Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Rizik u crvenom mesu?



Nova studija ide u korist dokazima da redovna upotreba crvenog mesa može skratiti život.

Nalazi ukazuju da ljudi koji jedu meso mogu da poboljšaju svoje zdravlje tako što će neku količinu crvenog mesa da zamene zdravim izvorima proteina.



Ranije istraživanje je povezalo crveno meso sa povećanim rizikom od dijabetesa, kardiovakularnih bolesti i određenih kancera. Studije su takođe ukazale na povećan rizik od smrti od konzumiranja crvenog mesa. Ipak, većina ovih studija je vršena u ograničenom vremenskom period, imale su programske greške ili su sprovedene među populacijom na dijeti umesto među tipičnim Amerikancima.

Istraživački tim koji je vodio Dr Frenk Hu sa harvarske škole javnog zdravlja odlučio je da detaljnije izuči vezu između konzumiranja crvenog mesa i smrtnosti. U njihovo istraživanje bilo je uključeno 37.000 muškaraca iz studije “Health Professionals Follow-up” (započeta 1986-te) i preko 83.000 žena iz studije "Nurse’s Health" (započeta 1980-te). Nijedan od učesnika nije bolovao od kardiovaskularnih bolesti ili raka na početku studije.

Učesnici su na svake 4 godine popunjavali upitnik o učestalosti konzumiranja različite hrane. Naučnici su takođe, na svake 2 godine, prikupljali podatke o ostalim faktorima zdravlja, kao što su telesna težina, pušenje i nivo fizičke aktivnosti. Studiju su podržali Nacionalni Institut za srce, pluća i krv pri Nacionalnom Institutu zdravlja, Nacionalni Institut za kancer i Nacionalni Institut za dijabetes i bolesti bubrega i organa za varenje. Studija je objavljena u arhivima interne medicine, 12. marta 2012.

Gotovo 24.000 učesnika je umrlo tokom studije, od čega je 5,900 umrlo od kardiovaskularnih bolesti, a 9,500 od kancera. Oni koji su konzumirali bilo obrađeno ili neobrađeno crveno meso u najvećim količinama imali su i najveći rizik od smrti od svih bolesti – kardiovaskularnih ili karcinoma. Nakon usklađivanja ostalih faktora rizika, naučnici su izračunali da je svaka dodatna porcija neobrađenog crvenog mesa dnevno povećala ukupan rizik od smrti za 13%. Svaka dodatna porcija obrađenog crvenog mesa (slanina, viršla, kobasica i salama) povećala je rizik za 20%.

Naučnici su procenili da zamena jedne porcije crvenog mesa drugim vrstama hrane – kao što je riba, živina, koštunasto voće, pečurke, nisko-masni mlečni proizvodi i cele žitarice – može smanjiti rizik od smrti za 7% - 19%. Da su svi učesnici konzumirali manje od pola porcije crvenog mesa dnevno (43 grama), bilo bi sprečeno 9,3% smrti kod muškaraca i 7,6% smrti kod žena, izračunali su naučnici.

“Naša studija ide u korist dokazima da velike količine crvenog mesa povećavaju rizik od tipa 2 dijabetesa, koronarnih srčanih oboljenja, šloga i nekih vrsta kancera, koji su izneti i u drugim studijama,” kaže vodeći autor Dr An Pan.

S’ obzirom da je ovo bila opservaciona studija u kojoj su ljudi izveštavali o hrani koju su konzumirali, moguće je da je asocijacija koja se javila povezana sa drugim faktorima. Dok naučnici sa sigurnošću stoje iza već poznatih faktora rizika u crvenom mesu – poput zasićenih masti, holesterola i gvožđa – oni i dalje ne mogu sa sigurnošću da stoje iza svih rizika sa kojima se povezuje crveno meso. Moguće je da su uključeni i drugi mehanizmi ili nepoznati faktori koji mogu da utiču na rezultate. Dalje istraživanje je neophodno da bi se u potpunosti razumela veza između konzumacije crvenog mesa i zdravlja.


Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa ishranom.


 


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 3

  1. Boki 09.03.2013

    Ljudi, informisite se. . . Jos je brojs sedamdesetih godina objasnio stetnost mesa i njegovu povezanost sa teskim bolestima, kao i nacine ozdravljenja. Imamo usi ali ne slusamo zato su grobovi puni. . . Svaki drugi kardio bolesti, svaki cetvrti kancer. . . . Zivio holesterol i ongogen. . . !


  2. Joca 26.08.2012

    Pa lepo piše da se radi o opservacionoj studiji a ne dokazima, i da je moguće da neki drugi faktori utiču na rezulatte ove opservacije. Naime, kada se rade ovakve opservacione studije, gde se u zavisnosti od konkretne prehrambene navike da se jede crveno meso, prati zdravstveno stanje ljudi, a da se zanemare ostali faktori tipa: način života, pušenje, alkohol, puno kofeina, analgetici, hipnotici i dr lekovi uzimani na svoju ruku, i najvažnije opšte prehrambene navike, na primer konzumiranje svežih salata i voća ili odsustvo istih iz jelovnika, rezultati su samo pretpostavke i dobijaju se statističkom obradom upitnika koje su ispitanici periodično u roku od nekoliko decenija popunjavali. Statistika kao alat nauke jeste opravdana samo onda kada se radi o jako velikom broju podataka, odnosno ispitanika u ovom slučaju. I to jako velikom. Što je broj manji rezultati su nepouzdaniji baš zato što u grupi onih koji jedu crveno meso neko može da umre u 20-toj godini iz nekog drugog razloga, a da u kontrolnoj grupi sve bude ok, ili da određeni broj ispitanika koji jedu crveno meso, jedu i puno šećera i slatkiša ili sl. . . Da ne bude zabune, nisam ljubitelj crvenog ili mesa uopšte. Ali me nerviraju nepotpune studije i zaključci jer sam i sam naučni radnik, kao i ne razmišljanje ljudi koji se vode ubeđenjima i dogmama i na osnovu strasti prihvataju ili odbacuju ideje, a ne zbog konkretnih dokaza. . .


  3. B.V. 14.06.2012

    Potpuno sam uveren u ove čnjenice. Takođe smatram da bi u našoj zemlji i regionu trebalo držati što češće tribine o ovakvim stvarima i to već od nivoa vrtćca, predškolse dece i sl. A pogotovo nutricionistima i sl.
    Hvala na članku.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460