Studija potvrđuje bezbednost aspartama

Novi članak u časopisu Food and Chemical Toxicology potvrdio je bezbednost aspartama. Studija pod nazivom ,,Aspartam, niskokalorični zaslađivači i bolest: regulatorna bezbednost i epidemiološka pitanja’’ bavila se rezultatima istraživanja u protekle 22 godine vezanih za bezbednost aspartama, sa zaključkom da aspartam ne izaziva zdrastvene probleme kao što su karcinom, kardiovaskularne bolesti ili prevremeni porođaj.

Nije ustanovljena veza između aspartama i sledećih bolesti

• Karcinoma mozga
• Hematopoeznih neoplazmi (kao što je Hodžkinsov limfom)
• Karcinoma dojke
• Karcinoma pankreasa
• Moždanog udara
• Srčanih bolesti
• Prevremenog porođaja

,,O aspartamu je objavljeno preko 200 studija u poslednje tri decenije i sve su imale isti rezultat: aspartam je bezbedan’’, kaže dr Hejli Kertis Stivens, predsednik Saveta za kontrolu kalorija, asocijacije proizvođača hrane i napitaka sa malim brojem kalorija, bez šećera i smanjenom količinom masti. ,,Hrana i pića zaslađena aspartamom predstavljaju alternativu sa manje kalorija koja može da pomogne ljudima da uživaju u hrani i pićima koje vole i istovremeno kontrolišu svoje zdravlje.’’

Osnovni podaci o studiji

U studiji pod nazivom ,,Aspartam, niskokalorični zaslađivači i bolest: regulatorna bezbednost i epidemiološka pitanja’ ’ autori Marinovič i dr. ustanovili su da aspartam nije povezan sa bolestima kao što su karcinom mozga, kardiovaskularne bolesti, moždani udar ili karcinom pankreasa.

Autori su istražili studije objavljene između 1990. i 2012., u potrazi za mogućom vezom između aspartama i nepovoljnih zdravstvenih ishoda kao što su karcinom i vaskularne bolesti.
Autori su ispitali rezultate epidemioloških istraživanja o aspartamu vezanih za karcinome.

Pregledom literature o aspartamu i karcinomu mozga ustanovljeno je da nema povećanog rizika od karcinoma mozga kod dece i odraslih koji konzumiraju hranu i napitke koji sadrže aspartam.

Pored toga, pregledom literature o aspartamu i hematopoeznim neoplazmama, kao što je Hodžkinsov limfom, nije ustanovljena nikakva veza. Autori su se takođe bavili studijama koje su ispitivale moguću vezu između aspartama i drugih karcinoma kao što je karcinom dojke i pankreasa i nisu pronašli vezu između aspartama i nekoliko najčešćih vrsta karcinoma.

Isto tako, istraživači su pregledali istraživanja o aspartamu i njegovoj vezi sa vaskularnim bolestima i prevremenim porođajem. Pregledom literature o aspartamu i vaskularnim bolestima, kao što su moždani udar i srčane bolesti, nije ustanovljena nikakva veza. Osim toga, pregled literature o asparamu i riziku od prevremenog porođaja pokazao je da kod niskog nivoa konzumiranja među trudnicama ne postoji nikakva veza.

Pored toga, autori su se posvetili studijama o potencijalnoj toksičnosti aspartama. Međutim, kako ističu, mnoge druge vrste hrane sadrže visok nivo metabolita aspartama koji se nalaze u hrani i napicima koji sadrže aspartam, kao što su voćni sokovi i nemasno mleko. Isto tako, autori objašnjavaju da toksikološke studije na miševima i pacovima koje su pokazale negativan uticaj na zdravlje u vidu leukemije i karcinoma jetre nisu naučno zasnovane, između ostalog u pogledu metodologije i mogućnosti ponavljanja.

Zaključak autora

Autori zaključuju da ,,što se tiče epidemioloških podataka, dokazi o niskokaloričnim zaslađivačima – posebno aspartamu – ne pokazuju postojanje čvrste veze sa hematopoeznim neoplazmama, karcinomom mozga, organa za varenje, dojke, prostate i nekoliko drugih vrsta karcinoma. Isto tako, niskokalorični zaslađivači nisu povezani sa vaskularnim bolestima i prevremenim porođajem’’.