Kičmeni stub omogućava uspravni hod čoveka. On se sastoji od 33-35 pršljenova (koštani elementi) između kojih se nalaze diskovi koji funkcionišu kao amortizeri. Spolja se na kičmeni stub pripajaju mišići koji omogućavaju različite pokrete. Unutar kičmenog stuba postoji kanal u kome se nalaze kičmena moždina i počeci (koreni) kičmenih živaca koji oživčavaju telo. Postoje 3 dela kičmenog stuba: vratni (cervikalni), grudni (torakalni) i slabinsko-krstačni (lumbosakralni).
Bol u vratnom delu kičme
Bolesti vratnog dela kičmenog stuba su mnogobrojne i uglavnom počinju različitim bolnim sindromima. Najčešće je prisutan bol u vratu sa ili bez širenja u glavu, rame i ruku (cervikalni sindrom-syndroma cervicale, cervicocephalicum, sy cervicobrachiale).
Kod uznapredovale bolesti, a nekad i od samog početka, mogu se javiti znaci oštećenja kičmene moždine i/ili početaka (korena) nerava (mijelopatije i radikulopatije). One se manifestuju slabošću, utrnulošću, peckanjem i/ili nespretnošću u predelu ruku i nogu. Često postoji i osećaj vrtoglavice i nestabilnosti, naročito pri nekim pokretima u vratu.
Neurološki pregled i ispitivanje bolesti
Ukoliko se javi neki od ovih simptoma pacijent će biti upućen kod specijaliste (neurohirurga, neurologa ili fizijatra) koji će ga detaljno neurološki pregledati i nakon toga odrediti dodatna ispitivanja.Najčešća dodatna ispitivanja su: rentgenski snimak dela kičme u raznim projekcijama; elektromiografija (EMG, EMNG) kojom se određuje stanje živaca i mišića; somatosenzorni evocirani potencijali (SSEP) kojim se određuje stanje kičmene moždine i živaca; snimak obolelog dela kičme kompjuterizvanom tomografijom (CT kičme) ili češće magnetnom rezonancom (MR). U obzir dolaze i druge dijagnostičke metode.
Broj dijagnoza koje se ovim metodama mogu ustanoviti je velik. Neke dijagnoze ukazuju samo na tegobe (npr sy cervicale - bol u vratu); neke na oštećenja nervnih struktura (npr radiculopathia), a neke na uzrok tegoba (npr. diskus hernija, Protrusio disci,...).
Broj dijagnoza koje se ovim metodama mogu ustanoviti je velik. Neke dijagnoze ukazuju samo na tegobe (npr sy cervicale - bol u vratu); neke na oštećenja nervnih struktura (npr radiculopathia), a neke na uzrok tegoba (npr. diskus hernija, Protrusio disci,...).
Brojne dijagnoze predstavljaju ustvari sinonime (npr. hernijacija diska i diskus hernija). Naprimer degeneracija i naprezanje diska dovode do protruzije dela diska (protrusio disci), koji pritiska na koren živca i oštećuje ga (radiculopathia). Ovo se kod pacijenta manfestuje bolom u vratu i ruci (cervicobrachialgia).
Kako boli Diskus hernija?
Razlozi pomenutih bolova mogu biti različiti, a često su i udruženi. Na početku bolesti dominira tzv. miofascijalni bolovi (obično kao bol u vratu ili duž kičmenog stuba). On nastaje zbog upale i grča u brojnim mekim tkivima npr. u mišićima, ligamentima, kapsulama zglobova i pripojima ovih struktura. Povezan je sa: nepravilnim držanjem; traumama; slabim mišićima koji drže posturu (duboki mišići oko kičme, mišići leđa, vrata i trbuha,...); stalnim opterećenjem kičme (prekomerna telesna težina, opterećenja na poslu, nepravilni pokreti saginjanja i dizanja tereta, tokom sportskih aktivnosti,...).Takođe bolest može početi i okviru raznih reumatskih bolesti ili nakon povreda. Tegobe vezane za kičmeni stub su česte u bolestima koje napadaju veći broj organa npr. sistemske autoimune bolesti, osteoporoza, neke bolesti krvi, maligne bolesti, bolesti koje duže vreme dovode do smanjenog kretanja,.... Mnoge bolesti okolnih organa mogu izazivati bol koji imitira bolesti kičmenog stuba (bubrezi, materica, jajnici,...). Gore navedene bolesti se obično neurohirurški ne leče i ređe izazivaju neurološka oštećenja.
