Humani T-limfotropni virus (HTLV)

HTLV spada u rod Deltaretrovirusa, podfamiliju Onkovirinae a familiju Retroviridae.
Retrovirusi pripadaju velikoj grupi RNK virusa. Termin retro odnosi se na proces reverzne transkripcije. Ovi virusi su, zahvaljujući reverznoj transkripciji, kao i brojnim mutacijama, izuzetno otporni na lekove. Osnovna građa virusa: dijametar 80 – 120nm, najčešće 100nm, lipidni omota sa glikoproteinskim izdancima, ikosaedarni kapsid sa spiralnim ribonukleoproteinom, jezgro – dve virusne RNK i enzimi reverzna transkriptaza , ribonukleaza H I integraza, genom retrovirusa je veličine 7 – 10kb, sačinjavaju ga dve identične kopije pozitivne jednolančane RNK, koje su fizički povezane u dimer. Replikacija virusne RNK odvija se preko DNK posrednika.

Može se preneti seksualnim putem, kontaktom sa inficiranom krvlju i vertikalno sa majke na dete.

Najčešće se povezuje sa T-ćelijskom leukemijom, T-ćelijskim limfomom i tropskom spastičnom paraparezom.
Kao posledica akutne limfocitne leukemije javlja se anemija, granulocitopenija i trombocitopenija. Usled anemije javlja se bledilo kože, a bolesnici se žale na malaksalost, otežano disanje, lako zamaranje i vrtoglavicu. Ukoliko postoji uvećana slezina, anemija je delom posledica i pojačane razgradnje eritrocita u uvećanoj slezini. Kod starijih osoba može se ispoljiti pojavom angine pektoris ili edema pluća. Kod većine slučajeva mogu se javiti i nespecifični simptomi poput povišene telesne temperature, bola u kostima ili zglobovima, oteklina limfnih čvorova, lako nastajanje modrica, krvarenja iz desni i krvarenja iz nosa.

Limfom je maligna bolest limfocita koji počinju da se dele i rastu bez ikakvog reda i kontrole, a može da bude poremećen i normalan proces odumiranja ostarelih ćelija. Ovi nenormalni limfociti se često skupljaju u limfnim čvorovima koji zbog toga postaju uvećani. S obzirom da limfociti kruže po celom organizmu, limfom može da se pojavi u jednom limfnom čvoru, grupi limfnih čvorova ili u nekom drugom organu. Tkođe može da zahvati jetru, kostnu srž i slezinu. Najčešći simptom je bezbolni otok limfnih čvorova na vratu, ispod pazuha ili u preponama. Ostali simptomi su: povišena telesna temperatura, posebno u večernjim satima, noćno znojenje, konstantan umor, neobjašnjivi gubitak težine, svrab, crvenilo, kašalj. Ukoliko se limfom nalazi van limfnog čvora, npr. u želucu, mogu se javiti:stomačni bol, dijareja/proliv.

Kod tropske spastične parapareze klinički postoji progresivna, simetrična, spastična parapareza, slabost mišića, bolne parestezije nogu i poremećaj sfinktera. Mogu se raziviti i uveitis, artritis, pulmonarni limfocitni alveolitis, polimiozitis, keratokonjunktivitis, dermatitis.

Virus se detektuje serološkim analizama i otkrivanjem virusnih antigena u tumoru.

Akutna limfocitna leukemija leči se kombinacijom hemoterapije i citostatika.
Presađivanje koštane srži je uspešan način lečenja koji se primjenjuje nakon intenzivne uvodne faze lečenja i terapije stabilizacije.

Kod tropske spastične parapareze Nema uspešnog lečenja. Nekada se primenjuju kortikosteroidi. Zbog spasticiteta se primenjuju miotonolitici, a disfunkcije sfinktera oxibutinin.