Imam 23 godine, majka sam dvoje dece. Pre 7 meseci dobila sam bebu pa možda negde moje psihičke fenomene pripisujem posleporođajnoj depresiji. U mojoj bližoj i daljoj familiji ne postoji anamneza o mentalnim poremećajima. Pre 6 meseci doživela sam jedan fizički simptom poput nekontrolisanog podrhtavanja, naglog znojenja, nešto poput povisene temperature. Pored toga, i jedan uznemirujući osećaj straha, panike koji se javio ničim prethodno izazvan. Tokom sledećih noći imala sam poremećaj sna i iznenadne zvukove poput eksplozije, pa čak i do glasova u momentima kada pokušavam da zaspim. Naglašavam da su se takvi neki zvuci događali samo u momentima kada pokušavam da zaspim. Takvo stanje me podstaklo da pretražujem na različitim internet stranicama kao odgovor na moje stanje. Jedan odgovor je bio shizofrenija. Od tog momenta ja sam zapala u depresivno stanje od kog sam se počela trzati na svaki zvuk, ili svakom zvuku pridodavati značaj kao halucinaciju. Nekontrolisano višesatno i svakodnevno čitanje o toj bolesti me je naveo da svaki odsjaj ili senku sam počinjala tumačiti kao vidnu halucinaciju. Ubrzo sam postala dosta razdražljivija, u svakom momentu sam mogla zaplkati. Tu su bili i ti neki simptomi s kojima sam se bila poistovećivala poput toga da nešto stoji iza mene. Takav neki osećaj je trajao par dana, zatim sam kroz razna čitanja prošla i kroz border line simptom kao derelizaciju, ali i to je trajalo 1 dan. Sada je sve to delimično prošlo, međutim sada mi se javio novi simptom koji više ne izaziva strah u meni, iz razloga što sam negde počela da se privikavam na ovakvo stanje jer sve ovo doživljavam kao hipohondricnost. Sada postoji taj neki simptom koji kada zamislim nešto npr. neku osobu imam utisak da kao, kroz halucinaciju ako mogu tako da je nazovem, mogu da vidim obris te osobe koja traje od 1 do 5 sekundi. Nekada mi misli ne kontrolisanom brzinom cirkulišu kroz glavu. Moje pitanje je da li to može biti početni simptom nekog od psihičkih oboljenja? Bila sam kod psihologa na razgovoru on je pronašao kao dijagnozu panično fobični poremećaj, a psihijatar anksiozno-depresivni poremećaj. Ovo je nova pojava koju im nisam saopštila iz razloga sto je počelo od pre 2 dana. Zato bih volela da čujem Vaše mišljenje.
Stanje koje opisujete odgovara dijagnozama koje su postavljene i koje spadaju u lakše i prolazne psihičke probleme, verovatno pojačane zbog post-partalnih promena u organizmu. Poremećaj koji dodatno opisujete unutar 2 poslednja dana nije dokaz shizofrenije. Na stetoskopu mozete uraditi i samo-testiranje koje ne služi da sami dokažete da li imate psihozu ili ne, ali može Vam pomoći da se početno orijentisete.
Imam 49 godina i u menopauzi sam. Imala sam dosta valunga, povremeno menjanje raspoloženja, nervozu. U međuvremenu mi se suprug teško razboleo. Dijagnostikovan mu je rak pluća. Od dana kada sam saznala (jul) ja osećam bol, više se ne smejem, stalno sam uznemirena, tužna, odsutna, ne čujem decu kad me nešto pitaju, svakodnevno plačem. Spavam loše, oko 3- 4 sata samo. Da li će ovo stanje proći vremenom ili mi treba stručna pomoć? Hronično sam umorna.
Vi imate teškoće adaptacije koje su dvostruke, prvo adaptacija organizma na perimenopauzalne biološke, prirodne promene, a zatim i na psihološke okolnosti koje su uznemirujuće i pojačavaju osećaj bespomoćnosti, brige i nemira. Akutna reakcija još uvek traje, potrebno je više mesec, 3-6 meseci, da bi se psihičke snage stabilizovale i vratio kakav-takav osećaj kontrole nad situacijom. Ukoliko se nesanica, potištenost i nemir ne povlače, već ostaju ili se čak i produbljuju u narednih 2-3 meseca, svakako se javite stručnjaku.
Početkom 2012-te godine mi je par puta pozlilo pa sam se obratio kardilogu koji mi je dao dijagnozu prolaps mitralnog zaliska koji je i potvrđen ultrazvučnim pregledom, prolaps je +1. Terapija koja mi tada prepisana je bila: Corvitol 50 mg
½ ujutru i ¼ uveče, magnezijum 300-400 mg, Ksalol 0, 25 mg
1 ujutru i 1 uveče. napominjem da Ksalol uveče nikad nisam uzimao jer nisam osećao potrebu. Ako sam psihički bio sav naopako to je bilo ujutru. Ksalol uzimam između 7 i 8 sati ujutru, najranije u 7 a najkasnije u 8. Išao sam na redovne šestomesečne kontrole i 2016-te godine mi je promenjena terapija: Binevol 5 mg
¼ uveče, magnezijum 300-400 mg, Ksalol 0, 25 mg
1 ujutru i 1 uveče. Pri kontrolnim pregledima ja sam svom kardilogu rekao da Ksalol nikad ne uzimam uveče i da bih hteo da prekinem sa pijenjem ovog leka jer se psiho-fizički osećam mnogo bolje ali on mi je uvek rekao da nastavim sa uzimanjem. Ja bih stvarno hteo da prekinem sa uzimanjem Ksalola jer nekako osećam da ga nepotrebno pijem (ne znam možda grešim zato i tražim savet), ali bojim se da prekinem sa naglim neuzimanjem 0, 25 mg svako jutro posle 5 godina. Moje je pitanje koja je metoda, način odvikavanja od ovoga leka bez velikih posledica ili da nastavim dalje da uzimam jer me on drži stabilnim i bez simptoma koji proplas mitrlanog zaliska prouzrokuje?
Preporuka za koriscenje lekova iz grupe bezodiazepina je do 4 nedelje. Posle toga lek treba postepeno ukidati. Doze koje koristite su male, prestanak uzimanja ne bi trebalo da Vas na bilo koji način poremeti, ali relativno dugouzimanje zahteva lagani prekid. Shema bi bila sledeća:
3 meseca uzimajte 1/2 tablete od 0. 25mg svaki dan
3 meseca uzimajte 1/2 tablete od 0. 25mg svaki ii dan
3 meseca uzimajte 1/2 tablete od 0. 25mg svaki iii dan, zatim potpuno prekinite.
Imam 23 god i jako stresan život, i sa dečkom kao i česte svađe u kući. Još od mojih tinejdzerskih dana imam, da tako kažem, neke simptome anksioznosti. Nekako sam se saživela sa tim i nije mi mnogo smetalo, sve do pre neku godinu kada mi se prvi put ozbiljno javila i derealizacija (totalno nisam znala za sebe, jako sam se uplašila i počela da plačem, to je bilo strašno i trajalo je čitava dva dana). To je tada prošlo, nije ga bilo par godina, da bi mi se sada, pre dva-tri dana opet pojavila derealizacija. Po preporuci ljudi sa sličnim problemom popila sam Bromzepam 3mg i bilo mi je koliko toliko dobro, lepo sam se smirila i normalizovala. Sutradan sam počela da pijem
2x1, 5mg i mogu da kažem mogu normalno da funkcionišem (idem u prodavnicu, čuvam preko dana sestričinu), ali sam i dalje u grču i strahu da će mi se to strašno stanje vratiti, i ne mogu da se opustim kao pre. Šta da radim, šta se dešava sa mnom? Da li je okej da nastavim ovako da pijem Bromazepam (iako moram da priznam da mi 3mg mnogo olaksava stanje i maltene normalno živim)? Inače, i moja majka je u mladosti bila u teškoj depresiji i pila dosta jake lekove.
Bromazepam je trenutno bio koristan, ali dejstvo ne traje dugo i ovim lekom se ne rešava mnogo, može se čak i stvoriti potreba za većom dozom, a zatim ni ta doza ne bude dovoljna, itd. Bromazepam i slični lekovi smeju da se uzimaju do 4 nedelje, ne više od toga i ne bi trebalo da ih koristite samoinicijativno.
Ako već pominjete ops-komp. poremećaj, bilo bi dobro da imate terapiju za taj poremećaj (najcesce lekovi iz grupe ssri ili snri), a za epizode depersonalizacije i derealizacije konsultaciju sa lekarom koji Vas već vodi oko toga šta ih je uzrokovalo i koje su odgovarajuće mere da se to leči (eventualno i dodatna dijagnostika).
Ako se do sada niste javljali, bilo bi dobro da se uradi najpre dijagnostika i stručno odredi terapija.
Već 2-3 godine imam problem sa spavanjem. Budim se pre 5h ujutro, a zaspim oko 24h. Pre sam spavala po 8-10h noću, a sada se rano budim uz jako lupanje srca. Radila sam nalaze za štitnu žlezdu i sve mi je uredu. Imate li Vi neki savet?
Bilo bi dobro da se detaljnije ispita koji problemi spavanja postoje i da se utvrdi da li je, i kako, potrebno intervenisati.
Nije preporučljivo da duže uzimate lekove tipa Bensedina, Leksilijuma i slično, jer se spavanje može dodatno pogoršati. Postoje druge metode i o tome treba pitati stručnjake.
Možete se obratiti doktoru Pejović, na klinici za psihijatriju KCS u Beogradu, uz uput i zakazivanje pregleda.
Stanje koje opisujete odgovara dijagnozama koje su postavljene i koje spadaju u lakše i prolazne psihičke probleme, verovatno pojačane zbog post-partalnih promena u organizmu. Poremećaj koji dodatno opisujete unutar 2 poslednja dana nije dokaz shizofrenije. Na stetoskopu mozete uraditi i samo-testiranje koje ne služi da sami dokažete da li imate psihozu ili ne, ali može Vam pomoći da se početno orijentisete.
Pozdrav
Vi imate teškoće adaptacije koje su dvostruke, prvo adaptacija organizma na perimenopauzalne biološke, prirodne promene, a zatim i na psihološke okolnosti koje su uznemirujuće i pojačavaju osećaj bespomoćnosti, brige i nemira. Akutna reakcija još uvek traje, potrebno je više mesec, 3-6 meseci, da bi se psihičke snage stabilizovale i vratio kakav-takav osećaj kontrole nad situacijom. Ukoliko se nesanica, potištenost i nemir ne povlače, već ostaju ili se čak i produbljuju u narednih 2-3 meseca, svakako se javite stručnjaku.
Pozdrav
Preporuka za koriscenje lekova iz grupe bezodiazepina je do 4 nedelje. Posle toga lek treba postepeno ukidati. Doze koje koristite su male, prestanak uzimanja ne bi trebalo da Vas na bilo koji način poremeti, ali relativno dugouzimanje zahteva lagani prekid. Shema bi bila sledeća:
3 meseca uzimajte 1/2 tablete od 0. 25mg svaki dan
3 meseca uzimajte 1/2 tablete od 0. 25mg svaki ii dan
3 meseca uzimajte 1/2 tablete od 0. 25mg svaki iii dan, zatim potpuno prekinite.
Pozdrav
Bromazepam je trenutno bio koristan, ali dejstvo ne traje dugo i ovim lekom se ne rešava mnogo, može se čak i stvoriti potreba za većom dozom, a zatim ni ta doza ne bude dovoljna, itd. Bromazepam i slični lekovi smeju da se uzimaju do 4 nedelje, ne više od toga i ne bi trebalo da ih koristite samoinicijativno.
Ako već pominjete ops-komp. poremećaj, bilo bi dobro da imate terapiju za taj poremećaj (najcesce lekovi iz grupe ssri ili snri), a za epizode depersonalizacije i derealizacije konsultaciju sa lekarom koji Vas već vodi oko toga šta ih je uzrokovalo i koje su odgovarajuće mere da se to leči (eventualno i dodatna dijagnostika).
Ako se do sada niste javljali, bilo bi dobro da se uradi najpre dijagnostika i stručno odredi terapija.
Pozdrav
Bilo bi dobro da se detaljnije ispita koji problemi spavanja postoje i da se utvrdi da li je, i kako, potrebno intervenisati.
Nije preporučljivo da duže uzimate lekove tipa Bensedina, Leksilijuma i slično, jer se spavanje može dodatno pogoršati. Postoje druge metode i o tome treba pitati stručnjake.
Možete se obratiti doktoru Pejović, na klinici za psihijatriju KCS u Beogradu, uz uput i zakazivanje pregleda.
Pozdrav
Prikazano 316-320 od ukupno 2336 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke