U poslednje vreme imam napade panike,stalno sam napeta, i svesna sam toga (imala sam ih pre više godina), i pokušavam da se izborim sa njima bez lekova (jedino bromazepam od 1.5 ponekad).
Da li je to pametno, ili je bolje da uzimam neke druge lekove?
Evo šta je uzrok tog stanja: Zaposlila sam se pre oko godinu dana, i na početku sve je bilo ok, bila sam puna entuzijazma, vesela i ispunjena,svi su mi bili super, i sve sam radila lako svima sam bila na raspolaganju da pomognem. Međutim, neke situacije su dovele do toga da spoznam realnost(kad je meni trebala pomoć većina je našla izgovore), da nije sve bas super, da se vecina izvlači,da nisu baš svi tako slatki kako se predstavljaju, da je sve daleko od idile,da su međuljudski odnosi loši, što me je dovelo do depresije, nervoze, stalno sam umorna, bezvoljna, razočarana,povukla sam se,osećam se bolesno, nemam ni trunke pozitivne energije, a evo dolazi i do napada panike.
Mislim da se to dešava zato što imam višak slobodnog vremena, i razmišljam o svemu, kako da pomognem sebi da izađem iz takvog stanja? Verovatno mi treba neka promena.I drugim ljudima se to dešava pa opet žive i dalje, i ne posrću. Kako da to prevaziđem?
Trenuno nemam neki bolji posao na vidiku, pa moram da ostanem gde jesam.
Hvala
Vas susret sa realnoscu, kako to opisujete, nesto je sa cim se vecina ljudi pre ili kasnije susrece - od ocekivanja da su ljudi oko nas uvek dobri, raspolozeni za saradnju i pruzanje potrebne pomoci, dolazi do razocarenja i shvatanja da se u stvari oslanjamo na porodicu i najuzi krug najblizih prijatelja. Decije uverenje da su svi ljudi dobri i da se od njih moze ocekivati samo dobro, ako smo vec mi u ponasanju pozrtvovani i iskreni, menja se.To je deo odrastanja. Iako nije uvek lako pomiriti se sa tim, to je deo sticanja emocionalne i socijalne zrelosti. Verovatno je da ste po svojoj prirodi osetljiviji pa kada se sa nekim drugim ljudima uporedjujete, vidite da oni sve to isto dizivljavaju, ap ipak ih to ne dodiruje kao Vas - jasno je da nismo svi isti i da zavisno od mnogih faktora koji formiraju i cine nasu licnost, razlicito reagujemo na situacije sa koima se u zivotu susrecemo.To i jeste ono sto nas cini jedinstvenim, pa je, da bi se nekome mogla pruziti konkretna psihoterapijska pomoc, potrebno mnogo vise znati o nekome, nacinima na koji se kroz zivot ponasao i resavao probleme, elementima koji su ukljuceni u period javljanja smetnji i mnogim drugim znacajnim cinocima koji na razne nacine oblikuju nase svakodnevno reaguju. Ako smatrate sa imate napade panike, potrebno je da se javite psihijatru koji ce, stekavsi uvid u sve znacajne komponente Vaseg problema, odrediti farmakoterapiju o kojoj ja kao psiholog ne mogu da Vam sam savet, a ujedno ce Vas pratiti kroz period Vaseg oporavka i pomoci da se resite navedenih smetnji. Samoinicijativno odredjivanje terapije i uzimanje lekova po potrebi nije preporucljivo ni za koje zdravstvene pa ni za psihicke smetnje.
Moja drugarica za 11 dana treba da ode na operaciju potpunog hirurškog uklanjanja štitne žlezde, zbog izuzetnog uvećanja i teških psihičkih posledica koje bolest hipertireoza kod nje prouzrokoje. Zanima me, pošto sam iz više izvora dobio informacije da se njena psiha vraća u normalu, koliko je potrebno vremena da se njeno stanje skroz normalizuje posle operacije uklanjanja štitne žlezde? Da li je neophodno da moja drugarica ide redovno kod psihologa i da pije određene lekove poput Seroxat-a?
Pitanja vezana za upotrebu i dejstvo lekova namenjene su psihijatru i o tome kao klinički psiholog ne mogu da se izjašnjavam. Pretpostavljam da će hirurg koji izvrši operaciju Vašu drugaricu uputiti na dalji tretman relevantnom stručnjaku koji će dalje pratiti njen oporavak, verovatno i psihijatru, jer je poznato da oboljenja štitne žlezde imaju i dejstvo na psihičko funkcionisanje, ali je i dužina oporavka, pa i vreme potrebno za stručno praćenje individualno i vezano za mnoge karakteristike operisane osobe, o čemu će odlučivati nadležni stručnjak. Za detalje koji Vas interesuju predlažem da pitanje preusmerite psihijatru koji će u skladu sa svojim kompetencijama moći da Vam pruži traženi odgovor.
Lep pozdrav,
Nisam sigurna kome da postavim pitanje.Reci cu vam ukratko u cemu je moj problem.Pre skoro godinu dana sam primetila da kada konzumiram secer(beli secer od repe) znaci,dekstroza,saharoza...da se kasnije veoma uzbidim.Pocnem da se ponasam nervozno,nisam ljubazna i jednostavno trazim razlog da se svadjam sa svojim suprugom za kojekakve gluposti.Mozda ce vam zvucati glupo ali moj organizam zaista tako reaguje!Jednostavno sam nervozna,uzbudjena.Ako me pitate kako znam da je to tacno secer reci cu vam veoma jednostavno:prestala sam da ga koristim vec nekih 9 meseci i vidim velike promene.U tih 8 meseci u situacijama kada nisam znala da jedem secer(recimo kod prijatelja)reakcija se javljala i ja nisam znala zasto,tek kasnije sam otkrivala kako je u hrani bio secer.Sta bi po vama moglo biti uzrok tome?Zar je moguce da moje telo ne tolerise secer?Kako bi sa sigurnoscu mogla da odredim o cemu se radi?Kakve analize treba da uradim i kojem lekaru specijalisti treba da se obratim?Unapred hvala
Sanela Porcasi-Italija
Vase pitanje je pre svega upuceno lekaru internisticke struke, koji bi Vam mogao vise reci o posledicama varijacije secera u krvi. Posto ste vec utvrdili pravilnosti u ponasanju u situacijama kada komzumirate secer, verujem da cete uzdrzavanjem od njega u svim situacijama kada je to moguce, uspeti da dovoljno kontrolisete nezeljene posledice na posnasanje i raspolozenje, cak i ako ne budete tragali za daljim objasnjenjima.Ukoliko zelite dalja objasnjenja, ovo svakako nije pitanje za psihologa vec za endokrinologa gde biste mogli dobiti konkretna uputstva o pretragama koje bi trebalo da izvrsite.
Imam 30 godina i otkad znam za sebe imam dilemu oko svog pola. Svoju dilemu skrivam, mnogo mi je loše od samoga sebe kada razmišljam o tome ili kada pokušavam da shvatim sebe. Odnose sa ženama imam normalno, ali kako godine prolaze shvatam da se samo pretvaram da želim odnos sa njima ili radim to zato što to tako treba - radi reda, a ne zato što to hoću ili želim. Pomalo sam i anksiozan u tim situacijama i nikad to nisam ja, nego je to uvek predstava šta treba da budem i šta treba da radim. Ako biste mogli da mi odgovorite ili da me uputite na nekoga s kim mogu da pričam o mom problemu (direktno, ako je moguće bez posrednika). Sve mi je komplikovanije i teže da živim kao do sada, a i teško mi je da pričam o tome. Ovo je prvi put da uopšte to spominjem nekome.
Nije retkost da se psihoseksualni identitet formira na način koji ne odgovara ustaljenim predrasudama o heteroseksualnom izboru partnera, i to je najčešće izvor brojnih problema za osobu koja se na takav način orijentiše, jer podleže brojnim osudama i socijalnim pritiscima. Većina ljudi homoseksualne orjentacije, posebno oni koji žive u manjim sredinama, skriva je, veliki broj stupa u brakove i uzgaja decu, sve vreme samo kao masku i pokriće za ono što sredina od njih očekuje. Po svemu sudeći, i Vaše ponašanje je do sada bilo tome slično. Iako nije lako suočiti se sa svojom različitošću i podneti odgovornost njenog javnog priznavanja, najmanje što možete za sebe da uradite je da se povežete sa nekim LGBT udruženjem u svom okruženju, i po mogućstvu porazgovarate sa psiholozima koji u takvim udruženjima upravo rade sa osobama koje imaju iskustva sa LGBT osobama i njihovim problemima. Uostalom, i same osobe koje su u ovim udruženjima, mogu Vam pomoći da shvatite koji su bili načini na koje su oni rešavali svoje probleme. Ukoliko je, pak, samo pitanje doživljavanja sopstvenog pola, odnosno ako nije reč samo o homoseksualnoj orjentaciji već o ideji za promenu pola, prvi korak je obraćanje neuropsihijatru koji bi trebalo da proceni Vaš mentalni status jer je to preduslov za bilo koju potencijalnu intervenciju promene pola. Budući da je Vaše pismo nedorečeno, a obe opcije su vezane za pitanje seksualnog identiteta, tarapeut bi Vam mogao pomoći da ustvari prvo definišete svoj problem kako biste dalje postupali u pravcu njegovog rešavanja.
postovana doktorka
voljela bih da mi pomognete da odagnam neku vrstu bola koju nossim duze vremena u sebi.imam 35 godina,zavrsen fakultet,deset godina radnog iskustva u prosveti.sve sam to ostavila iza sebe,usrecila jednog covjeka ai on mene i dosla na ovaj peti kontinent gde zivimo.sredina u koju sam dopala nije mog nivoa.odmah sam to shvatila.ali nisam ni ja njihovog,jer su oni svi imali racune-dolare ,a za njih je to ceo svet.
problem nastaje onog momenta kada sam mom suprugu rodila sina i unela ga u kucu na isti datum kad sam i ja dosla.od tad nastaje agonija u familiji,jer moj djever sa suprugom(imaju tri curice) biva porazen(oni tako misla),jer su se oni potajno nadali da ce biti curica i uveliko prepredali da se meni smiju.ja to nisam slusala,jer sam gledala da se porodi i da bude sve dobro.navodno su i plakali od radosti jer eto rodio se naslednik,neka je i kod brata kad nije kod njih.meni je to sve bilo smesno.pitala sam supruga koji je to tuzno pricao ,sta oni imaju sa mojim djetetom.oni zive za sebe i sta oni imaju da placu ,kao od radosti?! e onda moj djever pocinje da glumi bolest ili da biva stalno bolestan.ta bolest se ogledala kroz to sto je zenu svaki dan napadao da se voda sa drugim covjekom(a mozda se i voda),kako,dok je on radio ona je sa ovim i onim i onda to se sve sazna jer jetrva sve to isprica telefonom svima.kako on sa njom ne spava jer nemoze,kako joj je reko da ona zivi sa svakim,menja partnere,kako mu njegov otac nije otac,....svaki dan moj suprug je isao kod njih i slusao gluposti i gledao samare.mene to nije ni interesovalo,djete mi malo,a osim toga znala sam ,ako zovek nemoze da ima odnos sa zenom mora je napadati a drugo,oni su zajednica i takve svadje su normalna pojava kod onih koji se vole.(taj moj djever i zena imaju 42 i 40 godina.od toga su zajedno27 godina koje zabavljanja koje u braku.oni sebe najbolje znaju,ja ih neznam i svadja dvoje nije mjesto trecem.jetrva je koliko sam ja vidjela zene od kompleksa.nema skolu,cetiri osnovne,zna samo pitu vitlati na stapu,i jednu vrstu torte.sva inteligencija joj je u smjehu koji je prvo gromoglasan a onda podugacak.smatra,da je samo ona rodila djecu i samo ih ona zna hranit,povijat i cuvat itd.razume se u sve vrste profesija,od doktora do svih drugih vrsta zanata.videla sam da je i doktor,zna sta su ravne pete,da je uctitelj,jer zadatak koji ona nezna da resi niko drugi nikad nece moci,da je vojnik jer je ko pucala iz puske,frizer jer sisa naj naj,krojac,jer je muzu skratila pantole do listova,sa recima tako treba,a telefonska slusalica joj je fetis koji stoji izmedju uha i ramena,dok razvija jufku za pitu.nikad joj ama bas nikad ne isoadne i nikad joj se vrat ne ukoci.al zato je saznavali sta je ''cercil veceravo'e kad joj je mecka zaigrala pred vratima kriv joj je svak osim nje.sve sam ja ovo videla odma kad sam dosla i sve ov memorisala,al nisam mogla je nikako izbeci jer se uvjek ljepila za mene gde god bi ja bila.uvjek je drzala kljuceve u rukama i treskala njima,a toliko dzepova i tasna.eto morala sam malo da opise nekoga al se ne smejem i nevredjam,jer sva sta ima na ovoj zemljinoj kugli.)sve je to tako trajalo dok oni mene nisu okrivili da sam ja uzrok njihove nesrece.to im je ko rekla neka vracara telefonom,koju su oni zvali u srbiju.vracara me nije imentovala ,vec je jetrva umislili da sam to ja ..neznam sta?,ko nesto sam ja njima ucinila,pa im je tako.meni je to tesko palo jer sam pocela da upada u postporodjajnu krizu iod tad sam svaki dan plakala,grlila djete i sve oko sebe pocela da mrzim.toliko je prica o meni,kao nekom zlu,pocela da kruzi da nisam mogla verovat da takvi ljudi mogu biti.koliko li je se samo kafe popilo i slava prosalavilo,gde sam ja bila predmet traca.suprug me je razumeo,tjesio i evo posle dvegodine ja jos nemogu da se oslobodim te optuzbe.
posle dugog natezanja djever je odveden lekaru,(inace je pre toga pio nekoliko ,hodzinih voda,koje su mu slale svastike iz bosne,pojeo nekoliko kila ciganskog secera koji je stizao opet od svastika iz bosnei svakavi gluposti,dok se nije shvatilo da se radi o bolesti)gde mu je ustanovljena neka vrsta depresije,koja je tinjala usled niza faktora.(logor,invalid bez oka,dolazak na peti kontinent bez icega,zaposlenje,rad na crno,polna nemoc,materijalna pohlepa za vise preko noci...izmedju ostalog i musko djete da ima.rodili bi oni jos djece ali ta vracara koja je mene ko okarakterisala rekla je da ce imati jos puno djevojcica)lecen je i sad se ponasa kako da se nista nije desilo.
