Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Uticaj boravka u zatvorenom prostoru na vid

Sa pojavom pandemije, a samim tim i karantinskog načina života, gde veliki broj ljudi svoj posao sada obavlja iz doma, javio se i problem sa vidom i očima koji do saad nije bio, u tolikoj meri, prisutan. Dug boravak u zatvorenom prostoru, može da utiče na vid kod osoba različitog uzrasta.

Intenzivan višesatni rad na blizini, koji je karakterističan za mlađu populaciju, može da utiče na vidnu oštrinu na različite načine. Ova tema je u fokusu oftalmologa poslednjih godinu dana.

Pacijenti se žale na peckanje, crvenilo i osećaj stranog tela u oku.

Sindrom suvog oka

Najpre, nastaje sindrom suvog oka zbog intenzivnog gledanja u monitor, telefon, tablet. Mlađe osobe su preokupirane online nastavom koja se uglavnom bazira na radu za računarom. Dugotrajan rad i gledanje u monitor zbog  proređenog refleksa treptanja dovodi do suvoće oka. Ona na duže staze može da dovede do određenih promena na prednjem segmentu oka, dok se pacijent žali na peckanje, crvenilo i osećaj stranog tela u oku.

Zamućenje vida

Ne tako retko javlja se i zamućenje vida usled grča određenih mišića koji su odgovorni za akomodaciju, odnosno prilagođavanje oka na gledanje u daljinu i blizinu. Tada može da nastane lažna kratkovidost i pacijent se žali na glavobolje. Nakon pregleda može da se konstatuje i prikrivena dalekovidost koju mladi mogu da kompenzuju aktivnošću svojih mišića u očima. Jedan od načina da se takva dioptrija otkrije na pregledu je i tzv. „širenje zenica“, odnosno, cikloplegija gde se pomenuti mišići relaksiraju (njihova aktivnost se smanjuje), a sve sa ciljem da se dobije realni dioptrijski status i samim tim smanje tegobe pacijentu u budućnosti.

Plava svetlost

Monitori emituju „plavu svetlost“ koja može da dospe do spoljašnjih i unutrašnjih struktura oka dovodeći, ako ste kontinuirani izloženi, do odredjenih promena na rožnjači, sočivu i mrežnjači oka. S tim u vezi se savetuje korišćenje zaštitinih naočara koja imaju adekvatnu „blue cut“ zaštitu gde se onemogućavaju zraci plave talasne dužine da uopšte dođu do očnih struktura.

Šta uraditi u ovakvim okolnostima?

Pacijentima se savetuju da češće trepću, koriste adekvatne zaštitne naočare sa ili bez dioptrije, kao i da prave pauze nakon svakih 20 minuta, tako što će 20-ak sekundi pogledati kroz prozor odn. u daljinu. Kod pojedinih pacijenata se savetuje i lubrikacija prednjeg segmenta oka, tako što će više puta u toku dana da koriste veštačke suze ili gelove.

Deca

I bez ovih specifičnih okolnosti vezanih za pandemiju i rad u zatvorenom prostoru, savetuju se roditelji da predškolsku decu dovedu kod oftalmologa. Jedan od znakova koji bi bili opravdani za dolazak je i preterano približavanje deteta tekstu dok deca čitaju, ukoliko primete da neko oko skreće put spolja ili ka nosu, ili ukoliko dolazi do toga da deca počinju da čkilje kako bi izoštrili sliku na daljinu.

Odrasli i stariji

Savetuje se i da se mlađa deca pregledaju, ako u porodici postoje razrokost, slabovidost, kao i ozbiljnije bolesti očiju, kao i deca roditelja koji imaju visoku dioptriju. U kasnijim uzrastima očni pregled se radi u zavisnosti od ranije nađenog nalaza odnosno u dogovoru sa oftalmologom.

Što se tiče starijih osoba, nesumnjivo da kvalitet suznog filma opada i da je češća lubrikacija očiju kod njih imperativ. Naravno o intenzitetu terapije odlučuje oftalmolog nakon pregleda. Problemi se intenziviraju i kod osoba srednjih godina koje su angažovane da rade od kuće jer se opet sve svodi na gledanje u monitor. Saveti su slični po pitanju zaštite prednjeg segmenta oka kao i kod mlađih.

Merenje očnog pritiska, sagledavanje promena na očnom dnu su neki od osnovnih delova pregleda kod starijih. Brojna hronična sistemska oboljenja mogu da dovedu do promena na oku. Zbog toga se svakako savetuje da bar jednom godišnje stariji posete oftalmologa.

Neophodno je izbegavati dugotrajan rad, češće treptati, češće gledati u daljinu, koristiti adekvatne zaštine naočare, kao i veštačke suze, ako smo prinuđeni intenzivno da radimo u zatvorenom prostoru. Osećaj peckanja, stranog tela u očima, svrab, neprijatnost, glavobolje, zamućenje vida nakon višesatnog rada, crvenilo, čkiljenje pri pogledu u daljinu, previše približavanje knjizi su samo neki od simptoma i znakova koji mogu da budu povod za odlazak kod oftalmologa.


Pretplati se na Stetoskop.info NEWSLETTER LISTU koja se bavi temama iz oftalmologije, poput ove >>>>>>>


Zakažite pregled kod:


Podeli tekst:

Ass. dr Ivan Bogosavljević je oftalmolog u Beogradu. Angažovan je kao asistent na fakultetu u Prištini, a i saradnik u oftalmološkoj ordinaciji Lensoptic.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460