Poštovani, čak i pod rizikom da ću zvučati banalno, moram ovo reći. Imam neopisiv strah od bubašvaba, počev od nekog zaista mladog uzrasta (recimo 4 godine starosti) , koji se povremenim infestacijama u svojoj kući samo učvršćivao. Trenutno osećam jako uznemireno jer su one ponovo tu i to je nešto što me muči 24 časa dnevno, stvarajući time tenziju u okolini, a pre svega otežavam sebi. Šta da uradim dalje i da li je lečenje fobija nadležnost isključivo psihijatra? Hvala unapred, pozdrav.

Pozdrav! Pijem lekove vec 5 godina, u poslednjih 3, 5 godine a mozda i vise pijem leponex, poslednje 2 godine pijem samo leponex, sramota me da kazem da vec oko 3 godine imam velike probleme sa umorom i pospanosti, nisam se puno borio da resim to, nisam dao 100% sebe, zbog nekog straha da ce mi vecno biti ovako, znaci mogu dugo da spavam, budim se tesko preko dana nisam ni 60% svoje snage, uvati me nalet pospanosti, idem cesto na sport, ali retko kad budem 90-100% svoje snage i odmoran, pre recimo 2 meseca sam se zagrejao da resim ovo pa sta bude bice, otisao sam kod doktorice opste prakse, rekla je da odradim krv odradio krv sve cisto kao suza, pa smo presli na glavnu opciju ukidanje leponexa inace u posednjih 8 meseci pijem 1/4 od 25mg i opet me osamuti, dobio neki novi lek 3 dana ga pio umesto leponexa, par sati nako sto ustanem su mu bila ista kao sa leponexom al mi uvece mnogo bolje bilo, al me taj lek nije radio, plus sam preko dana osecao mucninu vratio se na leponex, nisam mogao izdrzati, onda sam odradio nalaze stitne zlezde i to sve uredu, pritisak puls sve uredu, sad se vracam na opciju leponexa sledece nedelje idem kod svog psihijatra nisam bio dugo kod njega, jer nisam imao neke potrebe, glavni i veliki problem mi je umor i pospanost, a on je to nekako ignorisao (nisam sam se razumeo bas sa njim oko toga) , sve lekove koje sam pio ovog tipa anafranil, remeron itd, imao sam nus pojave, doduse samo sam anafranil pored leponexa pio na duze vreme i imao sam zatvor po 4-7 dana, cim sam prestao vratila mi se stolica posle nekog vremena, iako idem kod psihijatra sledece nedelje ne uzdam se nesto puno u njegove znanje, (mislim da cu ga promenuti) zelim da znam sta vi mislite?

Nakon jednog stresnog dogadjaja počela mi je drhtat ruka. Pošto sam paničar, stalno o tome mislim, stanje mi je gore, imam osjećaj da sva drhtim, preznojavam se. Kad spustim šaku na stol i dignem jedan prst ruke on počne jako drhtat. U rukama osećam slabost, grče se.

Postovani, moram vas pitati, rec je o mom ocu. Ima sesdeset godina i zapao je u depresiju usled gubitka posla. Odbijao je hranu i da izlazi iz sobe cak. Nekako je ipak prstao da ode kod doktora psihijatra i prepisao mu je "tritiko" da pije dva puta dnevno od 150ml, i "lorazepan"tri puta dnevno. Najveci deo vremena provodi spavajuci gotovo non stop osim kad jede i uzima lekove, poceli su da mu slabe misisci i da se sporije krece zbog tolikog spavanja, da li mislite da je to malo prejaka terapija i sta da radim?

Potreban mi je savet za mog učenika prvog razreda osnovne škole. Verbalno i fizički je agresivan prema drugoj deci. Laže. Ima potrebu da piše ružne reči. Mokri u kantu za smeće u hodniku škole javno, pred drugom decom bez stida. Zanimljiva su mu ona deca koja se fizički obračunavaju sa njim. Facijalna ekspresija je često u neskladu sa situacijom.