreativna bića i spontano ulaze u situacije suočavanja sa strahom. Ne obraćajte pažnju i ne insistirajte na dugmićima, a sami ćete primetiti kada strah bude nestao
Dugmad u meni izaziva gađenje i nelagodu, od kako znam za sebe. Po prirodi sam veoma gadljiva, povraćam na mirise, pojave pa čak i riječi. Moj otac, inače veliki šaljivdžija, zapazio je da kada kupujemo odjeću izbegavam dugmad pa se našalio "A zašto nećeš s puljkama?"..istog trenutka sam počela da povraćam. Taj izraz, puljka-dugme u meni izaziva još veće gađenje. Danas imam 45 godina i u ormaru imam isključivo garderobu bez dugmadi, posteljina takođe... Zaboravih reći, metalno dugme na farmerkama mi ne smeta.
Postovani, i ja takođe imam fobiju od dugmadi. Imam 12 g. i kako se ja sjećam na podu je bilo gomilu dugmadi od kojih mi je mama rekla pokupi ih i donesi mi ih. Imao sam ja mislim 3g i ja sam to zamislio kao da su oko mene pauci i do dan danas imam strah od dugmadi. Mene ne brinu dugmadi metalni, nego koji su npr na košulji. Nikad ne nosim dugmad čak i ako ih ima na farmericama iznutra ja ih sve poskidam. Kada želim da ih kupim, Nikad ih ne oblacim dok se ne poskidaju dugmad sa rupicama. Metalne mi ne prave problem i to je to.
Mi smo takodje primetili da naša kći od neke 3g se plaši dugmadi. Do tad nije bilo problema. Sad ima 7g. Ne podnosi dugmad. Dakle kad vidi dugme koje može da dodje u kontakt sa njom vrišti. Npr. posteljina nam je bez dugmadi. Ne nosi odeću sa dugmićima itd. Mada joj ne smeta kad je neko obuče, ali ne želi da ga dodirne na bilo koji način. Ne forsiramo, jer znam kako je to. Imam fobiju od buba švaba. Gade mi se i ne mogu da podnesem da budem pored nje pa čak ni da je gledam na TV. Verovatno ona ima isti osećaj.
Imam 38 godina i gadim se dugmica jos od kada sam imala 2-3 godine. Moji roditelji nikada nisu forsirali niti trazili neka posebna objasnjenja od mene. Ispostovali su da nemogu da imam posteljinu za spavanje sa dugmicima ili nosim garderobu sa istim. Ta fobija je malo manja sa godinama u smislu da neke vrste dugmica cak i mogu da podnesem, mada uvek izbegavam, ali u principu ne utice mnogo na normalan zivot. Prosto prilagodis garderobu i okolinu. Veliki pozz
I moj sin je već sa 2-3 godine počeo da izbegava dugmiće. Probala sam i da pričam sa njim i da ignorišem, ali to nije uticalo na njega. On sada ima 6 godina i ništa se nije promenilo!
Imam 33g i imam isti problem. Od kada znam za sebe dugmići mi se gade, izazvaju mučninu i nagon za povraćanjem. Nisam tražila pomoć jednostavni to svi znaju i ja sam naučila daquot; ignorišem quot; dugmiće tako da ih jednostavno ne gledam. Nosim garderobu bez njih i sve je ok. I maja baka ima isti problem.
Evo opet mene. U skoli ucim psihologiju. I ima jedna lekcija sa eksperimentom koji je vrsen na detetu koje je bilo staro oko 2 godine. Tako nesto. Dete se nije plasilo misa. Dali su mu misa i pustali su mu glasne zvukove koji bi ga uplasili. Posle nekoliko pustanja tih zvukova dete je pocelo da se plasi miseva, a taj strah je presao na sve sto je belo (mis je bio beo) i krzneno. Dete se plasilo i igrackica plisanih. Da bi dete vratili tj da bi ga oslobodili tog straha pustali su mu umirujucu, tihu muziku. Taj proces je nesto duzi ali je uspeo. . . Mozete pokusati sa tim.
Jednostavne fobije u dečijem uzrastu
Te jednostavne fobije na tako malom uzrastu su očekivane i prolaze bez ikakvog posebnog lečenja, jer su deca kreativna bića i spontano ulaze u situacije suočavanja sa strahom. Ne obraćajte pažnju i ne insistirajte na dugmićima, a sami ćete primetiti kada strah bude nestao
Komentari na pitanje: #46538
Dugmad u meni izaziva gađenje i nelagodu, od kako znam za sebe. Po prirodi sam veoma gadljiva, povraćam na mirise, pojave pa čak i riječi. Moj otac, inače veliki šaljivdžija, zapazio je da kada kupujemo odjeću izbegavam dugmad pa se našalio "A zašto nećeš s puljkama?"..istog trenutka sam počela da povraćam. Taj izraz, puljka-dugme u meni izaziva još veće gađenje. Danas imam 45 godina i u ormaru imam isključivo garderobu bez dugmadi, posteljina takođe... Zaboravih reći, metalno dugme na farmerkama mi ne smeta.
Pregledajte odgovore po oblastima