Ukoliko hronična bol dugo traje on može postati bolest za sebe. U tim slučajevima, i kada se izleči uzrok bola, bol ostaje. Ovo se tumači različitim promenama u nervnom sistemu (tkivima oko kičmenog stuba, korenu živca, čak i u mozgu). Do ovih promena dovodi primarni uzrok ali i dugotrajno trpljenje bola. Zbog toga je važno da se, pošto-poto, spreči da značajan bol neprekidno traje duže od 3-6 meseci.
Ukoliko hronična bol dugo traje on može postati bolest za sebe. U tim slučajevima, i kada se izleči uzrok bola, bol ostaje. Ovo se tumači različitim promenama u nervnom sistemu (tkivima oko kičmenog stuba, korenu živca, čak i u mozgu). Do ovih promena dovodi primarni uzrok ali i dugotrajno trpljenje bola. Zbog toga je važno da se, pošto-poto, spreči da značajan bol neprekidno traje duže od 3-6 meseci.
U nerohirurgiji je važno ustanoviti 3 tipa procesa na kičmi koja se mogu lečiti hirurški. To su:
A - Patološke promene koje vrše pritisak na nervne strukture (kičmenu moždinu ili korene živaca);
B - Nestabilnost delova kičmenog stuba
C - Drugi, hirurši rešiv, uzrok bola.
Najčešće patološke promene koje vrše pritisak na nervne strukture nastaju kao posledica degeneracije unutar kičmenog stuba (diskova, pršljenova, zglobova, ligamenata...). Ređe su posredi tumori, infekcije, urođene anomalije, povrede,... Ove promene najčešće, pored bolova, izazivaju i neka neurološka oštećenja.
Degenerativne promene mogu zahvatiti diskove. U njima tokom godina dolazi do «zamora materijala» kao posledica opterećenja i lošijeg sastava diska (disk manje otporan na ponavljana opterećenja se može naslediti). Disk se sastoji iz središnjeg dela (nucleus pulposus) koji služi kao amortizer, a bogatiji je vodom i perifernog prstena koji daje čvrstinu disku. U slučaju degeneracije središnji deo gubi vodu, periferni prsten puca. Tada dijagnoza procesa na kičmi može da glasi: hernijacija diska, Protrusio disci, Prolapsus disci, ekstruzija diska, diskus hernija, kičmena kila,… U kliničkom smislu ovo može da odgovara dijagnozama: Radiculopathia, Radiculomyelopathia, Sy cervicobrachiale...
Degenerativne promene mogu zahvatiti diskove. U njima tokom godina dolazi do «zamora materijala» kao posledica opterećenja i lošijeg sastava diska (disk manje otporan na ponavljana opterećenja se može naslediti). Disk se sastoji iz središnjeg dela (nucleus pulposus) koji služi kao amortizer, a bogatiji je vodom i perifernog prstena koji daje čvrstinu disku. U slučaju degeneracije središnji deo gubi vodu, periferni prsten puca. Tada dijagnoza procesa na kičmi može da glasi: hernijacija diska, Protrusio disci, Prolapsus disci, ekstruzija diska, diskus hernija, kičmena kila,… U kliničkom smislu ovo može da odgovara dijagnozama: Radiculopathia, Radiculomyelopathia, Sy cervicobrachiale...
Slika: prikazuje poprečni presek vratnog pršljena i diska. Disk je degenerisan i njegov centralni deo je delom «iscureo» unazad kroz pukotinu perifernog prstena. Taj deo diska vrši pritisak na korene živaca i kičmenu mošdinu (žuto obojeni). To može dovesti do radiculomyelopathia-e i poremećaje u osećaju dodira i u snazi mišića u sva 4 ekstremiteta.
Slika prikazuje profilni presek vratnog dela kičme i diskus herniju na dva nivoa koje vrše pritisak na kičmenu moždinu. Disk je napred, a kičmena moždina je iza njega.
Slika prikazuju profilni snimak vratne kičme magnetnom rezonancom. Crvenim je označen disk između 6. i 7. vratnog pršljena koji je iscurio i vrši pritisak na kičmenu moždinu.
Degeneracija pršljenova dovodi do koštanog suženja kanala što se zove spinalna stenoza. Odgovaraju joj pojmovi: Stenosis canalis spinalis centralis i Stenosis recessuss lateralis. Suženje izazivaju najčešće različiti koštani izraštaji sa delova pršljena ( Pojmovi koji se za ovo vežu su spondiloza- spondylosis, sponilartroza- spondylarthrosis, osteofiti,…).
Stenoza je češća u vratnom delu kičme, a diskus hernija u slabinskom delu kičme. Grudna kičma je ređe zahvaćena ovim procesima.
Lečenje može biti simptomatsko, fizikalno ili hirurško
Cilj lečenja je da se deo koji vrši pritisak na nervnu strukturu odmakne od nje. Kod vratne kičme, kao i kod slabinske, glavno je pitanje, ako pacijent ima dijagnozu - diskus hernija, Operisati ili ne?
Kod vratne kičme, ukoliko dominira rast koštanih izraštaja (osteofita), najčešće se radi odstranjenje kompletnog diska i ovih izraštaja operacijom od napred. Umesto odstranjenog diska ubacuje se transplantat karlične kosti, veštački materijali (npr kejdž, cage,...) ili proteza.
Kičmena nestabilnost je najčešće rezultat povrede ili degenerativnih promena. Ona podrazumeva svaku promenu odnosa između pršljenova koja vodi ka poremećaju posture, bolovima i/ili neurološkim oštećenjima. Nestabilnost se dijagnostikuje rentgenskim, CT i MR snimcima. Nakon toga se odlučujemo da li nestabilnost da lečimo operativno i kojom metodom.
Ukoliko u predelu vrata postoji samo diskus hernija može se raditi operacija od nazad slično kao u slabinskoj kičmi. (laminectomia, interhemilaminectomia, laminoplastica,...)
Simptomi nakon hirurškog lečenja
U dobro odabranim slučajevima bol se hirurški uspešno reši (nestaje ili se znatno smanji) u 90% slučajeva. Ukoliko se na vreme operiše značajno se popravljaju i oštećenja živaca i kičmene moždine (slabost, utrnulost, nespretnost).
Operativno lečenje dovodi do stabilizacije kičme i uklanja pritisak na nervne strukture. Ovim se smanjuje bol i sprečava dalje propadanje nervnih struktura. Ipak mogu zaostati tegobe zbog već izazvanog oštećenja nervne strukture, ali i udruženih bolesti. One podrazumevaju bol koji nije izazvan pritiskom na koren živca ili nestabilnošću, kao što je u uvodnom delu pomenuto.
To su npr: miofascijalni bolovi, hronični bol od prethodnog oštećenja korena živca koje je dugo trajalo i drugi tipovi bolova. Pored ovoga nakon operacje ostaju faktori rizika: prekomerna telesna težina, slabost mišića koji stabilizuju kičmeni stub, nepravilni pokreti i dizanje tereta, nepravilno držanje,... Ove i druge promene izazivaju smanjenu pokretljivost u raznim zglobovima.
Sa druge strane oštećeni nervi i kičmena moždina, se manjim delom odmah oporave nakon uklanjanja pritiska na njih. Za oporavak zaostalih neuroloških deficita (slabost mišića, utrnulost, nespretnost, peckanje,...) potrebni su vreme i dodatne terapijske metode. Obično se 75% oporavka dogodi u prvih 6 meseci. Ukoliko je neurološko oštećenje bilo veće i duže trajalo, pogotovo kod starijih ljudi, utoliko će više trajnog deficita zaostati.
Sa druge strane oštećeni nervi i kičmena moždina, se manjim delom odmah oporave nakon uklanjanja pritiska na njih. Za oporavak zaostalih neuroloških deficita (slabost mišića, utrnulost, nespretnost, peckanje,...) potrebni su vreme i dodatne terapijske metode. Obično se 75% oporavka dogodi u prvih 6 meseci. Ukoliko je neurološko oštećenje bilo veće i duže trajalo, pogotovo kod starijih ljudi, utoliko će više trajnog deficita zaostati.
Drugi vidovi lečenja Diskus hernije
Operativno lečenje kičme je uvek samo deo terapije. Pre, a pogotovo posle operacije, potrebne su i druge metode lečenja.
