Postovana,profesorice Bojana!Imam 24 godine,student sam 5-e godine
Medicinskog fakulteta,Januara meseca mi je konstatovana Neuroza,i od tada
pijem 2 puta dnevno Ksalol od 05mg,i pred spavanje Amyzol od 25 mg!Inache
sam pre terapije imao napade panike,anksioznost,slab tenecitet,i
rasejanost!Ovo mi se inache prvi put deshava(stim shto mi je otac imao
depresiju 8 godina,i danas je dobro)Uz puno muke sam se vratio normalnom
zivotu,krenuo sam da obavljam sve one stvari kao i ranijeJedino sto se
jos uvek borim sa "crnim mislima"!Najgore je to sto imam puno razumevanje
od strane porodice a imam strah da ih ne povredim(ja otvoreno pricham sa
njima o mojim osecanjima i strahovima),a verujte toliko ihvolim da pi pre
sebi naudio,nego njima,ili od visine,da ne skochimPosto sam sa Kosova,u
mom okruzenju nema Psihoterapeuta sa kim bi mogao da popricham,inache se
lechim kod privatnog Neuropsihijatra,koji na pomen mojih strahova krece da
se smeje i govori da je potrebno vreme da prodje,!
i da je taj strah baziran na prevelikoj brizi!Ja se izvinjavam na ovolikoj
opshirnosti!Hteo bih da vas pitam,da mi date savet kao da odganjam ove
misli iz svoje glave!Inache sam druzeljubiv,saljivchija,uspesan na
fakultetu,imam sjajnu porodicu,devojku sam imao do skora!Unapred zahvalan!
"Borba" sa neurotskim siptomima nije laka, cesto i zato sto od strane sredine ili cak i medicinskog osoblja, pacijent nema dovoljno podrske i razumevanja, te mu se nekada prebacuje da preteruje, da je previse okupiran time i da treba da "misli pozitivno". Imate srece da Vas porodica razume i podrzava, ali to nije razlog da previse razgovarate o tome sa njima, bar iz dva razloga: najpre zato sto oni brinu vise ukoliko ih stalno izvestavate o novitetima u vasim smetnjama, a drugo sto pricajuci o tome i Vi dodatno fiksirate misli na zdravstveno stanje, sto ne bi trebalo da bude Vas cilj. Istina je da sada treba snagom volje da se vratite u uobicajeni ritam aktivnosti, i lekovi Vam znacajno pomazu u tome, ali to podrazumeva da istovremeno treba sto manje da analizirate svoje smetnje i da sto manje podrzavate razgovore na tu temu (i o Vasim i o smetnjama ljudi koji pomenu da i oni imaju neke tegobe), a da se sto vise bavite drugim stvarima. Dobra organizacija vremena i sto ispunjeniji dan ucunice da imate manje vremena da se u mislima time bavite, a videcete i sami da sto manje pricate o tome, ili na pitanja zabrinutih odgovarate da Vam je sada dobro, smetnje ce biti sve blaze i redje. Crne misli koje pominjete verovatno nisu toliko intenzivne posto vec sebe opisujete kao saljivdziju i komunikativnog coveka, dakle, nemojte sebe svrstavati u kategoriju depresivnih jer time u svojoj glavi potencirate problem. Ukoliko insistirate na tome da su Vasi problemi veliki, oni ce poceti vremenom da Vam izgledaju jos veci! Nemojte se opterecivati ni tezom da biste mogli povrediti nekog od bliznjih, ukoliko to nije toliko uporna misao koja Vam se javlja. Ukoliko to jeste, postoji mogucnost da Vase smetnje nemaju samo kvalitet anksiozno-deoresivnih smetnji, vec i elemente kompulzivnih misli, za koje je moguce da treba dopuniti terapiju koju uzimate, ali se o tome morate konsultovati sa neuropsihijatrom, odnosno insistirati na tome da imate cesto takve misli, ukoliko su one zaista tako ceste i predstavljaju Vam toliko opterecenje.
