Zapala sam u duboku depresiju zbog osećaja griže savesti. Moj stric je umro pre nedelju dana. Sat vremena pre smrti je bio kod mene i ja sam mu dala jednu cašicu rakije da popije. Nakon toga odlazi kući da cepa drva i umire. Inače, bio je hroničan pušač i pio je dosta. Imam osećaj kao da je čašica rakije njega ubila.
Kako da se rešim osećaja griže savesti, jer moje psihičko stanje se skroz promenilo?
Poštovana, Na neki način vrlo racionalno morate analizirati situaciju i svesno pristupiti celoj stvari. Vaš stric je umro i vi ste zbog toga doživeli veliki stres, a realnost je bila takva da je neposredno pre smri popio kod vas čašicu rakije. Ali, iz toga ne proizilazi nužno da ste vi krivi za njegovu smrt. Sami kažete da je on bio alkoholičar, a to je ozbiljna bolest, on je svoje zdravlje već godinama ugrožavao preteranim pijenjem i pušenjem. Stoga, on je sam bio odgovoran za svoj život, način kako ga je živeo pa, ako hoćete, ma koliko to surovo i grubo zvučalo, i za svoju smrt. Očigledno da nije umeo niti hteo da kontroliše sebe i svoje porive, preterivao je u svemu. Isto tako, vi ste odgovorni za sebe i svoj način razmišljanja pa u tom smislu i za osećaj griže savesti koji sada sebi (svesno ili nesvesno) nabacujete. Nužno je da shvatite da time ne možete učiniti ništa dobro sebi, jer je to vrsta samokažnjavanja (a vi niste ništa krivi) pa ni drugima, a pogotovo ne možete povratiti svog strica, nažalost. Ponekad naša psiha funkcioniše tako da kompenzuje nedostatak lične snage i samopouzdanja osećanjem krivice i samooptuživanjem da bi sebi obezbedila osećaj moći da je mogla nešto učiniti da spreči ono što se desilo. To su mehanizmi odbrane koji najčešće nisu svesni i donekle su i normalni kada se desi neka stresna situacija. Sačekajte neko vreme, a onda možete doći i na psihoterapiju ako ne uspete da izađete iz začaranog kruga samookrivljavanja.
Izuzetno sam pod velikim stresom, od malena sam sam radio od dvnaeste godine profesionalni uzgaja koke nosičje, i bavio se tobom pilica, sa 14 sam postao narkoman, sa 17 sportista poprilično dobar sa 18 zavrsio vojni rok i krenuo sa radom, godinama kasnije dobio dete uso u van tacni zajednicu koja traje 17 god dete ima 11 sa 27 god sam dobio sansnu sa sopstveni poso i uspeo sam neko vreme oko 5 god i preko noci ne svojom krivicom ostavio bez svega, prodo sam licu majkin i ulozio u novi poso i opet fijasko svih 3 godina pokusavanja i sad nosim teret svih na ledjima i zbog zene i zbog deteta i zbog majkin kuce i dedinje... Ogromna griza savesti, nemogu nikome da kazem kako se osecam pa sam odlucio ovde u komentaru...
Kako se rešiti osećaja griže savesti
Na neki način vrlo racionalno morate analizirati situaciju i svesno pristupiti celoj stvari. Vaš stric je umro i vi ste zbog toga doživeli veliki stres, a realnost je bila takva da je neposredno pre smri popio kod vas čašicu rakije. Ali, iz toga ne proizilazi nužno da ste vi krivi za njegovu smrt. Sami kažete da je on bio alkoholičar, a to je ozbiljna bolest, on je svoje zdravlje već godinama ugrožavao preteranim pijenjem i pušenjem. Stoga, on je sam bio odgovoran za svoj život, način kako ga je živeo pa, ako hoćete, ma koliko to surovo i grubo zvučalo, i za svoju smrt. Očigledno da nije umeo niti hteo da kontroliše sebe i svoje porive, preterivao je u svemu. Isto tako, vi ste odgovorni za sebe i svoj način razmišljanja pa u tom smislu i za osećaj griže savesti koji sada sebi (svesno ili nesvesno) nabacujete. Nužno je da shvatite da time ne možete učiniti ništa dobro sebi, jer je to vrsta samokažnjavanja (a vi niste ništa krivi) pa ni drugima, a pogotovo ne možete povratiti svog strica, nažalost. Ponekad naša psiha funkcioniše tako da kompenzuje nedostatak lične snage i samopouzdanja osećanjem krivice i samooptuživanjem da bi sebi obezbedila osećaj moći da je mogla nešto učiniti da spreči ono što se desilo. To su mehanizmi odbrane koji najčešće nisu svesni i donekle su i normalni kada se desi neka stresna situacija. Sačekajte neko vreme, a onda možete doći i na psihoterapiju ako ne uspete da izađete iz začaranog kruga samookrivljavanja.
Komentari na pitanje: #140244
Izuzetno sam pod velikim stresom, od malena sam sam radio od dvnaeste godine profesionalni uzgaja koke nosičje, i bavio se tobom pilica, sa 14 sam postao narkoman, sa 17 sportista poprilično dobar sa 18 zavrsio vojni rok i krenuo sa radom, godinama kasnije dobio dete uso u van tacni zajednicu koja traje 17 god dete ima 11 sa 27 god sam dobio sansnu sa sopstveni poso i uspeo sam neko vreme oko 5 god i preko noci ne svojom krivicom ostavio bez svega, prodo sam licu majkin i ulozio u novi poso i opet fijasko svih 3 godina pokusavanja i sad nosim teret svih na ledjima i zbog zene i zbog deteta i zbog majkin kuce i dedinje... Ogromna griza savesti, nemogu nikome da kazem kako se osecam pa sam odlucio ovde u komentaru...
Pregledajte odgovore po oblastima