Normalni menstrualni ciklus

Menstrualni ciklus počinje prvog dana jednog menstrualnog perioda i završava se prvog dana sledećeg perioda. Oslobađanje jajne ćelije (jajašca), jedine ćelije vidljive golim okom, nastaje otprilike sredinom normalnog menstrualnog ciklusa. 

Pre nego što se rodi, u jajnicima devojčice nalaze se sve ćelije koje će tokom čitavog njenog života sazreti i biti iz jajnika oslobođene. Tri do četiri meseca pre rođenja fetus ženskoga pola ima oko 7 miliona jajašaca; u vreme rađanja ostaje samo 1 milion, dok se ostale resorbuju. Kada devojčica dobije prvu menstruaciju u životu (menarha) broj jajnih ćelija u njenim jajnicima iznosi oko 400.000. U odmaklom životnom dobu, u vreme menopauze, u jajnicima žene ostaje samo nekoliko jajnih ćelija. Normalno, svakoga meseca u jajniku sazreva po jedna jajna ćelija.   

Šta se dešava za vreme jednog menstrualnog ciklusa?

Tokom jednog ciklusa (meseca), dok traje menstrualno krvarenje, u jajniku se razvija nekoliko folikula. Folikuli su kesice koje sadrže po jednu nezrelu jajnu ćeliju. Za otprilike nedelju dana jedan folikul se ubrzano razvija i premašuje rastom okolne koji se vremenom smanjuju. U ovoj fazi stvara se sve veća količina estrogena, uglavnom u ćelijama koje okružuju ovaj dominantni, rastući folikul.

Estrogen deluje na sluznicu materice (endometrijum), dovodeći do njenog rasta i zadebljavanja. Dan-dva pre ovulacije (oslobađanja jajne ćelije iz jajnika) nivo estrogena dostiže maksimalne vrednosti. Koncentracije estrogena se zatim smanjuju, a dominantni folikul počinje da stvara drugi hormon, progesteron. Folikul zatim bubri, prska i jajna ćelija se oslobađa. Tada dolazi do povećanja telesne temperature i promene sekreta u žlezdama grlića materice.  

Pošto se iz folikula oslobodi, jajna ćelija ulazi u jajovod i kreće se ka materičnoj šupljini. Ovaj put jajne ćelije traje oko 6 dana. Ukoliko su spermatozoidi u jajovodu prisutni, dolazi do oplodnje. Fertilizacija (spajanje spermatozoida i jajne ćelije) dešava se obično unutar 24 sata od ovulacije, i to u delu jajovoda koji je bliži jajniku (distalna trećina jajovoda).  

Za vreme dok se jajna ćelija kreće ka materici, folikul iz koga je izašla se transformiše. U ovoj fazi ciklusa folikul se ponovo veoma brzo uvećava, pretvara u “ žuto telo”, i počinje da stvara velike količine estrogena i progesterona. Pod uticajem ovih hormona sluznica materice nastavlja da raste.

Žlezde sluznice materice stvaraju različite materije koje pogoduju jajnoj ćeliji. U sluznici materice povećava se broj sitnih krvnih sudova, što omogućava njenu veoma dobru prokrvljenost. Na kraju menstrualnog ciklusa debljina sluznice materice skoro je dvostruko veća nego na početku ciklusa, sa velikom količinom hranljivih materija koje pogoduju oplođenoj jajnoj ćeliji.  

Kako dolazi do oplodnje?

Posle spajanja sa spermatozoidom, jajna ćelija se implantira (ulazi) u ovako pripremljenu sluznicu materice. Hormoni koje stvara žuto telo pogoduju i podržavaju ovaj proces. Ukoliko ne dođe do oplodnje, jajna ćelija se dezintegriše ili eliminiše iz organizma vaginalnim sekretom, obično pre započinjanja menstrualnog krvarenja. Dve nedelje posle ovulacije žuto telo se smanjuje, a nivoi estrogena i progesterona opadaju. Materica tada započinje sa odvajanjem površnog dela endometrijuma menstrualnim krvarenjem, menzesom.  

Dakle, menstrualni sadržaj čini ne samo menstrualna krv, već i sekrecije iz grlića i vagine, kao i odvojeni sloj sluznice materice. Četvrtog ili petog dana menstrualnog krvarenja sluznica materice je tanka, a proces njene ponovne izgradnje započinje. Menstrualno krvarenje se završava kada se spoljašnji sloj endometrijuma u potpunosti restituiše.  

Normalno trajanje ciklusa

Kod najvećeg broja žena ciklus traje 28 dana, mada se normalnim smatraju svi ciklusi u trajanju od 21-35 dana. Ako vaš ciklus nije u ovom opsegu, on takođe može biti “normalan”, mada su izuzetno dugi ili kratki ciklusi obično povezani sa infertilitetom (nemogućnošću začeća). Menstrualno krvarenje traje 4 dana, mada se normalnim smatra menzes u trajanju 2-7 dana.  

U nekom periodu života vaš ciklus može postati nepravilan, iz vama sasvim nepoznatog razloga. Ciklus može da izostane, bude suviše dug ili kratak, ponekada obilniji nego obično. Promene su uglavnom prouzrokovane životnim dobom žene: ciklusi su duži posle menarhe (prve menstruacije u životu) i u vreme približavanja menopauzi.

Međutim, u drugim periodima života stres je od presudnog uticaja. Mesečni ciklus žene regulišu hormoni koje kontroliše hipotalamus, struktura na bazi mozga koja deluje kao neka vrsta termostata čitavog sistema. Uzimajući u obzir veliku kompleksnost sistema, i činjenicu da fizički i mentalni stres utiču na hipotalamus, sasvim je jasno da brojni faktori utiču na menstrualni ciklus žene.