E. Coli, skraćeno od Escherichia coli ( ešerihija koli ) je vrsta bakterije iz roda Escherichia i porodice Enterobacteriaceae i široko je rasprostranjena u prirodi. Pripada grupi bakterija koje su normalni stanovnici creva mnogih životinja i ljudi, gde pomažu u varenju hrane.
Ubraja se u grupu tzv. koliformnih bakterija, tj. bakterija koje se redovno ili veoma često nalaze u ljudskoj stolici i koje pri sanitarnim pregledima vode za piće i namirnica služe kao indikatori fekalne kontaminacije
Ubraja se u grupu tzv. koliformnih bakterija, tj. bakterija koje se redovno ili veoma često nalaze u ljudskoj stolici i koje pri sanitarnim pregledima vode za piće i namirnica služe kao indikatori fekalne kontaminacije
Kakva je bakterija E. Coli?
U rodu Escherichia nalazi se nekoliko vrsta bakterija, a za humanu medicinu značajna je samo jedna vrsta - Escherichia coli. U toj vrsti nalazi se veliki broj raznih serotipova od kojih neke mogu izazvati bolesti kod ljudi. To je štapićasta Gram - negativna
bakterija, neki sojevi imaju kapsulu, većina ima na površini izdanke (flagele), pa su pokretne. Aerobna je i fakultativno anaerobna bakterija, dobro uspeva u laboratorijskim uslovima, većini serotipova je optimalna temperatura za razmnožavanje oko 37 oC.
Pripada prilično otpornim bakterijama: mesecima može da živi u vodi i zemlji, a dugo i na raznim predmetima. U različitim vrstama hrane i namirnica lako se i brzo razmnožava. Toplota od 60 stepeni C ubija ih nakon 15 min.
Koje bolesti uzrokuje E. koli kod čoveka?
Većina tipova E. coli je bezopasna za čoveka, ali neki kod ljudi mogu da izazovu različite bolesti. Sve te bolesti mogu se podeliti u dve velike grupe:
- grupa crevnih bolesti
- grupa piogenih bolesti
Piogene infekcije
Te infekcije izazivaju uglavnom sojevi E. coli koji se nalaze u mikroflori zdravog ljudskog organizma. Oni su uglavnom oportunisti - budući da normalno žive u crevima čoveka, izazivaju bolest samo uz određene preduslove, ako dospeju iz creva u neke druge organe i tkiva.
Najčešće piogene bolesti koje izazivaju su infekcije mokraćnih i polnih organa.
Infekcije mokraćnog sistema (eng. UTI= urinary tract infections) obuhvata sve infekcije lokalizovane na bilo kojem delu mokraćnog sistema - u bubrezima, ureterima (cevi kojima prolazi mokraća iz svakog bubrega u bešiku), mokraćnoj bešici, ili uretri (cev kojom mokraća ističe iz bešike).
S obzirom na mesto nastanka delimo ih na:
S obzirom na mesto nastanka delimo ih na:
- infekcije donjeg mokraćnog sistema ( uretritis, cistitis, prostatitis)
- infekcije gornjeg mokraćnog sistema ( pijelonefritis)
S obzirom na tip infekcije dele se na: 
- simptomatske
- asimptomatske
S obzirom na trajanje dele se na:
- akutne
- hronične
Najčešće infekcije mokraćnog sistema su cistitisi (upala mokraćne bešike)
Njihov najčešći uzročnik je E. coli. Kako su E. Coli normalno prisutne u crevu, zbog anatomske blizine digestivnog i polnomokraćnog sistema, one mogu dospeti u bešikur i tu izazvati infekciju. U urogenitalnom traktu čoveka redovno se nalazi manji ili veći broj E. Coli (normalna mikroflora).
Bakterije koje dospeju u bešiku obično se uklanjaju tokom mokrenja. Međutim, ako bakterije ostanu u bešici, lako i brzo se razmnožavaju što dovodi do infekcije. Infekcijom se smatra ako se u mokraći nalazi veliki broj bakterija (100.000 ili više u 1 ml mokraće) iste vrste, ili čak i manji broj, ali vrlo patogenih bakterija. Kada se konstatuje cistitis E. coli može penetrirati preko mokraćovoda u bubreg i izazvati upalu bubrega ( pijelonefritis).