- Siptomatska i potporna terapija
- Fizikalno lečenje i menjanje životnih navika
Simptomatska terapija je obično terapija protiv bola i upale (antireumatici, nesteroidni analgetici - Movalis, Nimulid, Diklofenak,,...), te protiv grča mišića (Benzodiazepam, Tetrazepam...).
Potpora regeneraciji nervnih tkiva podrazumeva upotrebu različitih lekova. Ovi lekovi su skupi i njihov terapijski efekat nije presudan, a često nije ni dokazan (različiti preparati B vitamina, OHB-12 inekcije...).
Metode fizikalog lečenja su brojne, a izdvajamo značaj kineziterapije uz edukaciju pacijenata u vezi faktora rizika. Da bi se naglasio značaj poslednjeg često se ustanove koje se bave lečenjem bolova u kičmi nazivaju "Back school". Pored njih postoje elektroterapija, magnetoterapija, laser, zagrevanje, masaža i alternativnije metode- akupresura, hiropraksija, akupunktura,...
Metode fizikalog lečenja su brojne, a izdvajamo značaj kineziterapije uz edukaciju pacijenata u vezi faktora rizika. Da bi se naglasio značaj poslednjeg često se ustanove koje se bave lečenjem bolova u kičmi nazivaju "Back school". Pored njih postoje elektroterapija, magnetoterapija, laser, zagrevanje, masaža i alternativnije metode- akupresura, hiropraksija, akupunktura,...
Ove alternativne metode lečenja su u svetu više zastupljene nego kod nas. Važno je znati da i za njih terapeut mora biti edukovan i stručan, te da ih ne treba forsirati kada postoje uspešnije metode lečenja. Pacijentima često nije jasno da i ove metode imaju kontraindikacije i štetne efekte.
Primer pacijentkinje iz svakodnevne prakse
Pacijentkinja, starosti 54 godine, je 2003. godine počela da oseća bolove u vratu i desnom ramenu. Bolovi su se posle nekoliko meseci spustili do desne ruke i ona je postala slabija. Nije imala preciznu šaku, jak stisak i stvari su joj ispadale. Urađen joj je MR snimak vratne kičme koji je pokazao diskus herniju i spondilozu na nivou između 5. i 6. vratnog pršljena. Ove promene su pritiskale korene nerava za šaku i dovodili do ovakvog stanja. Pacijentkinju sam tada operisao pristupom od napred. Odstranio sam joj disk i koštane izraštaje koji su pritiskali korene živaca. Pacijentkinja je ubrzo bila bez bolova, a snaga u šaci se popravljala nekoliko meseci. Sada, 5 godina nakon toga, pacijentkinja nema većih tegoba, a neurološki nalaz je uredan.
Hvala na tako iscrpnom objašnjenju u vezi diskus henrije. Ja moram pitati dodatno pitanje i tako bih vam bila zahvalna na odgovoru. Moje, ajde da kažem primarno oboljenje je akromegalija, operisana sam na VMA 2003. godine od strane dr Antića. Ja sam inače iz Makedonije. Bolest i nije bilo lako otkriti, a napravila je dosta zdravstvenih problema, posebno u kostima. Sve ovo vreme od tad se borim sa prolemima r'betnog stuba. Ovde ću vam napisati moj zadnji nalaz magnetne rezonance od maja 2024. godine. MRI izvješće. Devijacija L kralježnice. Očuvana L lordoza s vakuumskom degeneracijom krajnjih tjelešaca. prostor i dorzolateralni tip protruzije Bill s ekstruzijom desno, s kompresijom duralne vreće i neuroforaminalnim kompromisom Bill, izraženijim desno. Na ovoj se razini također prati stenoza medularnog kanala. Artroza fasetnih zglobova Conus medullare i cauda equina Bez patoloških promjena." Kompleksni najrazlicni deformiteti celog stuba, a ja sam momentalno u uzanim bolovima. Neurohirurzi kažu da operacija ne može pomoći, možda je više rizik, a ja ovako ne mogu funkcionisati. Nemam procene invalidnosti, nemam invalidsku penziju, za ovaj sistem sam kompletno zdrava osoba iako plus sve to 2022. operirala sam rak bešike, imam prevremenu ventrikularnu depolarizaciju srca, problem štitne žlezde, imam 4 čvora, hiperlipidemija...
Imam diskus herniju izmedju l4 i l5 duze vreme bolove iako sam pila koje kakve tablete kostekoroide, imam icervikalnu diskus herniju. Izsusue mi se nos teško dišem nekad mi se poveća i pritisak od bolova. Zanima me da li ovo vezano za nos je povezano sa kičmom? Ako jeste, objasnite mi zbog čega se to javlja?
Moja majka ima neponovljiv bolove u nogama ,jako teško se kreće. Nema bolove u leđima. Da li je moguće da je od diskushernije posto joj je konstatovana da ima?
Poštovani moja majka ima dijagnozu C34.9. Na poslednjem CT-u vezano za kičmu tela pršljenova TH_L kičme su izrazito osteoporotična sa deformacijom tela tipa bikonveksnog sočiva ili tipa klina od THIX do S1. Naročito tela THX,XII,L1 i L3. Inervertebalni diskovi sa degenerativnim promenama i vakum fenomenima. S rim u vezi ima jak bol prilikom kretanja u delu kuka desne noge i ne može samostalno da se kreće. Da li postoji neka terapija koja bi joj olakšala bol i koliko toliko omogućila kretanje. Unapred zahvalan.
moja mama ima 75 god…prije tjedan dana u noci imala neizdrzljivu bol desne straznjice kao u jedno mjesto prema kuku prepon i nogu do negde isli kasno u hitnu cak joj se i tlak digo 190/100 dali su joj apaurin tramsfol ladix injekciju i cak nakon 5 sati se smirila dtugih dva dana bila bolje onda opet bolovi i isli kod doktorica opste prakse dali joj 5 injekcije isto zasmurenje za bol i dexametazon tri dana ali bolovi su jos tu hoda niz kuci ali se nemoze ispravit i nocu u krevet ne smiruje se boli kaze zao mi je nezz molim vas pomozite inace da napomenem ako ima godina jako pokretna je non stop izlazi seta ….saljem vam zagrljaje iz makedonije
Postovani imam diskus herniju C3,C4,C5,C6,C7 protuzio diska od prosle godine primam kortizone direktno u kicmu pod Rtg kamerom i jednom pod anestezijom malo je bilo bolje ali sad je bol presla na prsa stalno sam u bolnici ,kod kardiologa,internista,neurologa sve asocira na infakt ali kazu da je uredu cak su me i na koronografiju srca zakazali dali je moguce da su ti bolovi od kicme i sta mi je ciniti?? Ja svaki dan imam bolove nemogu ni psihicki vise da funkcionisem. Molim za vas odgovor sta mi je ciniti ?LP
Nemam nikakvo osiguranje pa me zanima dali kod vas mogu uraditi operaciju i ugradnja vestackog diskusa al.4 i kolko bi me to kostalo.
Bolujem od diskus hernije L5 S1, povreda mi se desila u februaru 2019. i još uvek traje. Išla sam na fizikalne i na terapije razvlačenja kičme, ništa mi nije pomoglo.
Kako sam prestala da idem na terapije, stanje se poboljšalo, ali kratko. Posle 2 meseca, bolovi su se vratili, spuštaju se u levu nogu i pomalo butinu (bol u krstima, trnjenje butine...).
Hirurg mi je rekao da, ako za 9 meseci ništa ne pomogne, treba uraditi operaciju. Iskreno, ne želim operaciju sve dok ne ostane kao jedina opcija, pa me zanima, da li imate neki predlog, šta bih još mogla da probam?
Da li čovek može da hoda, ako pukne disk i iscuri skroz?
Šta mi vi predlažete???
jedno pitanje za vas; moja majka boluje od diskus hernije, operisana je pre 10 god, kad je imala 4 disksa, sada ima 6, sve joj je gore, svaki drugi mesec je u bolnici zbog bolova, pa u banji na terapijama. Gde bi mogla dalje da se obrati i sta da radi. Ima 50 god. Molim vas pomozite.
Unapred hvala.
izuzetno lijepo obradjena tematika kompletnog kicmenog stuba uz slikovni prikaz sistema bolesti naravno i tehniku operatinog zahvata,jako lijepo još jednom,......
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke