Virus hepatitisa B

Virus hepatitisa B (HBV) je hepatotropan virus koji pripada DNK virusima, rod Orthohepadna virus, familija Hepadnavirade. Veoma je složene građe i otporan na hemijske i fizičke uticaje spoljašnje sredine. Sferičnog je oblika i sastoji se iz jezgra i omotača. Jezgro virusa sadrži genom virusa, DNK polimerazu, preotein kinazu i HbcAg (antigen). HbcAg ne nalazi se slobodan u serumu, jako je imunogen i stimuliše sintezu zaštitinih antitela. Kao integralni deo jezgra nalazi se HbeAg koji se nalazi u solubilnom obliku u serumu obolelog. Omotač virusa su proteini, lipidi i ugljeni hidrati. Oni čine HbsAg koji se stvara u citoplazmi inficiranog hepatocita. Njegova produkcija je velika. Prvi se nalazi u serumu obolele osobe.

Rezervoar infekcije je oboleo čovek ili virusonoša. HBV se nalazi u krvi, krvnim produktima, znoju, pljuvački, urinu, fecesu, semenoj tečnosti, majčinom mleku, sinovijalnim tečnostima i likvoru. Put prenošenja je preko krvi i krvnih produkata, putem kontakata, medicinskim intervencijama, invazivnim dijagnostičkim metodama, ukrašavanjem tela sa prekidom kontinuiteta kože, seksualnim putem kao i vertikalnom transmisijom sa majke na dete.

Rizične grupe za nastanak HBV  infekcije su: zdravstveni radnici, intravenozni narkomani, hemofiličari, osobe na hemodijalizi, deca rođena od HBsAg pozitivnih majki, seksualni partneri HBsAg  pozitivnih, promiskuitetne osobe, homoseksualci, osobe koje borave u različitim institucijama (u centrima za mentalno retardirane osobe, domovi za nezbrinutu decu).

Klinička slika akutne HBV infekcije prolazi kroz tri faze: preikterusna , ikterusna i rekonvalescentna. Period inkubacije kod ove bolesti iznosi 40-180 dana. Preikterusna faza  nastaje nakon inkubacionog perioda i javljaju se sledeći simptomi u vidu malaksalosti, brzog zamaranja, glavobolje, osećaje težine u stomaku, mučnine, nagona na povraćanje, povraćanja, slabog apetita, bola pod desnim rebarnim lukom i učestalih vodenastih stolica, povišene temperature koja može biti niskih ili visokih vrednosti do 40, glavobolje, bolova u mišićima i sitnim zglobovima ručja i nožja, kataralnih promena na  gornjim partijama respiratornog trakta, vrtoglavice, neraspoloženja, smanjene koncentracije. Jetra je uvećana za 1-3 cm ispod desnog rebarnog luka. Slezina je ređe uvećana. Krajem ove faze koja traje od 7 do 10 dana dolazi do promene boje urina, koji je tamno prebojen i ima „boju piva". Ikterusna faza  se odlikuje pojavom ikterusa (žutica). Ikterus se javlja najpre na sluzokožama, a potom i na koži. Urin je tamno prebojen - ima boju „tamnog piva", a stolica je bledo kolorisana. U ovoj fazi dolazi do smirivanja tegoba iz preikterusne faze i može se reći da je bolesnik više žut nego bolestan. Hepatomegalija (uvećanje jetre) je i dalje prisutna. Ova faza bolesti se održava od 10 -15 dana. Rekonvalescentna faza se karakteriše odsustvom subjektivnih tegoba, klinički nalaz je uredan, ali su prisutne patološke vrednosti u testovima funkcionalnog ispitivanja jetre. Rekonvalenscencija može trajati od nekoliko nedelja do 6 meseci.

Od ostalih oblika HBV infekcije značajni su hronični i fulminantni hepatitis.

Hronični se karakteriše  trajanjem dužim od 6 meseci, najčešće slabo izraženim simptomima, sa povišenim nivoom aminotransferaza u serumu. Mogu se razviti ciroza jetre i hepatocelularni karcinom.

Fulminantni hepatitis je najteži oblik. Posledica je akutne insuficijencije jetre zbog masivne difuzne nekroze parenhima jetre i hepatične encefalopatije. Bolest počinje naglašenim simptomima preikteriusne faze koji progrediraju, prisutni su kvantitativni i kvalitativni poremećaji svesti, karakterističan je flapping tremor (lepršanje ruku u nivou zglovoa ručja). Hepatična encefalopatija i edem mozga dominiraju. Razvijaju se koagulopatija i teški hemodinamski i metabolički poremećaji.

Ne kultiviše se. Dokazuje se imunoflorescencijom, PCR-om, serološkim ispitivanjima: ELISA test.

Lečenje obolelih od ove bolesti se sastoji od dijetetskog, posteljnog režima i patogenetske terapije. Najčešće se medikamentozno primenjuju pegelovani interferon u kombinaciji sa ribavirinom. Prevencija se ogleda u pasivnoj i aktivnoj imunizaciji vakcinom protiv hepatitisa B.