Pitanje broj: #3575
Postovana,profesorice Bojana!Imam 24 godine,student sam 5-e godine Medicinskog fakulteta,Januara meseca mi je konstatovana Neuroza,i od tada pijem 2 puta dnevno Ksalol od 05mg,i pred spavanje Amyzol od 25 mg!Inache sam pre terapije imao napade panike,anksioznost,slab tenecitet,i rasejanost!Ovo mi se inache prvi put deshava(stim shto mi je otac imao depresiju 8 godina,i danas je dobro)Uz puno muke sam se vratio normalnom zivotu,krenuo sam da obavljam sve one stvari kao i ranijeJedino sto se jos uvek borim sa "crnim mislima"!Najgore je to sto imam puno razumevanje od strane porodice a imam strah da ih ne povredim(ja otvoreno pricham sa njima o mojim osecanjima i strahovima),a verujte toliko ihvolim da pi pre sebi naudio,nego njima,ili od visine,da ne skochimPosto sam sa Kosova,u mom okruzenju nema Psihoterapeuta sa kim bi mogao da popricham,inache se lechim kod privatnog Neuropsihijatra,koji na pomen mojih strahova krece da se smeje i govori da je potrebno vreme da prodje,! i da je taj strah baziran na prevelikoj brizi!Ja se izvinjavam na ovolikoj opshirnosti!Hteo bih da vas pitam,da mi date savet kao da odganjam ove misli iz svoje glave!Inache sam druzeljubiv,saljivchija,uspesan na fakultetu,imam sjajnu porodicu,devojku sam imao do skora!Unapred zahvalan!
Odgovoreno: 04. 03. 2008."Borba" sa neurotskim siptomima nije laka, cesto i zato sto od strane sredine ili cak i medicinskog osoblja, pacijent nema dovoljno podrske i razumevanja, te mu se nekada prebacuje da preteruje, da je previse okupiran time i da treba da "misli pozitivno". Imate srece da Vas porodica razume i podrzava, ali to nije razlog da previse razgovarate o tome sa njima, bar iz dva razloga: najpre zato sto oni brinu vise ukoliko ih stalno izvestavate o novitetima u vasim smetnjama, a drugo sto pricajuci o tome i Vi dodatno fiksirate misli na zdravstveno stanje, sto ne bi trebalo da bude Vas cilj. Istina je da sada treba snagom volje da se vratite u uobicajeni ritam aktivnosti, i lekovi Vam znacajno pomazu u tome, ali to podrazumeva da istovremeno treba sto manje da analizirate svoje smetnje i da sto manje podrzavate razgovore na tu temu (i o Vasim i o smetnjama ljudi koji pomenu da i oni imaju neke tegobe), a da se sto vise bavite drugim stvarima. Dobra organizacija vremena i sto ispunjeniji dan ucunice da imate manje vremena da se u mislima time bavite, a videcete i sami da sto manje pricate o tome, ili na pitanja zabrinutih odgovarate da Vam je sada dobro, smetnje ce biti sve blaze i redje. Crne misli koje pominjete verovatno nisu toliko intenzivne posto vec sebe opisujete kao saljivdziju i komunikativnog coveka, dakle, nemojte sebe svrstavati u kategoriju depresivnih jer time u svojoj glavi potencirate problem. Ukoliko insistirate na tome da su Vasi problemi veliki, oni ce poceti vremenom da Vam izgledaju jos veci! Nemojte se opterecivati ni tezom da biste mogli povrediti nekog od bliznjih, ukoliko to nije toliko uporna misao koja Vam se javlja. Ukoliko to jeste, postoji mogucnost da Vase smetnje nemaju samo kvalitet anksiozno-deoresivnih smetnji, vec i elemente kompulzivnih misli, za koje je moguce da treba dopuniti terapiju koju uzimate, ali se o tome morate konsultovati sa neuropsihijatrom, odnosno insistirati na tome da imate cesto takve misli, ukoliko su one zaista tako ceste i predstavljaju Vam toliko opterecenje.
Pregledajte odgovore po oblastima