Nije teško biti zdrav

Sresti tridesetosmogodišnjaka koji ne pamti da je ikada imao i najmanji zdravstveni problem, u današnje vreme složićete se, prava je retkost. Imajući u vidu taj podatak, slobodno možemo reći da je dr Saša Plećević najbolji „promoter“ teorije zdravog života, koju godinama unazad sprovodi kroz svoj program Dr Feelgood.
U efikasnost njegovih metoda uverile su se i brojne javne ličnosti, koje su sledeći njegove stručne savete, dovele svoje telo do perfekcije!

„Nije teško biti zdrav“, konstatuje na početku razgovora dr Plećević. „Dobar imunitet održava se pravilnom ishranom i redovnom, umerenom i individualnom fizičkom aktivnošću. Zadovoljavajući nivo kondicije možete postići i jednočasovnim šetnjama, koje su u zoni 60 - 70% maksimalnog srčanog rada. Slikovito rečeno, to znači da dok hodate nemate osećaj da će 'srce iskočiti iz grudi', već je primetan tek malo ubrzaniji rad srca i nešto oštrije disanje.“

 

Kada je reč o pravilnom režimu ishrane, Saša Plećević ističe pogubnost 'četiri bele smrti' – šećera, soli, brašna i masti, za koje, kako kaže, uvek možemo naći podjednako ukusnu, ali daleko zdraviju zamenu.

„Svakodnevno treba konzumirati pet obroka – tri glavna i dve užine. Ishrana mora biti raznovrsna, a to podrazumeva dosta voća, povrća, nemasnog mesa, manje masnih mlečnih proizvoda, kao i proizvoda koje se prave od integralnog, crnog, ječmenog ili raženog brašna. Adekvatna zamena za slatkiše je ječmeni slad. Uz takav meni organizam snabdevamo dovoljnom količinom vitamina, minerala i oligoelemenata kojima ojačavamo imunitet. Ukoliko se hranite ovako, nećete osećati želju da koristite neki dodatni farmaceutski proizvod. Da ne zaboravim reći, da bi naše telo normalno funkcionisalo neophodno je da pijemo dve litre tečnosti.“

 

„Pre doručka obavezno istrčim četrdeset pet minuta u Zvezdarskoj šumi. Ukoliko mi vremenske prilike to ne dozvoljavaju, onda praktikujem rad na „Tehno gym“ traci, koja predstavlja savršenu zamenu za trčanje u prirodi. Nakon doručka, krećem sa svakodnevnim obavezama. Poslednja dva meseca angažovan sam u serijalu „Operacija trijumf“ gde studente učim zdravom životu, a kada završim sa tim delom posla, posvećujem se individualim treninzima. Nakon ručka i kraćeg poslepodnevnog predaha, ponovo se vraćam u salu. Trenutno sam usredsređen na promociju novog sistema vežbanja kinesis, za koji vlada veliko interesovanje među Beograđanima. Reč je o treningu koji objedinjuje vežbe rastezanja (pilates, joga), kardio vežbe (trčanje) i vežbe sa opterećenjem (teretana). „Kinesis“ daje fantastične rezultate jer je to jedina sprava na kojoj osećate konstantan otpor, a mogućnost povređivanja je minimalna. Ovaj sistem vežbanja pogodan je i za žene i za muškarce, a pruža idealne uslove za trening tokom zimskih dana, kakvi su pred nama.“

Da po obrazovanju nije lekar, Saša Plećević ne bi imao razloga da kontaktira sa ljudima u „belim mantilima“.

„Zaista, ne pamtim kada sam bio bolestan, što je rezultat zdravog načina života, ali i genetike. Ipak, da ne bude zabune, dobre genetske predispozicije nisu siguran zalog da ćemo doveka imati odlično zdravlje. Osoba koja živi od slatkiša i gaziranih sokova, teško da može proći bez određenih zdravstvenih posledica. U suprotnom, ukoliko poštujemo postulate zdravog načina života, možemo preventivno uticati na pojavu šloga, visokog krvnog pritiska, raznih kardiovaskularnih oboljenja, gojaznosti, dijabetesa... Dakle, genetika je fantastična osnova za dug život, ali samo kada o njoj vodimo računa. Takođe, napomenuo bih još jednu bitnu stvar; pravilan režim ishrane ne znači da treba da se lišavamo omiljenih namirnica. Sve je dozvoljeno jesti, samo treba biti umeren i racionalan", priča doktor Plećević, ne zaboravljajući da istakne značaj kvalitetnog sna. „U krevet ne treba ići dva sata nakon poslednjeg obroka, a u zavisnosti od metabolizma poželjno je spavati šest do osam sati. Inače, medicinski je dokazano da bi radnim danima na počinak trebalo ići pre ponoći.“

S obzirom na to da je njegova supruga Tamara ušla u osmi mesec trudnoće, zamolili smo poznatog doktora da nam o tkrije nekoliko osnovnih smernica koje sledi njegova 'lepša polovina', a preporučio bi ih svim ženama koje su u drugom stanju.

„Pre svega, treba imati u vidu da nije svaka trudnoća ista, što znači da aktivnost trudnice treba da se odvija uz konsultacije sa ginekologom. Generalno, drugo stanje ne isključuje vežbanje, naprotiv. Dakle, trudnoća ne bi smela da bude alibi za lenjost, niti za neumerenu ishranu – uz izgovor da se jede za dvoje. To su, blago rečeno, prazne priče. Naučno je potvrđeno da beba još u stomaku usvaja navike koje u ishrani ima majka, što kasnije tokom života, samo razvija. Zbog toga trudnica od prvog dana mora da vodi računa o kvalitetu i režimu ishrane“, zaključuje dr Feelgood, uz opasku da su u našoj sredini sve brojniji pojedinici koji se interesuju za principe zdravog načina života, ali da, kao nacija, umnogome zaostajemo za stanovnicima Kalifornije, Australije ili skandinavskih zemalja, koji su izuzetno edukovani po tom pitanju.