Koronarna bolest je jedna od najčešćih bolesti današnjice.
Dok se u državama zapadne Evrope koronarna bolest polako smanjuje, kod nas je u porastu i srčani uzroci su kod nas i dalje najznačajniji uzrok smrtnosti.
Koronarna bolest se može manifestovati na nekoliko načina a najčešći su:
- Stabilna Angina pectoris, gde pacijent dobija bolove nakon psihofizičkog naprezanja.
- Nestabilna angina pectoris. gde pacijent dobija bolove bez psihofizičkog naprezanja,
- Infarkt miokarda, gde je došlo do zapušenja neke od koronarnih arterija.
Osnova Koronarne bolesti su promene u unutrašnjosti koronarnih arterija (to su arterije koje ishranjuju srčani mišić).
Ateroskleroza je glavni krivac za ove promene a manifestacije ateroskleroze i njene posledice se leče u nekoliko grana medicine.
Kardiologija se bavi promenama na koronarnim arterijama, neurologija se bavi promenama na moždanim arterijama, vaskularna hirurgija se bavi promenama na aorti i perifernim arterijama.
Ateroksleroza se na arterijama manifestuje nakupljanjem masnih naslaga u unutrašnjosti krvnog suda stvarajući masne ploče.
Kada ove masne ploče smanje unutrašnjost arterije za više od 60% onda delovi tkiva ispod suženja počinju da trpe zbog nedostatka kiseonika i hranljivih materija i pacijent ima tegobe.
Danas se zna da na proces ateroskleroze deluje više činioca koji se zovu faktori kardiovaskularnog rizika. Oni mogu biti nepromenljivi (pol, starost, porodično opterećnje) ili promenljivi (pušenje, dijabetes, hipertenzija, povišen holesterol i trigliceridi itd.).
Danas se zna da na proces ateroskleroze deluje više činioca koji se zovu faktori kardiovaskularnog rizika. Oni mogu biti nepromenljivi (pol, starost, porodično opterećnje) ili promenljivi (pušenje, dijabetes, hipertenzija, povišen holesterol i trigliceridi itd.).
Što je više faktora rizika prisutno, to je veća šansa za aterosklerozu i njene manifestacije na arterijama.
Koronarna bolest se može dijagnostikovati neinvazivnim i invazivnim procedurama
Neinvazivne su ergometrija, Holter monitoring, ultrazvuk, kompjuterizovana tomografija (skener). Invazivna metoda koja je i zlatni standard za dijagnozu koronarne bolesti se zove koronarografija. Nakon što se koronarografijom utvrdi nalaz na koronarnim arterijama, predlaže se jedan od 3 načina lečenja:
- Medikamentna terapija, gde pacijent dobija lekove koji popravljaju protok kroz koronarne arterije,
- Operativno lečenje, gde se pacijentu suženja na koronarnim arterijama premošćavaju (tzv. baj-pas) delovima vena ili arterija samog pacijenta,
- Ugradjivanje koronarnog stenta.
Ugradjivanje koronarnog stenta počinje kao i koronarografija. Punktira se neka od arterija: u preponi, na ručnom zglobu ili u nadlaktici. U arteriju se ubacuje žica preko koje se kateterom dolazi do početka koronarnih arterija koji je odmah iznad aortnog zaliska. Pre početka procedure pacijent mora dobiti dovoljne količine lekova koji smanjuju zgrušavanje krvi i slepljivanje krvnih pločica: aspirin, clopidogrel i heparin. Tokom procedure pacijent je budan i sve vreme u kontaktu sa ekipom koja obavlja proceduru. Ova procedura se stručno naziva PERKUTANA KORONARNA INTERVENCIJA (PCI) a oblast interventna kardiologija.
Nakon što je kateter doveden do početka koronarne arterije, dobar položaj katetera se potvrdjuje davanjem kontrasta u arteriju. Čovek ima dve koronarne arterije, desnu i levu, koja se grana na prednju silaznu i cirkumfleksnu arteriju. Preko unutrašnjosti katetera u koronarnu arteriju se uvodi koronarna žica. Ona je od čelika, ali sa specijalno napravljenim prednjim delom, koji može biti mekan ili tvrd, zavisno od toga kakva je promena na krvnom sudu. Preko koronarne žice se u unutrašnjost arterije uvode svi ostali sistemi: baloni, stentovi, sistemi za usisavanje tromba, sistemi za rezanje plaka, sistemi za merenje težine stenoze pa čak i specijalna ultrazvučna sonda koja može snimiti unutrašnjost koronarne arterije.