Problem infekcije mokraćnog trakta obuhvata sve dobne grupe, počevši od novorođenčeta pa nadalje. Žene su sklonije razvoju cistitisa zbog svoje kraće uretre (bakterije ne moraju daleko putovati do bešike i zbog relativno kratkog razmaka između otvora uretre i anusa. Najčešći je kod polno aktivnih žena u dobi od 20 do 50 godina, ali se može pojaviti i kod polno neaktivnih ili devojčica.
Cistitis je redak kod muškaraca s anatomski normalnim urinarnim traktom. Starije osobe imaju povećan rizik za razvoj cistitisa.
Faktori koji pogoduju nastanku infekcije su:
Bakterije koje dospeju u bešiku obično se uklanjaju tokom mokrenja. Međutim, ako bakterije ostanu u bešici, lako i brzo se razmnožavaju što dovodi do infekcije. Infekcijom se smatra ako se u mokraći nalazi veliki broj bakterija (100.000 ili više u 1 ml mokraće) iste vrste, ili čak i manji broj, ali vrlo patogenih bakterija. Kada se konstatuje cistitis E. coli može penetrirati preko mokraćovoda u bubreg i izazvati upalu bubrega ( pijelonefritis).
Problem infekcije mokraćnog trakta obuhvata sve dobne grupe, počevši od novorođenčeta pa nadalje. Žene su sklonije razvoju cistitisa zbog svoje kraće uretre (bakterije ne moraju daleko putovati do bešike i zbog relativno kratkog razmaka između otvora uretre i anusa. Najčešći je kod polno aktivnih žena u dobi od 20 do 50 godina, ali se može pojaviti i kod polno neaktivnih ili devojčica.
Cistitis je redak kod muškaraca s anatomski normalnim urinarnim traktom. Starije osobe imaju povećan rizik za razvoj cistitisa.
Faktori koji pogoduju nastanku infekcije su:
- opstrukcija normalnog toka mokraće - kamenci, tumori, povećanje prostate
- suženje mokraćovoda i mokraćne cevi
- anatomski ili funkcionalno promenjen urotrakt - vezikouretralni refluks
- nepotpuno pražnjenje bešike
- strana tela - npr. urinarni kateter
- metaboličke i druge bolesti - šećerna bolest
- razna oštećenja bubrega
- poremećaji u lokalnom i sistemskom imunom odgovoru
- dijagnostički, terapijski ili operacijski zahvati na urogenitalnom traktu
- trudnoća
Znaci infekcije mokraćnog sistema su:
- suprapubična osetljivost
- bol ili peckanje prilikom mokrenja
- učestalo mokrenje i urgencija mokrenja
- zamućena mokraća
- krv u mokraći
- promenjen i neugodan miris mokraće
Novorođenčad i mala deca ne moraju imati nikakve znake bolesti ili mogu imati samo povišenu telesnu temperaturu.
E. coli često izaziva i infekcije žučne kese i žučnih puteva. Može uzrokovati i upalu slepog creva, upalu potrbušnice, kao i gnojne upale kože i rana. Bakterije E. coli mogu sa mesta primarne lokalizacije prodreti u krv i izazvati sepsu.
Crevne infekcije
Dok prethodna grupa oboljenja nastaje kad se E. coli nađe "na pogrešnom mestu", neki sojevi mogu kod ljudi uzrokovati infekcije, čak i ako se nađu u crevima. Tri različite grupe E.coli ( enterotoksigene, enteropatogene i enteroinvazivne) mogu uzrokovati enteritis, a ređe gastroeneritis.
Češći su kod male dece do 5 godina, iako se javljaju i kod odraslih. Kod male dece često se javljaju kao epidemije u stacionarnim zdravstvenim ustanovama i drugim kolektivima, kao što su vrtići i jaslice. Kod odraslih osoba proliv se javlja najčešće kao posledica pijenja nečiste vode ili namirnica, kao tzv. putnički proliv.
Enterotoksigeni serotipovi izlučuju toksine koji svojom aktivnošću uzrokuju poremećaj transporta elektrolita i vode na nivou sluznice creva.
Glavni simptomi su:
Češći su kod male dece do 5 godina, iako se javljaju i kod odraslih. Kod male dece često se javljaju kao epidemije u stacionarnim zdravstvenim ustanovama i drugim kolektivima, kao što su vrtići i jaslice. Kod odraslih osoba proliv se javlja najčešće kao posledica pijenja nečiste vode ili namirnica, kao tzv. putnički proliv.
Enterotoksigeni serotipovi izlučuju toksine koji svojom aktivnošću uzrokuju poremećaj transporta elektrolita i vode na nivou sluznice creva.
Glavni simptomi su:
- profuzni prolivi sa povraćanjem ili bez povraćanja
- brza dehidracija
- obično bez povišene telesne temperature
- stolica je vodenasta, zeleno - žute boje i neugodnog mirisa, ponekad sa primesama sluzi
Enteropatogeni i enteroinvazivni serotipovi ne produkuju toksin, ali prodiru u sluznicu creva gde uzrokuju upalu i oštećenja epitela.
Znaci bolesti su:
Znaci bolesti su:
- grčevi u stomaku
- profuzni, česti prolivi
- tenezmi (lažni nagon na defekaciju)
- stolica sadrži gnoj, krv i sluz
Posebno virulentan serotip za čoveka je E.coli O157:H7 koji nakon što dospe u creva i dovoljno se namnoži, stvara jake toksine koji mogu uzrokovati tešku bolest sa krvavim prolivima i grčevima u stomaku. Bolest se može javiti i u blažem obliku.
E.coli O157:H7 normalno se nalazi u crevima goveda. Meso se može kontaminirati u procesu klanja i prerade, a čovek se može zaraziti konzumirajući namirnice ili vodu koja sadrži bakterije. U nekomplikovanim slučajevima bolest traje 5 do 10 dana.
Kod infekcije sa E. Coli O157:H7 može nastati i po život opasna komplikacija koja se zove hemolitički uremični sindrom kod kojeg nastaje teško oštećenje bubrežne funkcije. Pod najvećim rizikom za nastanak te komplikacije su deca ispod 5 godina i osobe s oštećenim imunološkim sistemom.
E.coli O157:H7 normalno se nalazi u crevima goveda. Meso se može kontaminirati u procesu klanja i prerade, a čovek se može zaraziti konzumirajući namirnice ili vodu koja sadrži bakterije. U nekomplikovanim slučajevima bolest traje 5 do 10 dana.
Kod infekcije sa E. Coli O157:H7 može nastati i po život opasna komplikacija koja se zove hemolitički uremični sindrom kod kojeg nastaje teško oštećenje bubrežne funkcije. Pod najvećim rizikom za nastanak te komplikacije su deca ispod 5 godina i osobe s oštećenim imunološkim sistemom.
Kako čovek može dobiti infekciju E. coli?
Rezervoar svih serotipova koji mogu uzrokovati dijarealna oboljenja pre svega je čovek, a česti rezervoar su i telad i krave koja boluju od mastitisa uzrokovanog E. coli.
Izvor zaraze su oboleli ljudi i životinje i ljudi ili životinje kliconoše. Bakterije se najčešće prenose namirnicama (meso, mleko, zelena salata) nečistim urinom ili fecesom čoveka ili životinje, vodom i preko prljavih ruku, ali mogu se prenositi i preko raznih predmeta opšte upotrebe.
E. coli može se normalno nalaziti u crevima krava i ostalih životinja, a da kod njih ne izaziva bolest. Meso se može kontaminirati u procesu klanja i prerade (posebno mleveno meso, jer sadrži meso od više životinja, a sam proces omogućuje ulazak bakterija s površine mesa u njegovu unutrašnjost.
Čovek se može zaraziti ako konzumira meso koje nije dobro termički obrađeno (koje je u sredini nedovoljno pečeno, tj. "krvavo"). Ako su bakterije prisutne na kravljem vimenu ili na opremi za muženje mogu dospeti u mleko (zbog toga je mleko potrebno pasterizovati).
Inficirani ljudi (oboleli i kliconoše) izlučuju E.coli stolicom, pa mogu "prljavim rukama" preneti zarazu na osobe u svojoj okolini. To je čest slučaj u institucijama i kolektivima, kada se dijarejalne bolesti javljaju u manjim ili većim epidemijama (u porodilištima, dečjim odeljenjima, vrtićima, jaslicama).
