Vrhunski sport

Jedno od neprikosnovenih pravila života sportista su višednevni karantini pred važne mečeve i takmičenja. Treneri, ali i lekari koji se brinu o njihovom zdravlju, jednodušni su u tvrdnji da se tako čuva njihova energija i kondicija. Seks bi, po njima, „pojeo“ snagu koja im je potrebna u sportskoj areni.
Čitava armija naučnika – psihologa, psihijatara i endokrinologa, tvrdi sasvim suprotno: seks je prirodan doping za postizanje dobrih sportskih rezultata

Seks stimuliše proizvodnju testosterona, a jedan od efekata ovog hormona je i pojačavanje agresivnosti koja je sportistima u akciji neophodna. Italijanski endokrinolozi su pratili nivo testosterona sportista u karantinima i utvrdili da tromesečna seksualna apstinencija odraslog čoveka smanjuje nivo ovog hormona do nivoa primerenog dečacima.
Ni teorija da seks slabi mišiće i smanjuje energiju organizma nije tačna. Preciznim merenjima utvrđeno je da se tokom seksualnog čina izgubi taman toliko energije koliko je potrebno da se peške uspenje stepenicama do drugog sprata. U istoj srazmeri i mišići su aktivni: ne samo da ne gube snagu, naprotiv – jačaju.

Kada je o duši reč, dugotrajno lišavanje sportista prisustva žene koju vole i bliskosti sa njom rađa anksioznost, mrzovolju, apatiju... A kada pati duša, pati i telo, ma kako nabildovano bilo.
I dok se sportski treneri i lekari spore sa svojim kolegama, istrajavajući u zaključavanju svojih pulena u hotelske sobe, sportisti su sve nediciplinovaniji – po cenu kazni beže u ženske zagrljaje.