za mene su zavrsili kao da se nikad nismo ni znali.suprugu nebranim da ide,al svaki put kad dodje ja se tresem da ne kaze opet neku glupost slicno predhodnoj.ovakva desavanja za mene su bila novina.rekla sam jednom sebi,bez obzira na skolu koju sam zavrsila,zivot mi je skola.al zasto dopado ovakav primitivizam.u novom milenijumu neke vode i secer,kao da mi ovde ne zivimo u vodi i sa secernom trskom i svakavog izobilja.
ja vas molim da mi pomognete kako da odagnam taj deo krivice koji mi je od primitivaca i skorojevica nametnut,kako da pobedim taj bol.tesko mi je,jer ovo sve nosim u sebi.iako vreme leci,verujem,pomozite mi strucno da se oslobodim agonije koja me pritisce.ja sam sa svojim suprugom srecnja,rodila sam jos jednog djecaka vrlo brzo.ako se nekad i zakacim,ja zavrsim svadju recima,''cuti nemoj da selo cuje kakvi smo.''
P.Smolim za diskreciju,nemoj pismo u potpunosti objavljivati,jer su gluposti za obrazovan svjet.hvala
Nije retkost da ljudi iz primitivnih sredina, a i sami primitivnog ponasanja, pokazuju osobine slicne onima koje ste opisali kod svoje jetrve. Ovakve osobe, pored ostalog,sklone su praznoverju, obracanju nadrilekarima, vracarama i drugim osobama u cije natprirodne moci veruju, pa to predstavlja i nacin na koji oni objasnjavaju i nastoje da rese svoje probleme. Igrom slucaja, upali ste u familiju koja je verovatno sasvim razlicita od one u kojoj ste odrasli, a pored ostalog se Vasi i njihovi stilovi zivota i sistemi vrednosti sasvim razlikuju. Verujem da i sami znate da je izizetno povoljna okolnost sto Vas suprug nije slican svom bratu, pa ne prihvata ni njegov nacin razmisljanja, niti njegove supruge. Najbitnije je to sto u svojoj najuzoj porodici imate - harmoniju i medjusobno zadovoljstvo.Kad u prvom naletu nije prihvatio te neargumentovane price i napade na Vas,nema razloga da sad, kada je vec jasno da je Vas dever psihicki bolestan covek, prihvati bilo koju od tih prica. Sada tek postoje razlozi da sve to shvati kao deo bolesti pa nema realnog razloga za Vase strahove. Iako je verovatno citav Vas proces prilagodjavanja na novu sredinu i okolnosti za Vas bio poseban i dugotrajan stresni period, a verovatno je sve to i doprinelo da i kroz ovu neprijatnu pricu prolazite sa vise opterecenja i manje energije da se nosite sa njom, vremenom ce opterecenje postajati slabije. Sam period koji je prosao verovatno je doprineo da se na nove zivotne okolnosti koliko-toliko priviknete, a i ponasanje Vaseg devera i jetrve vise nije nista novo niti za Vas i supruga iznenadjujuce. Samim tim bi bilo ocekivano da se i Vase psihicko opterecenje smanji i da je vreme da sa vise radosti i optimizma, gledate na svoj zivot i buducnost svoje porodice. U celoj ovoj situaciji ne vidim gde je razlog Vaseg osecanja krivice, koje je izazvala izmisljena i bolescu podstaknuta prica. Kako ste vec sami rekli, imali ste i imate svoje vaznije zadatke, brigu o porodici i svoj krug aktivnosti, pa se posvetite njima i neka price koje su Vas dovele u ovakvo psihicko stanje ostanu po strani, jer ni do sada ustvari nisu imale bitniji uticaj ni na koga od Vase porodice. Jedino Vasa preosetljivost je doprinela da Vi tome previse znacaja pridahete. Podsetite se na sve onos to ste i meni na pisali - ko ste, sta ste u svom zivotu postigli, i okrenite se buducnosti. U zivotu svoh nas postoje u blizoj ili siroj sredini nedobronamerni ljudi koji mogu plasirati razne vrste primitivnih ili patoloskih prica, ali te price ipak ne govore o nama koliko govore o onima koji takve price kreiraju i plasiraju. Opterecenje periodom koji je prosao ne samo da ugrozava Vasu psihicku stabilnost vec i porodicni sklad koji imate, jer vi hteli ili ne svojim ponasanjem bar delimicno odajete svoje nezadovojstvo i napetost. Potrudite se da cuvate i unapredjujete ono sto izmedju Vas i supruga i Vase dece postoji i da time date jasnu poruku svima koji iz zavidljivosti ili nekih drugih pobuda nastoje da unesu nemir u Vase zivote - da je predmet Vaseg primarnog interesovanja Vasa porodica i Vas licni mir i da necete dozvoliti da se to tako lako poremeti.
U poslednje vreme imam napade panike,stalno sam napeta, i svesna sam toga (imala sam ih pre više godina), i pokušavam da se izborim sa njima bez lekova (jedino bromazepam od 1.5 ponekad). Da li je to pametno, ili je bolje da uzimam neke druge lekove? Evo šta je uzrok tog stanja: Zaposlila sam se pre oko godinu dana, i na početku sve je bilo ok, bila sam puna entuzijazma, vesela i ispunjena,svi su mi bili super, i sve sam radila lako svima sam bila na raspolaganju da pomognem. Međutim, neke situacije su dovele do toga da spoznam realnost(kad je meni trebala pomoć većina je našla izgovore), da nije sve bas super, da se vecina izvlači,da nisu baš svi tako slatki kako se predstavljaju, da je sve daleko od idile,da su međuljudski odnosi loši, što me je dovelo do depresije, nervoze, stalno sam umorna, bezvoljna, razočarana,povukla sam se,osećam se bolesno, nemam ni trunke pozitivne energije, a evo dolazi i do napada panike. Mislim da se to dešava zato što imam višak slobodnog vremena, i razmišljam o svemu, kako da pomognem sebi da izađem iz takvog stanja? Verovatno mi treba neka promena.I drugim ljudima se to dešava pa opet žive i dalje, i ne posrću. Kako da to prevaziđem? Trenuno nemam neki bolji posao na vidiku, pa moram da ostanem gde jesam. Hvala
Odgovoreno: 27. 05. 2008.Vas susret sa realnoscu, kako to opisujete, nesto je sa cim se vecina ljudi pre ili kasnije susrece - od ocekivanja da su ljudi oko nas uvek dobri, raspolozeni za saradnju i pruzanje potrebne pomoci, dolazi do razocarenja i shvatanja da se u stvari oslanjamo na porodicu i najuzi krug najblizih prijatelja. Decije uverenje da su svi ljudi dobri i da se od njih moze ocekivati samo dobro, ako smo vec mi u ponasanju pozrtvovani i iskreni, menja se.To je deo odrastanja. Iako nije uvek lako pomiriti se sa tim, to je deo sticanja emocionalne i socijalne zrelosti. Verovatno je da ste po svojoj prirodi osetljiviji pa kada se sa nekim drugim ljudima uporedjujete, vidite da oni sve to isto dizivljavaju, ap ipak ih to ne dodiruje kao Vas - jasno je da nismo svi isti i da zavisno od mnogih faktora koji formiraju i cine nasu licnost, razlicito reagujemo na situacije sa koima se u zivotu susrecemo.To i jeste ono sto nas cini jedinstvenim, pa je, da bi se nekome mogla pruziti konkretna psihoterapijska pomoc, potrebno mnogo vise znati o nekome, nacinima na koji se kroz zivot ponasao i resavao probleme, elementima koji su ukljuceni u period javljanja smetnji i mnogim drugim znacajnim cinocima koji na razne nacine oblikuju nase svakodnevno reaguju. Ako smatrate sa imate napade panike, potrebno je da se javite psihijatru koji ce, stekavsi uvid u sve znacajne komponente Vaseg problema, odrediti farmakoterapiju o kojoj ja kao psiholog ne mogu da Vam sam savet, a ujedno ce Vas pratiti kroz period Vaseg oporavka i pomoci da se resite navedenih smetnji. Samoinicijativno odredjivanje terapije i uzimanje lekova po potrebi nije preporucljivo ni za koje zdravstvene pa ni za psihicke smetnje.
Moja drugarica za 11 dana treba da ode na operaciju potpunog hirurškog uklanjanja štitne žlezde, zbog izuzetnog uvećanja i teških psihičkih posledica koje bolest hipertireoza kod nje prouzrokoje. Zanima me, pošto sam iz više izvora dobio informacije da se njena psiha vraća u normalu, koliko je potrebno vremena da se njeno stanje skroz normalizuje posle operacije uklanjanja štitne žlezde? Da li je neophodno da moja drugarica ide redovno kod psihologa i da pije određene lekove poput Seroxat-a?
Odgovoreno: 27. 05. 2008.Pitanja vezana za upotrebu i dejstvo lekova namenjene su psihijatru i o tome kao klinički psiholog ne mogu da se izjašnjavam. Pretpostavljam da će hirurg koji izvrši operaciju Vašu drugaricu uputiti na dalji tretman relevantnom stručnjaku koji će dalje pratiti njen oporavak, verovatno i psihijatru, jer je poznato da oboljenja štitne žlezde imaju i dejstvo na psihičko funkcionisanje, ali je i dužina oporavka, pa i vreme potrebno za stručno praćenje individualno i vezano za mnoge karakteristike operisane osobe, o čemu će odlučivati nadležni stručnjak. Za detalje koji Vas interesuju predlažem da pitanje preusmerite psihijatru koji će u skladu sa svojim kompetencijama moći da Vam pruži traženi odgovor.
Lep pozdrav, Nisam sigurna kome da postavim pitanje.Reci cu vam ukratko u cemu je moj problem.Pre skoro godinu dana sam primetila da kada konzumiram secer(beli secer od repe) znaci,dekstroza,saharoza...da se kasnije veoma uzbidim.Pocnem da se ponasam nervozno,nisam ljubazna i jednostavno trazim razlog da se svadjam sa svojim suprugom za kojekakve gluposti.Mozda ce vam zvucati glupo ali moj organizam zaista tako reaguje!Jednostavno sam nervozna,uzbudjena.Ako me pitate kako znam da je to tacno secer reci cu vam veoma jednostavno:prestala sam da ga koristim vec nekih 9 meseci i vidim velike promene.U tih 8 meseci u situacijama kada nisam znala da jedem secer(recimo kod prijatelja)reakcija se javljala i ja nisam znala zasto,tek kasnije sam otkrivala kako je u hrani bio secer.Sta bi po vama moglo biti uzrok tome?Zar je moguce da moje telo ne tolerise secer?Kako bi sa sigurnoscu mogla da odredim o cemu se radi?Kakve analize treba da uradim i kojem lekaru specijalisti treba da se obratim?Unapred hvala Sanela Porcasi-Italija
Odgovoreno: 27. 05. 2008.Vase pitanje je pre svega upuceno lekaru internisticke struke, koji bi Vam mogao vise reci o posledicama varijacije secera u krvi. Posto ste vec utvrdili pravilnosti u ponasanju u situacijama kada komzumirate secer, verujem da cete uzdrzavanjem od njega u svim situacijama kada je to moguce, uspeti da dovoljno kontrolisete nezeljene posledice na posnasanje i raspolozenje, cak i ako ne budete tragali za daljim objasnjenjima.Ukoliko zelite dalja objasnjenja, ovo svakako nije pitanje za psihologa vec za endokrinologa gde biste mogli dobiti konkretna uputstva o pretragama koje bi trebalo da izvrsite.
Imam 30 godina i otkad znam za sebe imam dilemu oko svog pola. Svoju dilemu skrivam, mnogo mi je loše od samoga sebe kada razmišljam o tome ili kada pokušavam da shvatim sebe. Odnose sa ženama imam normalno, ali kako godine prolaze shvatam da se samo pretvaram da želim odnos sa njima ili radim to zato što to tako treba - radi reda, a ne zato što to hoću ili želim. Pomalo sam i anksiozan u tim situacijama i nikad to nisam ja, nego je to uvek predstava šta treba da budem i šta treba da radim. Ako biste mogli da mi odgovorite ili da me uputite na nekoga s kim mogu da pričam o mom problemu (direktno, ako je moguće bez posrednika). Sve mi je komplikovanije i teže da živim kao do sada, a i teško mi je da pričam o tome. Ovo je prvi put da uopšte to spominjem nekome.
Odgovoreno: 27. 05. 2008.Nije retkost da se psihoseksualni identitet formira na način koji ne odgovara ustaljenim predrasudama o heteroseksualnom izboru partnera, i to je najčešće izvor brojnih problema za osobu koja se na takav način orijentiše, jer podleže brojnim osudama i socijalnim pritiscima. Većina ljudi homoseksualne orjentacije, posebno oni koji žive u manjim sredinama, skriva je, veliki broj stupa u brakove i uzgaja decu, sve vreme samo kao masku i pokriće za ono što sredina od njih očekuje. Po svemu sudeći, i Vaše ponašanje je do sada bilo tome slično. Iako nije lako suočiti se sa svojom različitošću i podneti odgovornost njenog javnog priznavanja, najmanje što možete za sebe da uradite je da se povežete sa nekim LGBT udruženjem u svom okruženju, i po mogućstvu porazgovarate sa psiholozima koji u takvim udruženjima upravo rade sa osobama koje imaju iskustva sa LGBT osobama i njihovim problemima. Uostalom, i same osobe koje su u ovim udruženjima, mogu Vam pomoći da shvatite koji su bili načini na koje su oni rešavali svoje probleme. Ukoliko je, pak, samo pitanje doživljavanja sopstvenog pola, odnosno ako nije reč samo o homoseksualnoj orjentaciji već o ideji za promenu pola, prvi korak je obraćanje neuropsihijatru koji bi trebalo da proceni Vaš mentalni status jer je to preduslov za bilo koju potencijalnu intervenciju promene pola. Budući da je Vaše pismo nedorečeno, a obe opcije su vezane za pitanje seksualnog identiteta, tarapeut bi Vam mogao pomoći da ustvari prvo definišete svoj problem kako biste dalje postupali u pravcu njegovog rešavanja.
postovana doktorka voljela bih da mi pomognete da odagnam neku vrstu bola koju nossim duze vremena u sebi.imam 35 godina,zavrsen fakultet,deset godina radnog iskustva u prosveti.sve sam to ostavila iza sebe,usrecila jednog covjeka ai on mene i dosla na ovaj peti kontinent gde zivimo.sredina u koju sam dopala nije mog nivoa.odmah sam to shvatila.ali nisam ni ja njihovog,jer su oni svi imali racune-dolare ,a za njih je to ceo svet. problem nastaje onog momenta kada sam mom suprugu rodila sina i unela ga u kucu na isti datum kad sam i ja dosla.od tad nastaje agonija u familiji,jer moj djever sa suprugom(imaju tri curice) biva porazen(oni tako misla),jer su se oni potajno nadali da ce biti curica i uveliko prepredali da se meni smiju.ja to nisam slusala,jer sam gledala da se porodi i da bude sve dobro.navodno su i plakali od radosti jer eto rodio se naslednik,neka je i kod brata kad nije kod njih.meni je to sve bilo smesno.pitala sam supruga koji je to tuzno pricao ,sta oni imaju sa mojim djetetom.oni zive za sebe i sta oni imaju da placu ,kao od radosti?! e onda moj djever pocinje da glumi bolest ili da biva stalno bolestan.ta bolest se ogledala kroz to sto je zenu svaki dan napadao da se voda sa drugim covjekom(a mozda se i voda),kako,dok je on radio ona je sa ovim i onim i onda to se sve sazna jer jetrva sve to isprica telefonom svima.kako on sa njom ne spava jer nemoze,kako joj je reko da ona zivi sa svakim,menja partnere,kako mu njegov otac nije otac,....svaki dan moj suprug je isao kod njih i slusao gluposti i gledao samare.mene to nije ni interesovalo,djete mi malo,a osim toga znala sam ,ako zovek nemoze da ima odnos sa zenom mora je napadati a drugo,oni su zajednica i takve svadje su normalna pojava kod onih koji se vole.(taj moj djever i zena imaju 42 i 40 godina.od toga su zajedno27 godina koje zabavljanja koje u braku.oni sebe najbolje znaju,ja ih neznam i svadja dvoje nije mjesto trecem.jetrva je koliko sam ja vidjela zene od kompleksa.nema skolu,cetiri osnovne,zna samo pitu vitlati na stapu,i jednu vrstu torte.sva inteligencija joj je u smjehu koji je prvo gromoglasan a onda podugacak.smatra,da je samo ona rodila djecu i samo ih ona zna hranit,povijat i cuvat itd.razume se u sve vrste profesija,od doktora do svih drugih vrsta zanata.videla sam da je i doktor,zna sta su ravne pete,da je uctitelj,jer zadatak koji ona nezna da resi niko drugi nikad nece moci,da je vojnik jer je ko pucala iz puske,frizer jer sisa naj naj,krojac,jer je muzu skratila pantole do listova,sa recima tako treba,a telefonska slusalica joj je fetis koji stoji izmedju uha i ramena,dok razvija jufku za pitu.nikad joj ama bas nikad ne isoadne i nikad joj se vrat ne ukoci.al zato je saznavali sta je ''cercil veceravo'e kad joj je mecka zaigrala pred vratima kriv joj je svak osim nje.sve sam ja ovo videla odma kad sam dosla i sve ov memorisala,al nisam mogla je nikako izbeci jer se uvjek ljepila za mene gde god bi ja bila.uvjek je drzala kljuceve u rukama i treskala njima,a toliko dzepova i tasna.eto morala sam malo da opise nekoga al se ne smejem i nevredjam,jer sva sta ima na ovoj zemljinoj kugli.)sve je to tako trajalo dok oni mene nisu okrivili da sam ja uzrok njihove nesrece.to im je ko rekla neka vracara telefonom,koju su oni zvali u srbiju.vracara me nije imentovala ,vec je jetrva umislili da sam to ja ..neznam sta?,ko nesto sam ja njima ucinila,pa im je tako.meni je to tesko palo jer sam pocela da upada u postporodjajnu krizu iod tad sam svaki dan plakala,grlila djete i sve oko sebe pocela da mrzim.toliko je prica o meni,kao nekom zlu,pocela da kruzi da nisam mogla verovat da takvi ljudi mogu biti.koliko li je se samo kafe popilo i slava prosalavilo,gde sam ja bila predmet traca.suprug me je razumeo,tjesio i evo posle dvegodine ja jos nemogu da se oslobodim te optuzbe. posle dugog natezanja djever je odveden lekaru,(inace je pre toga pio nekoliko ,hodzinih voda,koje su mu slale svastike iz bosne,pojeo nekoliko kila ciganskog secera koji je stizao opet od svastika iz bosnei svakavi gluposti,dok se nije shvatilo da se radi o bolesti)gde mu je ustanovljena neka vrsta depresije,koja je tinjala usled niza faktora.(logor,invalid bez oka,dolazak na peti kontinent bez icega,zaposlenje,rad na crno,polna nemoc,materijalna pohlepa za vise preko noci...izmedju ostalog i musko djete da ima.rodili bi oni jos djece ali ta vracara koja je mene ko okarakterisala rekla je da ce imati jos puno djevojcica)lecen je i sad se ponasa kako da se nista nije desilo. za mene su zavrsili kao da se nikad nismo ni znali.suprugu nebranim da ide,al svaki put kad dodje ja se tresem da ne kaze opet neku glupost slicno predhodnoj.ovakva desavanja za mene su bila novina.rekla sam jednom sebi,bez obzira na skolu koju sam zavrsila,zivot mi je skola.al zasto dopado ovakav primitivizam.u novom milenijumu neke vode i secer,kao da mi ovde ne zivimo u vodi i sa secernom trskom i svakavog izobilja. ja vas molim da mi pomognete kako da odagnam taj deo krivice koji mi je od primitivaca i skorojevica nametnut,kako da pobedim taj bol.tesko mi je,jer ovo sve nosim u sebi.iako vreme leci,verujem,pomozite mi strucno da se oslobodim agonije koja me pritisce.ja sam sa svojim suprugom srecnja,rodila sam jos jednog djecaka vrlo brzo.ako se nekad i zakacim,ja zavrsim svadju recima,''cuti nemoj da selo cuje kakvi smo.'' P.Smolim za diskreciju,nemoj pismo u potpunosti objavljivati,jer su gluposti za obrazovan svjet.hvala
Odgovoreno: 27. 05. 2008.Nije retkost da ljudi iz primitivnih sredina, a i sami primitivnog ponasanja, pokazuju osobine slicne onima koje ste opisali kod svoje jetrve. Ovakve osobe, pored ostalog,sklone su praznoverju, obracanju nadrilekarima, vracarama i drugim osobama u cije natprirodne moci veruju, pa to predstavlja i nacin na koji oni objasnjavaju i nastoje da rese svoje probleme. Igrom slucaja, upali ste u familiju koja je verovatno sasvim razlicita od one u kojoj ste odrasli, a pored ostalog se Vasi i njihovi stilovi zivota i sistemi vrednosti sasvim razlikuju. Verujem da i sami znate da je izizetno povoljna okolnost sto Vas suprug nije slican svom bratu, pa ne prihvata ni njegov nacin razmisljanja, niti njegove supruge. Najbitnije je to sto u svojoj najuzoj porodici imate - harmoniju i medjusobno zadovoljstvo.Kad u prvom naletu nije prihvatio te neargumentovane price i napade na Vas,nema razloga da sad, kada je vec jasno da je Vas dever psihicki bolestan covek, prihvati bilo koju od tih prica. Sada tek postoje razlozi da sve to shvati kao deo bolesti pa nema realnog razloga za Vase strahove. Iako je verovatno citav Vas proces prilagodjavanja na novu sredinu i okolnosti za Vas bio poseban i dugotrajan stresni period, a verovatno je sve to i doprinelo da i kroz ovu neprijatnu pricu prolazite sa vise opterecenja i manje energije da se nosite sa njom, vremenom ce opterecenje postajati slabije. Sam period koji je prosao verovatno je doprineo da se na nove zivotne okolnosti koliko-toliko priviknete, a i ponasanje Vaseg devera i jetrve vise nije nista novo niti za Vas i supruga iznenadjujuce. Samim tim bi bilo ocekivano da se i Vase psihicko opterecenje smanji i da je vreme da sa vise radosti i optimizma, gledate na svoj zivot i buducnost svoje porodice. U celoj ovoj situaciji ne vidim gde je razlog Vaseg osecanja krivice, koje je izazvala izmisljena i bolescu podstaknuta prica. Kako ste vec sami rekli, imali ste i imate svoje vaznije zadatke, brigu o porodici i svoj krug aktivnosti, pa se posvetite njima i neka price koje su Vas dovele u ovakvo psihicko stanje ostanu po strani, jer ni do sada ustvari nisu imale bitniji uticaj ni na koga od Vase porodice. Jedino Vasa preosetljivost je doprinela da Vi tome previse znacaja pridahete. Podsetite se na sve onos to ste i meni na pisali - ko ste, sta ste u svom zivotu postigli, i okrenite se buducnosti. U zivotu svoh nas postoje u blizoj ili siroj sredini nedobronamerni ljudi koji mogu plasirati razne vrste primitivnih ili patoloskih prica, ali te price ipak ne govore o nama koliko govore o onima koji takve price kreiraju i plasiraju. Opterecenje periodom koji je prosao ne samo da ugrozava Vasu psihicku stabilnost vec i porodicni sklad koji imate, jer vi hteli ili ne svojim ponasanjem bar delimicno odajete svoje nezadovojstvo i napetost. Potrudite se da cuvate i unapredjujete ono sto izmedju Vas i supruga i Vase dece postoji i da time date jasnu poruku svima koji iz zavidljivosti ili nekih drugih pobuda nastoje da unesu nemir u Vase zivote - da je predmet Vaseg primarnog interesovanja Vasa porodica i Vas licni mir i da necete dozvoliti da se to tako lako poremeti.
Prikazano 141-145 od ukupno 226 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke