Imam 20 godina i imam jedan problem. Brzo zaplačem (u zadnjih pola godine) i kad počnem plakati zaboli me glava strašno i nekad počnem čak da histerišem. Nisam agresivna već nekako borim se uvek za nešto. Na primer, kad se svađam sa momkom uvek počnem da plačem i vrištim i jednostavno se izgubim. Uzimala sam kapi za stres, ali ne pomaže mi ništa. Šta da uradim?

Imam strah od visine i samoće. Kada sam u društvu taj problem prođe. Kako da rešim taj problem? 

Zdravo! Javljam povodom saveta posto imamo problem u porodici! Ja sam apsolvent stomatologije i poslednjih 10ak godina imamo problem sa mojim mladjim bratem, 91o godiste koji kada je trezan je neverovatno divno i inteligentno stvorenje ali kada se napije nastupa horor. Moji roditelji zive na selu i nisu toliko upuceji u tezinu problema pa mi se nekako cini da ni ne znaju kako da mu pomognu. . . Taj horor otprilike izgleda ovako: on nema kontrolu vec posle prve case i jako drcno pije, i to njegovo pijanstvo ima faze super raspolozenja na pocetku, gde je veseo, opusten, razdragan ali dodje u neku fazu gde postaje agresivam, pocinje da vredja ljude, hoce da se bije, par puta je nasrnuo na mamu i menw, nju je par puta i udario, krece da lomi stvari po kuci i onda izdivlja i nakon te epizode samp zaspi i sutradan se nicega ne seca i ne veruje nam nista. . . Ja sam pokusala par puta da mu objasnim da ima problem, ali on nece ni da cuje i uporno prica kako nece vise i opet sve isto. . . Molim vas posavetujte me kako da pomognemo nekom ko nece sebi da pomogne? Postoji li neki lek koji mozemo tajno da mu dajemo da se odvikne od alkohola?? Unapred zahvalna. . .

Ne znam šta mi je, nervozna sam užasno, imam suicidalne misli, imam dete od deset godina i u zadnje vreme stalno mu nešto fali. Moji roditelji kažu da on ispašta moje grehe. Da li bi bilo bolje kad mene ne bi bilo, jer bi život dala i za dete i za roditelje. Nemam volje više da živim, a nemam ni sa kim da pričam. Šta da radim?

Postovani, ne znam kome da se obratim za savet?! Naime, moj 22 godisnji sin brine o dedi po ocu koji ima metastaze u podmakloj fazi i baki koja je stara i nemocna. Brne o njima jer nemaju nikoga drugog. Njihov sin (moj suprug a njegov otac) je preminuo pre 5 godina. Moj 22 dvo godisnji sin je vec pretrpeo traumu kada su mu saopstili da mu je otac preminuo. Trazio je pomoc i razgovor sa strucnim licem i bez ikakve terapije se primirio i vratio u normalni zivot kakav imaju mladi. Od kako je deda bolestan on im je na usluzi ali je problem u tome sto je deda agresivan i ponekad cak neprijatan prema unuku, sto on podnosi tesko i, kako kaze, ima nocne more. Imam dilemu da li da dvadesetdvogodisnjeg sina zastitim tako sto cu ga sasvim izolovati od bolesnog deke i bake!?