Voda neprečišćena od otpadnih voda čest je izvor crevnih infekcija kod ljudi. Ako pijete takvu vodu ili koristite led od takve vode, možete se zaraziti. Izbegavajte gutanje vode dok se kupate u bazenu ili jezeru.
Javni vodovod osigurava zdravstveno ispravnu vodu. Vodovodna voda kontroše se svakodnevno i ako se nađe povišena koncentracija materija ili mikroorganizama koji su štetni za zdravlje ljudi, poduzimaju se određene mere.
Koristite li vodu iz privatnog izvora (bunar, izvor), redovno je potrebna kontrola u ovlašćenim laboratorijima (barem jedanput godišnje). Informaciju gde to možete učiniti možete dobiti u Vašem Zavodu za javno zdravlje.
Infekcije mokraćnog trakta ne spadaju u zarazne bolesti u klasičnom smislu, jer se u principu ne šire od inficirane osobe na druge.
Izvor zaraze su oboleli ljudi i životinje i ljudi ili životinje kliconoše. Bakterije se najčešće prenose namirnicama (meso, mleko, zelena salata) nečistim urinom ili fecesom čoveka ili životinje, vodom i preko prljavih ruku, ali mogu se prenositi i preko raznih predmeta opšte upotrebe.
E. coli može se normalno nalaziti u crevima krava i ostalih životinja, a da kod njih ne izaziva bolest. Meso se može kontaminirati u procesu klanja i prerade (posebno mleveno meso, jer sadrži meso od više životinja, a sam proces omogućuje ulazak bakterija s površine mesa u njegovu unutrašnjost.
Čovek se može zaraziti ako konzumira meso koje nije dobro termički obrađeno (koje je u sredini nedovoljno pečeno, tj. "krvavo"). Ako su bakterije prisutne na kravljem vimenu ili na opremi za muženje mogu dospeti u mleko (zbog toga je mleko potrebno pasterizovati).
Inficirani ljudi (oboleli i kliconoše) izlučuju E.coli stolicom, pa mogu "prljavim rukama" preneti zarazu na osobe u svojoj okolini. To je čest slučaj u institucijama i kolektivima, kada se dijarejalne bolesti javljaju u manjim ili većim epidemijama (u porodilištima, dečjim odeljenjima, vrtićima, jaslicama).
Voda neprečišćena od otpadnih voda čest je izvor crevnih infekcija kod ljudi. Ako pijete takvu vodu ili koristite led od takve vode, možete se zaraziti. Izbegavajte gutanje vode dok se kupate u bazenu ili jezeru.
Koristite li vodu iz privatnog izvora (bunar, izvor), redovno je potrebna kontrola u ovlašćenim laboratorijima (barem jedanput godišnje). Informaciju gde to možete učiniti možete dobiti u Vašem Zavodu za javno zdravlje.
Infekcije mokraćnog trakta ne spadaju u zarazne bolesti u klasičnom smislu, jer se u principu ne šire od inficirane osobe na druge.
Kako se dijagnostikuje infekcija E. Coli?
Crevne infekcije dijagnostikuju se na temelju kliničke slike i pregleda stolice.
U mikrobiološkim laboratorijima se radi kultura stolice koja dokazuje prisutnost E. coli u crevima.
Nalaz je gotov za 2 do 3 dana.
Infekcije mokraćnog trakta uzrokovane E. coli dijagnostikuju se na temelju kliničke slike i pregleda mokraće.
Laboratorijska i mikrobiološka obrada dokazuje prisutnost patogenih bakterija u mokraći. Nalaz je gotov za 2 do 7 dana.
U mikrobiološkim laboratorijima se radi kultura stolice koja dokazuje prisutnost E. coli u crevima.
Nalaz je gotov za 2 do 3 dana.
Infekcije mokraćnog trakta uzrokovane E. coli dijagnostikuju se na temelju kliničke slike i pregleda mokraće.
Laboratorijska i mikrobiološka obrada dokazuje prisutnost patogenih bakterija u mokraći. Nalaz je gotov za 2 do 7 dana.
Kako se leči infekcija E. coli?
Zbog nerazborite i prekomerne upotrebe antibiotika danas postoji sve više mikroorganizama koji su otporni na postojeće lekove, te se takve infekcije teže leče.
Primetite li bilo koji od simptoma infekcije (proliv, bolovi i grčevi u trbuhu, povišena telesna temperatura, bol i pečenje pri mokrenju), javite se Vašem lekaru koji će Vam propisati odgovarajuću terapiju.
Kako se mogu sprečiti infekcije E.coli?
Jednostavnim merama lične higijene i higijenskog načina pripreme hrane možete sprečiti pojavu dijarejalnih oboljenja uzrokovanih mikroorganizmima uključujući i E.coli:
- uvek operite ruke sa sapunom posle obavljanja nužde
- operite ruke pre nego što počnete kuvati
- meso kuvajte ili pecite dovoljno dugo i na dovoljnoj temperaturi (ne sme nigde biti ružičasto)
- nemojte probati meso dok jelo nije gotovo
- nemojte mešati pribor (nož, viljuška, kašika) i posuđe za sirovo i pečeno ili kuvano meso - dobro operite toplom
vodom i deterdžentom pribor i posuđe koje je bilo u dodiru sa sirovim mesom - smrznuto meso odmrzavajte u frižideru ili u mikrotalasnoj pećnici - nemojte meso ostavljati dugo na sobnoj temperaturi dok se odmrzava
- u frižideru sirovo meso držite odvojeno od ostale hrane
- nemojte piti nepasterizovano mleko
- kvarljivu hranu čuvajte u frižideru ili je zamrznite
- osobe koje imaju dijareju treba da često peru ruke, barem 30 sekundi toplom vodom i sapunom. Osobe koje rade u zdravstvenim ustanovama, ustanovama za negu, domovima za stare i nemoćne, dečjim domovima, vrtićima, osobe koje rade na pripremi hrane, treba redovno da idu na sanitarne preglede i često pranje ruku
- ako jedete van kuće, uvek naručujte meso koje je dobro termički obrađeno (da nije u sredini „krvavo“)
Životne navike u prevenciji rekurentne infekcije mokraćnog sistema?
Da se upale bešike ne bi ponavljale poštujete sledeće savete:
Za žene:
- održavajte higijenu intimnog dela tela upotrebljavajući blagi sapun neutralnog pH. Izbegavajte upotrebu drugih sapuna, penušavih kupki, pudera i spreja za održavanje intimne higijene, jer deluju nadražujuće i time podstiču upalu i infekciju
- pijte dovoljno tečnosti (8 čaša vode na dan) - pomaže ispiranju bakterija iz urinarinarnog trakta
- ne odlažite mokrenje
- usvojite naviku da mokrite svaka 2 do 4 h, a isto tako i neposredno nakon polnog odnosa
- izbegavajte uske gaćice i pantalone
- preporučuje se nositi pamučno, a ne sintetsko donje rublje
- nakon mokrenja ili obavljene velike nužde genitalno područje treba brisati od napred prema pozadi
- izbegavajte prekomerne količine pića koja iritiraju mokraćnu bešiku (alkoholna, gazirana i pića s kofeinom)
- ako se infekcije često ponavljaju, radije se tuširajte nego kupajte
Za muškarce:
Kako je hronični bakterijski prostatitis glavni razlog nastanka recidivirajućih infekcija mokraćnog sistema, u svrhu njihove prevencije treba izbegavati sve ono što može iritirati prostatu:
- hladnoću
- sedenje na hladnom
- alkohol i gazirana pića
- jače začine
- ljutu hranu
- vožnju biciklom
Autor
Dr
Tatjana
Nemeth Blažić
Povezani tekstovi:
Herpes zoster je bolest koju uzrokuje virus varicella-zoster...
Zašto je higijena ruku važna? Pravilna i redovna higijena ru...
Herpes labialis (herpes febrilis) – je veoma česta groznica....
Vaška koja živi na glavi, vlasištu, je sitni insekt (2 - 3 m...
Svaka čast na svim ovim dobrim i praktičnim informacijama koje se mogu pročitati i dosta naučiti što se tiče bolesti mokraćnih kanala i bakterija koje se najčešće javljaju. Danas mnogo ljudi pati od bakterije E- coli koja je sve učestalija kod svih uzrasta i koja pravi problem i umanjuje kvalitet života mnogim pacijentima. Ali treba pored odgovarajuće terapije piti što više hidrogenizovane vode obogaćene vodonikom koja ubija sve slobodne radikale u organizmu.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Porodica i zdravlje