Mejoza

• Šta je mejoza?
• Šta je mejoza I i iz čega se sastoji?
• Šta je mejoza II i iz čega se sastoji?

Šta je mejoza?

Mejoza (potiče od grčke reči μειώσεις - који чини мањим) je ćelijska deoba koja je deo gametogeneze zajedno sa mitozom. Gametogeneza je složen proces u kome se formiraju polne ćelije odnosno gameti (spermatozoidi i jajne ćelije). Sastoji se iz tri faze: faze umnožavanja, faze rasta i faze sazrevanja. Faza rasta gametogeneze je značajna jer se tada dešava replikacija molekula DNK-a. Nakon replikacije svaki od hromozoma ima 2 molekula DNK-a. U fazi sazrevanja u gametogenezi se odvija mejoza.
Mejoza se drugačije zove redukcionom deobom jer tokom nje dolazi do redukcije, odnosno smanjenja broja hromozoma sa 46 na 23 u svakoj od ćelija. Ova redukcija se odvija kroz dve deobe koje se označavaju kao mejoza I i mejoza II. Redukcija broja hromozoma je jako bitna jer omogućava,u toku oplođenja, spajanje spermatozoida i jajne ćelije koji imaju po 23 hromozoma i stvaranje zigota koji ima 46 hromozoma i čijom prvom mitotičkom deobom nastaje embrion.

Šta je mejoza I i iz čega se sastoji?

Mejoza I se sastoji iz profaze I, metafaze I, anafaze I i telofaze I. Profaza I je vrlo kompleksna i radi lakšeg razumevanja podeljena je na pet podfaza: leptoten, zigoten, pahiten, diploten i dijakinezis. U leptotenu dolazi do pakovanja, spiralizacije i kondenzacije izuvijanih niti hromozoma. Svaki od homologih hromozoma se sastoji iz dve hromatide koje su međusobno povezane preko centromere. Homologi hromozomi su hromozomi koji su identični po veličini, obliku i funkciji. U zigotenu dolazi do spajanja homologih parova hromozoma u procesu koji se naziva konjugacija. U pahitenu se ovi hromozomi delimično razdvajaju i ostaju povezani samo u delu koji se zove hijazma i tako ostaju povezani sve do anafaze. Smatra se da su hijazme najzaslužnije za proces spajanja/razdvajanja hromozoma. U diplotenu se skraćuju hromatide hromozoma. U dijakinezisu hromozomi dostižu maksimalnu skraćenost i jedarna mebrana se polako dezintegriše i nukleusi se gube. Tada se konačno prelazi iz složene profaze I u metafazu I gde se sada homologi hromozomi, i dalje vezani hijazmama, uz pomoć deobnog vretena postavljaju u deobnu ravan. Ovde se uočava razlika u odnosu na mitozu gde su hromozomi razdvojeni potpuno u metafazi. U anafazi I deobne niti vuku po jedan homologi hromozom ka svakom od polova ćelije i dolazi do konačnog raskidanja hijazmi. Tada se po 23 hromozoma kreću ka različitim polovima ćelije određenom brzinom. Ovaj momenat je jako bitan jer u slučaju poremećaja strukture i funkcije deobnog vretena dolazi do takozvanog anafaznog zaostajanja što za posledicu ima nastanak aneuploidija (manjak ili višak hromozoma). Jedan od najbitnijih proteina u strukturi deobnog vretena je NuMA protein (nuclear mitotic apparatus) i njegov nedostatak dovodi do mejotičkog zastoja. Neke od aneuploidija su Klinefelterov ili Tarnerov sindrom. I na kraju u telofazi I dolazi do citokineze (podela citoplazme ćelije), stvaraju se dve ćelije koje sadrže redukovan broj hromozoma tj 23. Ove ćelije se zovu gametocite II, a svaki od hromozoma u ovim ćelijama sadrži po dva molekula DNK-a.

Šta je mejoza II?

Nakon mejoze I vrlo brzo započinje mejoza II koja veoma liči na mitozu. Sastoji se iz profaze II, metafaze II, anafaze II i telofaze II. Profaza II se svodi na kondenzaciju hromozoma i na formiranje deobnog vretena. U metafazi II hromozomi se postavljaju u deobnu ravan tako da je sada po jedna hromatida svakog od 23 hromozoma okrenuta ka jednom od polova ćelije. U anafazi II svaka od polovina hromozoma, tj po jedna hromatida se kreću ka jednom od polova. I na kraju u telofazi II, kao i u telofazi I, dolazi do citokineze i dobijamo dve ćelije od kojih svaka ima po 23 hromatide, a svaka od hromatida sadrži po jedan molekul DNK-a.
Kada pogledamo celokupan proces zajedno, na početku smo imali jednu ćeliju sa 46 hromozoma od kojih je svaki imao po dva molekula DNK-a, a na kraju stižemo, kroz mejozu I i II, do četiri ćelije sa po 23 hromatide, gde svaka hromatida sadrži po jedan molekul DNK-a.