Virus hepatitisa C

Ja imam hronični hepatitis C. Nepripadam rizičnoj populaciji, nisam narkoman, niti sam bila. Virus HCV mi je prenet u stomatološkoj ordinaciji, gde je stomatolog istom jednu anesteziju podelio, pola dao meni, a pola drugoj pacijentkinji pod izgovorom da nema dovoljno anestezije za obe. Pri tome su koristili i ne sterilne instrumente, iskasapili mi vilicu, da bi me na kraju hirurg ušivao. Virus mi je otkriven tako što sam osećala stalni zamor, kao da imam grip, krvave i suzne oči. Posle meseci provedenih kod lekara, svih mogućih specijalista, doktorki opšte prakse palo je na pamet da mi da uput da se uradi kompletna krvna slika. Transaminaze su bile povećane nekoliko puta, te su u virusološkoj laboratoriji u martu mesecu 2008. godine utvrdili da sam pozitivna na virus HCV - a. Rađena mi je biopsija jetre, rađen je PCR test. Rezultati su pokazali da imam genotip 1. Od 07.08.2008. godine primam kombinovanu terapiju Pegasys + Copegus. Ja na prvom mestu hoću da ukažem na to da se o ovoj bolesti mnogo malo priča i posvećuje se malo pažnje, a zna se da je ova bolest veoma teška. Na prvom mestu država ne želi ni da se otkrije koliko je ljudi zaraženo ovim virusom iz razloga što je terapija izuzetno skupa i Republička komisija odlučuje kome će biti odobrena, a kome ne. Druga stvar na koju hoću da ukažem jeste da je mnogo veći broj ljudi bolesnih od ove bolesti koji nisu narkomani od onih koji jesu narkomani, bar od onih koji se leče ili čekaju terapiju. Najbitnija stvar je to što je terapija veoma jakim lekovima, a jedina stvar koju lekar infektolog uradi ( bar u mom slučaju i ljudi koji samnom primaju terapiju ) jeste da postavi dijagnozu i pacijent ga više ne interesuje, prepušten je samom sebi. Ja sam prve dve doze Pegasysa primila u bolnici i kada sam izašla iz bolnice trebalo je mesec dana da uspostavim ravnotežu, nisam mogla ni da pričam i bila sam u teškom psihičkom stanju. Kada sam tražila da me primi na kontrolu lekar koji me leči, on to nije hteo. Jedino kome mogu da zahvalim što sam počela da se oporavljam jeste gđ - a Irena Stojković iz homeopatskog centra \\\"Jevremovac \\\" . Najbitnije je to što pored toga što moram da se borim sa bolešću, moram da se borim i protiv diskriminacije kojoj sam konstantno izložena, na prvom mestu od strane zdravstvenih radnika, koji me žigošu i svrstavaju u narkomane, a što je posledica njihovog neznanja. Na poslu takođe moram da krijem od čega sam bolesna, da ne bih i tamo bila izložena diskriminaciji. Ja sam besna i ljuta na državu koja je dozvolila da niko ne snosi nikakvu odgovornost za to što je neko svojim nesavesnim radom izmenio - uništio moj život narednih godinu dana, a pitanje je i kakve posledice ću imati od ove terapije. Ja sam na bolovanju od avgusta meseca jer nisam u stanju da radim. Diplomirani pravnik sam i radim sa strankama. Na bolovanju sam i primam 65% od zarade koja je inače mala. Od novca koji primim mesečno 8.000 dinara koje pijem kako bi mi se vratila snaga i pojačao imunitet. Državu i Ministarstvo zdravlja treba da bude sramota zbog ovakvog tretmana ljudi koji boluju od ove veoma teške bolesti.