Šta je epiretinalna membrana i kako se leči?

Epiretinalna membrana je oboljenje oka gde se tanka, providna, avaskularna, fibrocelularna membrana stvara na unutrašnjem delu retine, tačnije, žute mrlje. Žuta mrlja ili makula je tačka jasnog vida, odgovorna za centralnu vidnu oštrinu i razlikovanje boja.

Sinonimi koji se koriste za epiretinalnu membranu sa kojima se ljudi često susreću su: celofanska makulopatija, macular pucker, preretinalna fibroza, epiretinalna fibroza.  

Koji su uzroci javljanja epiretinalne membrane?  

Najčešće u literaturi, u odnosu na način nastanka, dele se na:

1. PRIMARNE ERM:

Mnogi ljudi kod kojih se javlja ERM su bez drugih očnih oboljenja. Najčešće nastaje kod ljudi iznad 50 godina, prirodnim promenama starenja staklastog tela. Tada dolazi do odvajanja gela koji ispunjava oko od retine (ablacija zadnje hijaloidne membrane). U 15-20% slučajeva se javlja na oba oka.

 2. SEKUNDARNE ERM:

Mogu da se jave nakon nekih intervencija na oku kao što su: operacija ablacije retine, laserske fotokoagulacije retine, ali i kod trauma oka, upala, retinalnih ruptura, pa i vaskularnih bolesti retine (dijabetes ili okluzije vena retine).

Koji su simptomi?  

U većini slučajeva početne tanke membrane ne utiču na vid i ne daju nikakve simptome. One se mogu otkriti tokom rutinskog pregleda, pregledom očnog dna. Često se otkrivaju slučajno, upravo zbog veoma blagih simptoma u početnim fazama formiranja ERM. Kako napreduje oboljenje, membrana se zadebljava i kontrahuje se. To znači da će se tim procesom, u većini slučajeva, stvoriti nabori u žutoj mrlji, pa tada pacijenti počinju da primećuju prve simptome kao što su:

• slabija vidna oštrina;
• iskrivljenost slike i “talasasta” percepcija pravih linija (metamorfopsija) - najčešći

simptom;

• duple slike.

Važno je istaći da ovi simptomi nisu specifični za ERM, već se mogu javiti i kod drugih oboljenja oka. Jedino oftalmolog može sa sigurnošću da potvrdi dijagnozu epiretinalne membrane i da adekvatno pristupi njenom lečenju. Druga bitna napomena je da ova pojava nije rezervisana samo za stariju populaciju, već se može javiti i kod mlađih ljudi. 

Kako se dijagnostikuje?

Za dijagnozu makularnog pakera se koriste niz dijagnostičkih procedura, koje podrazumevaju Amslerov test, pregled očnog dna u širokoj zenici beskontaktnom lupom od 90 dioptrija, a obavezna je i dodatna dijagnostika u formi okularne koherentne tomografije (OCT) žute mrlje. Dijagnostički test OCT (opticka koherentna tomografija) je pouzdana metoda sa kojom dijagnostikujemo ERM, koja koristi svetlosne talase za skeniranje i prikazivanje slojeva mrežnjače.

Kako se leči?

Lečenje ERM, koji se manifestuje u blagoj formi, obično zahteva redovno oftalmološko praćenje. Međutim, u slučajevima odmaklog narušavanja kvaliteta vida, a koji direktno utiče na svakodnevne životne aktivnosti, neophodna je hirurška intervencija. S obzirom da u razvijenoj formi oboljenja nikakve očne kapi, lekovi ili nutricioni suplementi ne mogu pomoći, hirurška intervencija je metoda izbora lečenja.

Koja vrsta operacije je potrebna za lečenje ERM?  

Mikroinciziona vitrektomija (MIVS 23G) sa pilingom ILM (membrane limitans interne) i ERM (epiretinalne membrane) spada u red najmodernijih operativnih zahvata. Operacija se izvodi kroz tri bešavna otvora na beonjači. Sledeći korak je uklanjanje staklastog tela, nakon čega se specijalnom bojom oboji ERM, koja se zatim uklanja u celosti. Operacija se izvodi u lokalnoj anesteziji, najmodernijim instrumentima i aparatima, tako da zahvat za pacijenta nije nimalo bolan niti neprijatan. 

Oporavak nakon intervencije je nešto duži nego kod pacijenata koji su operisali kataraktu. Oštrina vide se u postoperativnom periodu postepeno popravlja, tokom nekoliko meseci. Nakon operacije je potrebno dolaziti na redovne oftalmološke kontrole u dogovoru sa oftalmologom.

Ukoliko želite da zakažete pregled kod dr Marije Karatoli privatno, pozovite broj telefona 060/687-460.

Pretplati se na Stetoskop.info NEWSLETTER LISTU koja se bavi temama iz oftalmologije, poput ove >>>>>>>