Nonstop sam u svađi sa svekrvom, a suprug ne zna na koju stranu, pa je više na njenoj jer smatra da je ja ne razumem i da ona ne sme da se nervira jer je imala izliv krvi na mozak. Ona me "savetuje" stalno. Govori mi kako bebu da hranim, šta da joj spremam, kako ja ne znam da vaspitam dete, kako je njen sin bio dobar, kako dete ne sme da pipne ništa u dnevnoj sobi kao ni ja. Ona je gazda, ja ne smem ništa da diram u dnevnoj sobi. Kako bi, kada bi imala novca, nas isterala iz stana. Vređa, psuje, a ja puknem pa počnem da se svađam i krstim sve na gomilu i onda kažu da sam luda što toliko vičem. Ima stvari koje zaboravim, ima stvari koje ne znam da objasnim. ali me ubija psihički. Ja ne mogu ni sitnicu da trpim jer me sve boli. Kaže kako je suprug trebalo drugu da oženi, da ja nisam normalna, da vičem. Kad beba nesto prospe, dere se kao luda na mene kako ja ne znam da je čuvam, a kad njen mačak povraća, ništa. Samo njen sin i niko drugi. Ja znam da ne treba da vičem, ali to je jače od mene, sve me boli. Ne mogu da je gledam. Živim u sobici kao u zatvoru, a nemamo novca da se odselimo. Šta da radim?

Imam jako blisku osobu u svom okruženju koja je uživalac kokaina. Nažalost, to sam tek nedavno otkrila, zato što je on to očito vešto krio od mene, I sada sumnjam da ga on već godinama unazad koristi. Pravdao se rečima da ne koristi često, da to nije nista strašno, da on može da brine o sebi i  znate već kako to ide sa narkomanima. Zaista mi je jako stalo do te osobe i makar sav trud bio uzaludan, ja ne mogu a da makar i ne pokušam.

Kako da mu pomognem, odakle da počnem, kome da se obratim?

Imam 30 godina, od kako znam za sebe dešava mi se da nerazgovetno izgovaram reči kada npr. odgovaram na ispitu, kada razgovaram preko telefona sa nekim ko mi je nepoznat, sa šefom itd. Jednom rečju - spetljam se, hoću brzo sve da izgovorim, pa to ne liči ni na šta, ljudi me tada ne razumeju, pa moram da ponovim. Sa poznatim ljudima normalno pričam, pa me zanima kako to da promenim kod sebe i da li je to uopšte moguće. Nikad nisam išla kod logopeda. 

Poštovani, pošto više ne znam kako da se postavim i reagujem u određenim situacijama pa vas molim za savet. Živim sa sestrom koja poslednjih par godina ima strah od zaraze i bolesti. U početku je to bilo blaže a sada je mogu slobodno reći nepodnošljivo. Svakoga dana po ne znam koliko puta ja čujem ptanje hoće li nešto da mi bude ili hoće li nešto da mi se desi? Pipnuo me u autobusu ovaj, zakačio me onaj, mislim da sam stala u pljuvačku, prošla sam pored azilanata, koliko puta sam ja oprala ruke (pošto ih ona opere zbog svake sitnice koju dotakne) . Više ne mogu opušteno nekog da pozovem na kafu jer odmah bude izula se tu da mi nije možda zakačila cipele, zašto je otišla do toaleta (istog momenta kad taj neko ode ja moram da izribam zbog mira u kući) i sl. Izbegava kod nekog da ode na kafu i tamo može da se zarazi, najsigurnija je u svojoj sobi. . . Ako mama ili tata udju u kuću dok smo na poslu da provere da li je sve ok ili da zatvore prozore nastane veliki problem jer ko zna šta su pipali, možda su im ruke bile prljave i naravno da tako nešto izazove svađu i tenziju u kući. . . Prosto imam utisak da smo za nju svi prljavi. . Ja tako nešto više ne mogu psihički da podnesem. Šta bi za mene bilo najbolje tj kako da se izdignem iz takve situacije, da se manje nerviram jer polako "pucam" po šavovima. . . . Unapred hvala na odgovoru

Postovani, imam 25 godina i zavrsna sam godina studija jednog dzavnog fakulteta. Studiranje nije bilo ni malo lako ali sam uvek uspevala da se izborim. Medjutim u poslednjih godinu dana nisam uspela da naucim ni za jedan ispit, kao da nisam sposobna ni da citam ni da pamtim. Zbog toga se osecam jako lose, nemam koncentraciju da radim obicne dnevne obaveze, cesto placem bez razloga, razdrazljiva sam i lako stupam u konflikt. Pokusala sam na razne nacine da se nateram da ucim, ali posle par recenica misli mi potpuno odlutaju na drugu stranu i odustajem. Postoji i jos jedan problem koji imam od ranog detinjstva ali postaje ozbiljniji. Naime, kao mala sam cesto pricala u snu, ustajala iz kreveta, vikala, svadjala se ili se smejala. Sada je to postalo jos intenzivnije. Ukucani me svaku noc cuju kako placem i vicem. Medjutim, ja se ujutu budim kao da sam spavala mirno celu noc i ne secam se da sam bilo sta sanjala. Ovo se desava cesce kada sam pod stresom zbog ispita ili nekih drugih problema. Molim za savet kako da preveazidjem ove probleme. Hvala unapred.