Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Melatonin

U ovom članku:

Šta je melatonin?
Kada se melatonin može koristiti kao lek?
Koja su neželjena dejstva?
Kada se ne sme koristiti?

Šta je melatonin?

Melatonin je hormon koji luči pinealna žlezda (lat. glandula pinealis) ili epifiza. Ova mala, vrlo dobro vaskularizovana endokrina žlezda, nalazi se na bazi mozga.Neposredno pre puberteta, veličina epifize se postepeno smanjuje i u tkivu se uočavaju konkrementi kalcijum fosfata i karbonata koji se drugačije nazivaju pinealni pesak. Na rendgenskom snimku glave mogu se uočiti ovi konkrementi.Melatonin koga često nazivaju "hormonom noći", produkuje se u ćelijama koje se zovu pinealociti, a izlučuje se u krv i likvor.Odgovoran je za regulaciju ciklusa dan-noć, odnosno reguliše budnost i spavanje. Stvaranje i lučenje melatonina je povećano u toku noći, dok se u toku dana održava na niskom nivou. Razlika u stvaranju i sekreciji melatonina u toku dana je kontrolisana od strane postganglijskih simpatičkih nerava koji luče noradrenalin. Povećano oslobađanje noradrenalina iz ovih nerava dovodi do povećanog stvaranja i sekrecije melatonina.

Kada se melatonin može koristiti kao lek?

Pokazano je da melatonin dovodi do toga da osoba brže zaspi, duže spava i ima kvalitetniji san. S obzirom na ove efekte, logična je njegova primena kod poremećaja sna. Često ga koriste osobe koje ne mogu da utonu u san dugo nakon što legnu u krevet. Nažalost ne predstavlja idealno rešenje, jer u periodu od godinu dana nakon prekida uzimanja melatonina, većina ljudi ponovo ima probleme sa spavanjem.
Lekovi iz grupe beta blokatora (propranolol, atenolol) mogu da smanje nivo melatonina u organizmu blokiranjem beta 1 adrenergičkih receptora i da na taj način izazovu probleme za spavanjem. Nekoliko studija pokazalo je da korišćenje melatonina može da reši taj problem, ali potrebno je još studija koje bi potvrdile ove tvrdnje.

Koja su neželjena dejstva ovog leka?

Melatonin može da izazove glavobolju, pospanost u toku dana, vrtoglavicu i bolove u stomaku. Savetuje se da ne treba upravljati vozilom četiri do pet sati nakon uzimanja melatonina.

Kada se ne sme koristiti ovaj lek?

Trenutno ne postoji dovoljan broj istraživanja koji ispituju bezbednost uzimanja melatonina u toku trudnoće, kao i u toku dojenja. Pokazano je da melatonin može dovesti do pogoršanja krvarenja, povećanja krvnog pritiska kod osoba koje već koriste neke lekove za regulaciju pritiska, pogoršanja simptoma depresije. Kofein smanjuje nivo melatonina u krvi, tako da konzumiranje pića koja sadrže kofein,uz uzimanje melatonina,može dovesti do smanjenja njegovog željenog efekta. 

 

Polje primene melatonina kao leka postaje vremenom sve šire i šire. Pokazan je njegov pozitivan efekat kod lečenja karcinoma, zajedno sa hemioterapijom, kao i kod lečenja endometrioze. Danas je posebna pažnja posvećena melatoninu zbog studija koje su pokazale povećan rizik od nastanka karcinoma kod radnika koji rade u noćnim smenama. Takođe, neke studije su pokazale da osobe koje boluju od od neurodegenerativnih bolesti, autizma ili depresije imaju poremećaj u ritmu sekrecije melatonina a objašnjenje zašto je to tako i dalje ne postoji.Melatonin kao alternativa za benzodijazepine, jedno je od dugo aktuelnih i vrlo intrigantnih pitanja u medicini. Da li je melatonin jedan od signala prirode sa najširom primenom, ostaje nam da saznamo u budućnosti.

 


Podeli tekst:

Dr Tijana Grujić završila je Medicinski fakultet u Beogradu 2020. godine.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 3

  1. Jovo 07.02.2024

    Ako se uzima Promozepan, da li se sme uzimati melatonin? Srdačan pozdrav!


  2. Jovo 07.02.2024

    Da li duža upotreba Melatonenom ima posledice?


  3. Aco 28.01.2024

    Da li postoje posledice duže primjene melatonona kao sredstva za spavanje?


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460