Veliki dokaz da se hromatide hromosoma magnetišu je Crossing Over tj. razmena (razdvajanje) vezanih gena pri čemu homologi hromosomi razmenjuju homologe segmente. U predelu mostova jednočlana DNK (dezoksiribonukleinska kiselina) se lako kida.
Ukoliko prekid nastaje u pravcu sever – jug dobijaju se dve rekonbinovane hromatide. Homologi hromosomi su, znači, razmenili delove, izvršen je Crossing Over.
Ukoliko je prekid nastao u pravcu istok – zapad jedna nit DNK je intaktna a druga rekonbinovana.
Kao što znamo ZMP (Zemljino magnetno polje) ima pravac sever – jug pa su vektori ZMP namagnetisali delove hromatida toliko da se kidaju u predelu mostova upravo u pravcu severa i juga. To bi značilo što se namagnetiše severno kida se i ide na jug, što se namagnetiše južno kida se i ide na sever. Promena gena na jednoj niti DNK u pravcu istok – zapad ukazuje da su i ovu razmenu gena magnetske sile omogućile. Geni koji se razdvajaju u pravcu istok – zapad su sa dijamagnetskim osobinama. Magnetne linije sila potiskuju ih prema istoku ili zapadu, a na njihovo mesto dolaze drugi molekuli koji mogu biti i paramagnetski, što je vrlo logično.
Ovo namagnetisanje i magnetsko potiskivanje dijamagnetskih gena je relativno jako zato što se kidaju hemijske veze medju genima na hromatidama. Postoje još dva dokaza koji idu u prilog namagnetisanja hromosoma. Prvi je ,,ukoliko su geni na hromosomima blizu jedan drugom razdvajaju se relativno retko. Što su više udaljeni mogućnost za njihovo razdvajanje je veće” (lit 2). Ako su geni vrlo blizu jedan drugom na homologim segmentima, tada je namagnetisanje gena jedinstveno. Elementarni magnetni domeni (molekuli koji imaju magnetne polove sever-jug i mogu se orjentisati u magnetnom polju) su povezani u genima na homologim segmentima hromozoma, pa je jedinstveno indukovano magnetno polje na svim segmentima obe hromatide i tada nema razmene u obliku Crossing Overa. Ako su homologi geni na hromozomima udaljeni, tada su elementarni magnetni domeni (koji poseduju magnetni moment) nezavisne orijentacije, s obzirom da se geni takodje magnetišu različito, pa segmenti gena koji dobiju južno namagnetisanje teže da idu prema severu. Dok genski segmenti koji se namagnetišu severno teže pomeranju ka jugu. Ovo dovodi do kidanja homologih segmenata na hromozomima u pravcu sever – jug.
Drugi argument da se hromosomi magnetišu je sledeći. ,,Postoje mnoge hipoteze o mehanizmu Crossing Overa, ali je najprihvatljivija hipoteza R.Hollidaya. Homologi segmenti moraju da se postave jedan naspram drugog i da budu dovoljno dugo tako postavljeni”. Ovaj kompleks gena mora duže vreme da stoji, jer je za namagnetisanje potrebno vreme, da bi se elementarni magnetni domeni orijentisali i dobili indukovana namagnetisanja homologih segmenata gena i tada nastaje razdvajanje.
,,Crossing Over je veoma značajan mehanizam koji obezbedjuje rekonbinacije a time i polimorfizam.” Ovo je jasna potvrda da ZMP ima veliku ulogu u evoluciji živog sveta tj. prilagodjavanju biosveta promenama spoljne sredine.
U literaturi se iznosi da je ,,razmena na hromatidama izazvana napr. ozračivanjem, hemijskim materijama, virusima, bakterijama a posebno maligne bolesti povećavaju učestalost razmene delova hromatida.” Moram naglasiti da su moji radovi o uzroku nastanka malignih bolesti objasnili da se kancerogene mutacije dogadjaju najčešće u veštačkim (enormnim) magnetnim poljima pa je upravo logično da su razmene vezanih gena (Crossing Over) mnogo zastupljene u malignim bolestima.
Na osnovu svega prezentiranog može se zaključiti da se hromatide magnetišu, i zato je centar namagnetisanja svake ćelije u jedru.
Autor ovog rada je Nikola Trifunović dipl. Ing. geofizike.
Gospodin Trifunović nam je dostavio rad zarad interesa svih naših posetilaca, ali zbog dužine rada obajavljivaćemo delove rada u više članaka, a svaki naredni tekst možete pročitati na linkovima ispod.
Ukoliko prekid nastaje u pravcu sever – jug dobijaju se dve rekonbinovane hromatide. Homologi hromosomi su, znači, razmenili delove, izvršen je Crossing Over.
Ukoliko je prekid nastao u pravcu istok – zapad jedna nit DNK je intaktna a druga rekonbinovana.
Kao što znamo ZMP (Zemljino magnetno polje) ima pravac sever – jug pa su vektori ZMP namagnetisali delove hromatida toliko da se kidaju u predelu mostova upravo u pravcu severa i juga. To bi značilo što se namagnetiše severno kida se i ide na jug, što se namagnetiše južno kida se i ide na sever. Promena gena na jednoj niti DNK u pravcu istok – zapad ukazuje da su i ovu razmenu gena magnetske sile omogućile. Geni koji se razdvajaju u pravcu istok – zapad su sa dijamagnetskim osobinama. Magnetne linije sila potiskuju ih prema istoku ili zapadu, a na njihovo mesto dolaze drugi molekuli koji mogu biti i paramagnetski, što je vrlo logično.
Ovo namagnetisanje i magnetsko potiskivanje dijamagnetskih gena je relativno jako zato što se kidaju hemijske veze medju genima na hromatidama. Postoje još dva dokaza koji idu u prilog namagnetisanja hromosoma. Prvi je ,,ukoliko su geni na hromosomima blizu jedan drugom razdvajaju se relativno retko. Što su više udaljeni mogućnost za njihovo razdvajanje je veće” (lit 2). Ako su geni vrlo blizu jedan drugom na homologim segmentima, tada je namagnetisanje gena jedinstveno. Elementarni magnetni domeni (molekuli koji imaju magnetne polove sever-jug i mogu se orjentisati u magnetnom polju) su povezani u genima na homologim segmentima hromozoma, pa je jedinstveno indukovano magnetno polje na svim segmentima obe hromatide i tada nema razmene u obliku Crossing Overa. Ako su homologi geni na hromozomima udaljeni, tada su elementarni magnetni domeni (koji poseduju magnetni moment) nezavisne orijentacije, s obzirom da se geni takodje magnetišu različito, pa segmenti gena koji dobiju južno namagnetisanje teže da idu prema severu. Dok genski segmenti koji se namagnetišu severno teže pomeranju ka jugu. Ovo dovodi do kidanja homologih segmenata na hromozomima u pravcu sever – jug.
Drugi argument da se hromosomi magnetišu je sledeći. ,,Postoje mnoge hipoteze o mehanizmu Crossing Overa, ali je najprihvatljivija hipoteza R.Hollidaya. Homologi segmenti moraju da se postave jedan naspram drugog i da budu dovoljno dugo tako postavljeni”. Ovaj kompleks gena mora duže vreme da stoji, jer je za namagnetisanje potrebno vreme, da bi se elementarni magnetni domeni orijentisali i dobili indukovana namagnetisanja homologih segmenata gena i tada nastaje razdvajanje.
,,Crossing Over je veoma značajan mehanizam koji obezbedjuje rekonbinacije a time i polimorfizam.” Ovo je jasna potvrda da ZMP ima veliku ulogu u evoluciji živog sveta tj. prilagodjavanju biosveta promenama spoljne sredine.
U literaturi se iznosi da je ,,razmena na hromatidama izazvana napr. ozračivanjem, hemijskim materijama, virusima, bakterijama a posebno maligne bolesti povećavaju učestalost razmene delova hromatida.” Moram naglasiti da su moji radovi o uzroku nastanka malignih bolesti objasnili da se kancerogene mutacije dogadjaju najčešće u veštačkim (enormnim) magnetnim poljima pa je upravo logično da su razmene vezanih gena (Crossing Over) mnogo zastupljene u malignim bolestima.
Na osnovu svega prezentiranog može se zaključiti da se hromatide magnetišu, i zato je centar namagnetisanja svake ćelije u jedru.
Autor ovog rada je Nikola Trifunović dipl. Ing. geofizike.
Gospodin Trifunović nam je dostavio rad zarad interesa svih naših posetilaca, ali zbog dužine rada obajavljivaćemo delove rada u više članaka, a svaki naredni tekst možete pročitati na linkovima ispod.
Povezani tekstovi:
Lifting lica je hirurška procedura koja doprinosi zatezanju...
Septoplastika je hirurški postupak za ispravljanje kostiju i...
Neurohirurgija je zahtevna i izazovna oblast a glavni izazov...
U Srbiji je tokom prošle godine, dobijeno svega 13 saglasnos...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde