Radi se o problemu koji traje vec duze vreme i odnosi se o mojoj sada vec  bivsoj drugarici i koleginici sa fakulteta koja sad ima oko 31. Bez obzira  na to sto ima neki kilogram vise, mnogo je pametna, snalazljiva,  komunikativna, govori vise stranih jezika, ali ocito ima neki  problem.....Dok je studirala (jedva je zavrsila, a ja sam zavrsila 3-4  godine pre nje) imala je velikih problema. Nije htela da uci, trazila je  neki izgovor da ne ide na ispit, domace zadatke nije htela da resava i  vrlo cesto joj je tata resavao. Iako je jako zauzet, nalazio je vreme da  joj resi zadatke i donese kuci (puno radi kako bi je omogucio sve udobstva  u zivotu, kupio joj je stan, auto, novac, sve!). Mislim da je glavni  razlog neki kompleks koji ona ima odavno zbog njenog brata (stariji od nje  3 godina) koji vrlo uspesan. Zavrsio je fak sa najvisokim prosekom,  magistrirao je u inostranstvo i je sve naj, naj. U pocetku su ziveli  zajedno (njih dvoje). Ona je uvek njega kontrolirala, gde izlazi, ski!  m se druzi. Cesto se druzila i s njegovin frendovima koji prakticno je  usvojila kao svoji. Druzeci se sa njom upoznala sam njega, zblizili i tako  smo se poceli zabavljati, ali zbog njenog nezgodnog karaktera bojali joj  smo se reci. Poslo nam je super. U medjuvremenu poceli smo ziveti zajedno.  Kontakti sa njom sveli su se na minimum. Kontaktirala je samo njega. Bila  je povredjena zasto joj nismo rekli.  Sve bi bilo recimo „ok“ ako probleme nisu postale nepodnosljive. Njihovi  roditelji su postali jako zabrinuti zbog nje. Svesni su da nesto nije u  redu sa njeno zdravlje. Ona je konstantno u neku tesku depresiju, place  danima, nece ziveti, kaze da ce da se ubije i kaje se sto je ziva (to njih  ubija). Spava ceo dan, nocu gleda TV, nista ne radi, samo analizira sve  nase postupke i razmislja o nebitnim stvarima (ali to za nju je  najbitnije). Misli da niko nista ne radi za nju a ona pravi sve za druge.  Svadja se sa svima ako joj nesto kontriraju. U svaku priliku hoce da  pokaze da je bolja, vrednija....Izgubila je sve frendove, nema s kim  druziti. Ide s mamom i tatom na more, za Novu godinu. Svadja se svima, i s  njim ali opet se javi jer nema s kim da druzi. Optuzava sve da uzivaju i  misle samo o sebe a da je ona sama i da jako pati. Optuzava roditelje da  oni namerno nju povredjuju!?!? Nervozna je jako. Sta oni i da kaze, ona se  ljuti. Uvek ih optuzuje da stalno zasticuju njen !  brat, a nju ne vole i je osudjuju!!! Oni joj objasnjavaju da nije  tako.....danima....Roditelji su normalni dobri ljudi, vole je, pa se pitam  kako ona to moze tako misliti!?!? Koji roditelj prave namerno loso svojoj  deci?!? Ocito ona nemoze pravilno da razmatra, razmislja, zakljucuje....  Zao mi je zbog toga jer znam da je ona mnogo dobra i pametna. Neznam sta  se desava. Nisam ovo primetila dok sam se druzila s njom (mozda je  depresija postojala ali je ja nisam primetila), ali sad vidim da su oni  imali probleme s njom i u proslosti. Svi smo pod stresom i mislimo da ona  to nesvesno radi. Nemogu ni pretpostaviti sta ce da e desi ako joj neko  kaze da joj treba strucna pomoc. Nihovi roditelji su izgubljeni. Ne znaju  sta da rade. Ovo gi opterecuje i gube volju za sve, a da nema njih, ona ne  bi imala od cega da zivi. Udovoljavaju joj sve i opet nije sretna. Ona  nezna da se raduje, a mnogo ljudi mogu samo da sanjaju o onome sto ona  ima, samo treba da pomisli.  Mi smo isto izgubljeni, nismo znali sta da radimo, molili smo je da  zaboravi za sve sto smo je "uvredili", ali ipak plakala je, optuzivala  kako smo mi bezobzirni prema nju….Postavlja puno uslove, trazi da joj je  zovemo svaki dan, da je kanimo da dodje kod nas (a kad dodje, sedi po ceo  dan zasto nema druge obaveze, a mi idemo na posao i nemamo bas puno  vreme). Kad god se javi njen brat, ona ga zadrzava i po 2 sata na tel, i  sad izbegava da je trazi jer ona govori neke bezvezne stvari, a on nema  vremena za to. Ona ga trazi samo kad nesto treba, a on to odma ispuni, pa  sta i da je imao u plan....  Mi je volimo i hocemo da smo tu kad god joj nesto treba. Cak i kad neki  put zeli neke stvari koji ne smije (na neka porodicna proslava zelela je  da ne idem ja, da ide samo on?!!? Ali i to smo ispunili)  Neki put pomislimo da prekinemo bilo kakav kontakt s njom jer ovo ovako  vise ne ide, ona da postavlja uvjete, koliko i da zelimo da joj ugodimo,  sve nesto nije u redu. Hocemo da jednostavno zaboravi na nas, ali ona to  ne prihvata. Maltretira sebe, a i sve nas.  Zbog ovog problema. nemozemo da planiramo nas zivot….mi zivimo vec 3  godine skupa, hocemo djete, porodicu, ali bojimo se da je ne povredimo.  Bojimo se najvise za roditelje jer su ljudi na mesto, oni su se udaljili  od nas, boje se da ne naprave problem ako ona sazna da smo bilo kod njih  ili oni kod nas. Zapostavljaju drugo dete zbog nje, ali sta ce. Ovo nas  duze vreme muci, hteli bi da resimo ovaj problem, da mozemo planirati  porodicu, jer ovo nemoze ovako.  Iskreno se nadam da nam mozete pomoci kako da se postavimo prema nju i  prema njihovim roditeljima, jer sve sto smo probali je bilo uzalud.  Hvala vam puno  Zelim Vam sve najlepse  Pozdravljam Vas i ocekujem odgovor sto prije  Zabrinuta

Odgovoreno: 20. 01. 2008.