Promene na koronarnim arterijam se kreću od lakih pa do potpunog zapušenja krvnog suda. Nakon što se žicom prodje suženje ili zapušenje, postavi se balon da bi se lipidna masa razbila, potisnula uz zid i napravilo mesto za stent. Baloni se naduvavaju na veoma velike pritiske koji se kreću od 10 do 20 atmosfera. Ilustracije radi, u gumama automobila pritisak je 2 do 3 atmosfere. Nakon pripreme krvnog suda, u krvni sud se ubacuje stent.
Stent je mala metalna proteza nalik na feder od hemijske olovke. U krvni sud dolazi postavljen na balon, a nakon naduvavanja balona ostaje zauvek u unutrašnjosti krvnog suda. Tokom ugradnje stenta moguće su raznovrsne komplikacije koje veoma retko zahtevaju intervenciju lekara iz neke druge oblasti: kardiohirurgije, vaskularne hirurgije, transfuziologije itd. Ekipa koja izvodi PCI mora biti spremna da prepozna i reši sve komplikacije koje se mogu javiti tokom izvodjenja procedure.
Nakon što je kateter doveden do početka koronarne arterije, dobar položaj katetera se potvrdjuje davanjem kontrasta u arteriju. Čovek ima dve koronarne arterije, desnu i levu, koja se grana na prednju silaznu i cirkumfleksnu arteriju. Preko unutrašnjosti katetera u koronarnu arteriju se uvodi koronarna žica. Ona je od čelika, ali sa specijalno napravljenim prednjim delom, koji može biti mekan ili tvrd, zavisno od toga kakva je promena na krvnom sudu. Preko koronarne žice se u unutrašnjost arterije uvode svi ostali sistemi: baloni, stentovi, sistemi za usisavanje tromba, sistemi za rezanje plaka, sistemi za merenje težine stenoze pa čak i specijalna ultrazvučna sonda koja može snimiti unutrašnjost koronarne arterije.
Promene na koronarnim arterijam se kreću od lakih pa do potpunog zapušenja krvnog suda. Nakon što se žicom prodje suženje ili zapušenje, postavi se balon da bi se lipidna masa razbila, potisnula uz zid i napravilo mesto za stent. Baloni se naduvavaju na veoma velike pritiske koji se kreću od 10 do 20 atmosfera. Ilustracije radi, u gumama automobila pritisak je 2 do 3 atmosfere. Nakon pripreme krvnog suda, u krvni sud se ubacuje stent.
Stent je mala metalna proteza nalik na feder od hemijske olovke. U krvni sud dolazi postavljen na balon, a nakon naduvavanja balona ostaje zauvek u unutrašnjosti krvnog suda. Tokom ugradnje stenta moguće su raznovrsne komplikacije koje veoma retko zahtevaju intervenciju lekara iz neke druge oblasti: kardiohirurgije, vaskularne hirurgije, transfuziologije itd. Ekipa koja izvodi PCI mora biti spremna da prepozna i reši sve komplikacije koje se mogu javiti tokom izvodjenja procedure.
Nakon ugradnje stenta postoje 2 problema
Prvi problem je tromboza, tj. stvaranje krvnog ugruška u stentu. Protiv ovog problema se borimo dvojnom antiagregacionom terapijom odnosno pacijenti piju doživotno neku formu aspirina (Andol, Cor As, Cardiopirin, Aspirin protect...) i godinu ili duže uzimaju clopidogrel (Plavix ili Zyllt).
Drugi problem je reakcija krvnog suda na prisustvo stenta, koji je naravno, strano telo. Ovaj problem je naročito izražen kod pacijenata sa dijabetesom, kod dugačkih lezija, kod malih krvnih sudova...Zbog toga se koriste stentovi koji su natopljeni specijalnim supstancama koje sprečavaju i smanjuju reakciju krvnog suda.
U savremenoj kardiologiji broj PCI i broj ugradjenih stentova je u stalnom porastu. Kardiohirurške intervencije imaju svoje mesto u lečenju koronarne bolesti jer je mnogo pacijenata kod kojih nije moguće stavljati stentove. Cilj interventne kardiologije u Srbiji je da se u akutnom infarktu miokarda, kada dolazi do odumiranja srčanog mišića, što pre pristupi koronarnim arterijama pacijenta, jer mu to daje najbolju prognozu.
U savremenoj kardiologiji broj PCI i broj ugradjenih stentova je u stalnom porastu. Kardiohirurške intervencije imaju svoje mesto u lečenju koronarne bolesti jer je mnogo pacijenata kod kojih nije moguće stavljati stentove. Cilj interventne kardiologije u Srbiji je da se u akutnom infarktu miokarda, kada dolazi do odumiranja srčanog mišića, što pre pristupi koronarnim arterijama pacijenta, jer mu to daje najbolju prognozu.
U svetu novca važi maksima TIME IS MONEY (vreme je novac) a u svetu interventne kardiologije važi TIME IS MYOCARDIUM (vreme je srčani mišić).
Autor
Prof. dr
Zoran
Perišić
Povezani tekstovi:
Bolest koronarnih (srčanih) arterija je obično izazvana ater...
U literaturi o elektrostimulaciji se koristi mnogo izraza ko...
Članak sadrži i video materijal izvođenja procedure. Predsta...
Anatomski srce se sastoji iz desne pretkomore, leve pretkomo...
Ja se čudno osećam posle ugradnje stenta nemogu duboko da dišem ugradjena su mi 3 stenta na Dedinju bas sam zabrinuta
Mom muzu je u novembru ,kao hitna intervencija, uradjena ugradnja stenta, Na otpustu su mu svi parametri bili dobri. Posle par nedelja pocinju tegobe u vidu nedosatka vazduha, povremenih aritmija i brzog umaranja, Na kontrolnom pregledu dr. konstatuje da je sve to postoperativni tok, sto se meni ne cini da je bas tako. Istina je da nema vise one napade bolova, ali njegovo generalno stanje je sada dosta losije. Savet?
Moj suprug je primljen na vma u teskom stanju.Ugradjena dva stenta ali i dalje je intubiran.nije mogao ni da hoda noge se odizele.nije znao za njih juce mu igradjena dva stenta i.na urgent internoj pozz
S postovanjem
evo mene opet, posle ugradnje 2 stenta 11 marta. osecam se odlicno, nikakvih tegoba nemam. timu koji vodi dr. perisic treba cestitati na ponasanju,profesionalnosti, znanju i strucnosti. tesko ce neko naci razloga za kritiku, najverovatnije ima i takvih, mada bih voleo da cujem na sta se zale. puno pozdrava. pcelar
posle koronarografije 13 02 2009 mi je zakazana ugradnja stenta,odnosno, tek mi je danas, 18 02 receno da moram dobiti stent a o datumu kada ce to biti saznacu 20 02 kada uzmem otpusnu listu. svejedno, ovaj snimak mi je znacio puno, i kod koronarografije a i kod kasnije ugradnje stenta ce mi znaciti. svaka vam cast, dr. perisicu i vasim kolegama na profesionalnosti i pristupu pacijentima. i jos, sestre imaju,takodje sve pohvale za svoj rad. vranjanac
Savršeno pregledan tekst. Ali, otkud tolika polemika u SAD o stentu, ne samo da li novije generacije koji ispušta lek (posledice) ili klasični već i studije o tome da su rezultati na duži period isti kod pacijenata sa ugrađenim stentom i onih koji su pod terapijom savremenim lekovima? (Osim u akutnim stanjima.) Ja sam laik, doduše zainteresovani, ali nešto ne verujem da je samo reč o bespoštednoj borbi giganata koji proizvode stentove. Ima li odgovora?
Hvala Vam sto ste omogucili svim zainteresovanim da vide kako se izvodi PCI.Divim se Vasoj strucnosti i zelim mnogo uspeha u daljem radu.
ODLICNO STE ME NAUCILI PROPEDEVTIKU. SVUDA DOBIJAM POHVALE ZA ANAMNEZU I MOJ POCETNICKI RAD. ZNALI STE KAKO DA NAM JEDNOSTAVNO, A DOBRO OBJASNITE SVE. ZAHVALNA VASA BIVSA STUDENTKINJA, SADA DOKTORKA NA POCETKU SVOG RADA. HVALA
Sve pohvale dr.Perisicu koga igrom slucaja licno poznajem.Drago mi je da ovaj grad i okolina imaju jednog takvog strucnjaka. Zelim sve najbolje Vama i Vasem timu.
Kada bi svi lekari u ovom gradu bili kao Vi , pacijenti bi bili mnogo sigurniji, zdraviji, srećniji.......Svaka čast. Želim Vam puno sreće u životu. Vaš pacijent kome ste spasili život.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Porodica i zdravlje
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke