Pregled oftalmologa (oftalmološki pregled)

Standardni pregled očiju vrši oftalmolog, lekar koji je specijalizovan za očne bolesti. On primenjuje niz testova za proveru vida i zdravlja očiju. Neposredno pre samog pregleda, lekar najpre razgovara sa pacijentom (uzima anamnezu), a zatim vrši pregled oka, koji obično traje od 30-40 minuta.

Šta obuhvata oftalmološki pregled?

Pregled oka je pre svega bezbolan i jednostavan proces. U idealnim kliničkim uslovima, on obuhvata nekoliko faza, koje uključuju:

• Anamnezu – Lekar obavlja razgovor sa pacijentom po pitanju sadašnjih tegoba oka, kao i prošlih očnih oboljenja.
• Određivanje dioptrije (oštrine vida) – Ovaj postupak objedinjuje subjektivno i objektivno određivanje oštrine vida. S jedne strane, subjektivno određivanje oštrine vida, vrši se pomoću specijalnog aparata optotipa, putem kog pacijent čita slova ili brojeve, a ispitivač sočivima radi korekciju oštrine vida, ukoliko postoji potreba za tim. S druge strane, objektivno određivanje oštrine vida zahteva primenu posebnog aparata refraktometra.
• Pregled prednjeg segmenta oka – Prednji deo oka čine rožnjača, beonjača, vežnjača, dužica, prednja očna komora, sočivo i prednji deo staklastog tela. Zarad uspešno obavljenog pregleda koristi se instrument koji se zove biomikroskop, čija je uloga da uveliča, prikaže i osvetli prednji segment oka.
• Pregled očnog dna – Očno dno se nalazi na unutrašnjoj strani oka, iza sočiva, a pregled se vrši uz pomoć aparata oftalmoskopa. Pregled očnog dna objedinjuje staklasto telo, papile, krvne sudove, mrežnjaču, žute mrlje, kao i periferne delove mrežnjače. Ovaj pregled od posebnog je značaja pacijentima, koji boluju od šećerne bolesti, visokog krvnog pritiska i onima koji su kratkovidi, u cilju ranog otkrivanja i lečenja raznih bolesti očnog dna.
• Merenje očnog pritiska – Vrši se uz pomoć instrumenta koji se zove tonometar. Ukoliko se očni pritisak kreće u rasponu od 10 do 22 mmHg, to znači da je normalne vrednosti.

Kako da se pripremim za pregled oka?

Pregled ne zahteva posebnu pripremu pacijenta. Nakon samog testa, možda će vam trebati neko da vas odveze kući, ukoliko vam je lekar raširio zenice i vid vam se još uvek nije normalizovao. Ne zaboravite da na pregled ponesete svoje sunčane naočare, zato što će vam oči biti osetljive na svetlost, nakon širenja zenica. Ako nemate sunčane naočare, lekar će vam dati adekvatno sredstvo pomoću kog ćete moći da zaštitite svoje oči.

Šta se može otkriti pregledom?

Tokom pregleda, lekar može ustanoviti da uopšte nemate znakove bolesti oka ili druga abnormalna stanja optičkog nerva, mrežnjače ili očnih mišića. Može se ispostaviti da vidite sasvim jasno, odnosno, prepoznajete predmete i slova i sa veće udaljenosti. S druge strane, postoje i situacije kada lekar tokom pregleda otkrije problem na oku ili određena stanja koja treba lečiti, a koja uključuju: 

• oštećenje vida – zahteva dioptrijske naočare ili kontaktna sočiva;
• astigmatizam – stanje koje uzrokuje zamućen vid zbog oblika rožnjače;
• infekciju.

Sledeća stanja su češća kod dece, ali se mogu videti i kod odraslih:

• začepljen suzni kanal – uzrokuje suvišno suzenje očiju i više je zabrinjavajuće kad se pojavi kod odraslih nego kod dece;
• lenje oko (ambliopija) – javlja se kada oko ne razvije normalnu vidnu oštrinu;
• ukrštene oči (strabizam) – dešava se kada oba oka nisu usmerena u istom pravcu istovremeno.

Pregled očiju može otkriti i ozbiljnija stanja. U njih mogu da se ubroje:

• Starosna degeneracija makule (AMD) – Ovo stanje oštećuje mali deo mrežnjače, otežavajući jasan vid.
• Кatarakta – Uzrokuje zamućenje sočiva, što utiče na vid. Ovo očno oboljenje je naročito često kod starijih ljudi.
• Abrazija rožnjače – Podrazumeva ogrebotinu na rožnjači, koja može prouzrokovati zamagljen vid ili nelagodnost.
• Oštećeni nervi ili krvni sudovi – Ovakvo stanje može prouzrokovati simptome poput krvarenja.
• Glaukom – Postoji mnogo vrsta glaukoma, a oboljenje se može otkriti samo pregledom oka, u suprotnom, ukoliko osoba ne poseti oftalmologa, može doći do oslepljenja.

Koliko često treba da radimo oftalmološki pregled?

Ukoliko se pitate koliko često treba da se podvrgavate pregledu oka, znajte da oftalmološki pregled zavisi od starosti i zdravlja vaših očiju. To znači da postoje različita pravila za decu i odrasle kada je u pitanju odlazak kod oftalmologa.

Deca i tinejdžeri

Prema studijama Američke akademije za oftalmologiju (AAO), dete bi trebalo da se podvrgne prvom testiranju oka još kao novorođenče. Takođe treba da uradi pregled vida u sledećim fazama:

• jednom između 6 i 12 meseci starosti;
• jednom između 12 meseci i 3 godine;
• jednom između 3 i 5 godina;
• na svakih godinu dana ili dve, nakon što dete napuni 5 godina.

Ovi pregledi pomoći će lekaru da utvrdi da li je potrebno uraditi sveobuhvatni pregled.

Odrasli

Američka akademija za oftalmologiju (AAO) preporučuje odraslima, koji su bez očnih problema i imaju dobar vid, da urade oftalmološki pregled u ovim fazama:

• jednom između 20 i 29 godina;
• dva puta između 30 i 39 godina;
• sa 40 godina;
• prema preporuci lekara, posle 40-te i pre 65-te godine;
• na svakih godinu dana ili dve, počev od 65-te godine.

Odrasli, koji imaju bilo kakvih problema sa očima ili vidom, treba da posećuju svog očnog lekara najmanje jednom godišnje, osim ako lekar ne preporuči drugačije. Odrasli, kojima su potrebni godišnji pregledi zbog većeg rizika za nastanak problema sa očima, uključuju one koji: 

• nose kontaktna sočiva;
• uzimaju lekove, koji imaju neželjene efekte povezane sa očima;
• imaju operisano oko ili povredu oka;
• imaju ličnu ili porodičnu istoriju očnih bolesti;
• imaju zanimanje, koje je opasno po oči ( npr. zavarivač).

Ako imate bolest oka, razgovarajte sa svojim lekarom o tome koliko često treba da imate preglede.

Dijabetes i zdravlje vaših očiju

Dijabetes može dovesti do komplikacija poput glaukoma ili gubitka vida. Ako imate dijabetes, vaš očni lekar će želeti da redovno proverava vaš vid i nadgleda njegovo stanje.

Američko udruženje za dijabetes (ADA) preporučuje ljudima, koji imaju dijabetes tipa 1 ili 2, da urade prvi pregled oka u roku od 5 godina od postavljanja dijagnoze. Nakon tog početnog testa, trebalo bi da imaju preglede oka jednom godišnje. Ako imate simptome dijabetičke retinopatije, vaš očni lekar vam može preporučiti češće preglede oka.

Vaš vid će se menjati tokom vašeg života. Iz tog razloga, važno je da redovno odlazite kod oftalmologa, čak i ako nemate problema sa vidom. Pored toga, određena hronična stanja, poput dijabetesa i visokog krvnog pritiska, mogu uticati i na zdravlje očiju. Ako je prošlo neko vreme od pregleda, razgovarajte sa svojim oftalmologom o zakazivanju sledećeg pregleda.

Oftalmološki pregled u Beogradu možete zakazati kod:

• dr Dejan Rašić
• dr Marija Žakula
• dr Mirko Resan 
• dr Marija Karatoli
• dr Elisaveta Stanić
• dr Nada Milić Zarić
• dr Amira Butulija
• dr Vladimir Draganić
• dr Željka Jojić Savićević
• dr Biljana Raščanin Draganić