Postovani,  Dosta sam slusala o vasem site-u I onome sto cinite za nas…ali sam tek pre nekoliko dana I sama posetila stranicu…Obracam Vam se sa mozda malo cudnim problemom,to jest ne cudnim vec malo drugacijim od ostalih u ovoj sekciji…Ja imam 28 godina I zabavljam se sa momkom koji je dve gofine stariji od mene malo vise od godinu ipo dana…on zivi sa svojim roditeljima I jedinac je,takodje oni imaju porodicnu firmu u kojoj on radi..Ja zivim sama obzirom da nisam iz Beograda I ovde sam dosla kao student u medjuvremenu pocela da radim I ostala ovde.U zadnjih sest meseci I jace nas dvoje smo konstatno kod njega,ja maltene vreme u svom stanu ni ne provodim ali ga jos uvek placam.Taj zivot zaista pomalo lici na bracni zivot jer oboje radimo I to uglavnom u razlicitom terminu tako da se vidjamo uvece I to vrlo lepo funkcionise s tom razlikom da njemu to ne predstavlja uopste nista ozbiljno za razliku od mene,verovatno zato sto se on nalazi u svojoj kuci gde sve ima spremljeno I nema ! > potrebu da se pomuci ni za sta.I tako to traje…I onda kada ja svojevoljno odem malo do svog stana on dodje kod mene,sve u svemu ne odvajamo se…Meni to zaista ne smeta ja ga volim,zato sam I sa njim,sa druge strane radim I potrebno mi je da imam neki svoj miran zivot mimo sve te ludnice na poslu…Pre mesec dana smo saznali da sam ja u drugom stanju sto nas je vrlo iznenadilo,mene prijatno jer sam imala izvesnih problema sa cistom na desnom jajniku za koju se pretpostavljalo da je endometrioticna cista sto je mene vrlo zabrinulo.Obzirom da nam se pre godinu dana desila ista stvar pa sam prekinula trudnocu jer tada zaista nije bio trenutak I zbog mog zdravlja kao I zelje da budem majka ja sam zelela da rodim bebu.Kazem zelela iako jos uvek to zelim,alit u dolazimo do problema.Moj decko nije spreman,on kaze da tako nesto nije planirao za jos dve tri godine,da zeli da prvo sa svojima obezbedi sebi stan (za sta realno ne postoje mogucnosti jos u naredne 3-4 godine),I to ide ! > do tih krajnosti da na kraju ispada kako sa mnom nije ni planirao da i ma dece itd.Te promene se menjaju enormnom brzinom do toga da je u jednom momentu srecan,kada odemo kod njegovih rodjaka koji su pre par meseci dobili bebu on je odusevljen,samo o bebama prica,svima prica da sam ja u drugom stanju,a vec u drugom momentu postavlja ultimatum da ja odem kod advokata I popisem svoju izjavu da cu ja snositi svu odgovornost za to dete I kad ja to uradim on ce pristati da nas dvoje zivimo zajedno I podizemo to dete.U tim njegovim govorima ima toliko gluposti koje ne vredi da napominjem jer su samo dokaz nezrelosti I ne prihvatanja bilo kakvih obavezq u zivotu bez obzira na godine.Cela uza porodica I moja I njegova je vrlo sretna zbog trudnoce I jako se raduju,ja sam se jako radovala,ali sve ovo me zaista ubija do toga da sam pocela da razmisljam o prekidu trudnoce I o odlasku daleko od njega da ga vise nikad ne vidim(Njemu je kiretaza jedna totalno bezopasna intervencija sa sve varijantom “ma daj devojke abortiraju po 3-4 puta I posle rode dete n! > ormalno.” On cak nije ni svestan kakav je to mac sa dve ostrice…naravno kad ne ide on na operacioni sto).Kada njemu kazem o cemu razmisljam on pocne da place I onda se ponasa kao da sam ja jedina na svetu.Kaze dam u je krivo,kako nista nije uradio za mene nikada…vec posle par momenata ako pocnemo govoriti o bebi to prelazi u razne ruzne price jer on je vrlo sposoban da uvredi coveka,da ga kinji,da kaze gomilu gluposti koju ja ne bi uzimala za ozbiljno da mi trenutno emocije ne vode glavnu rec,a sam nije svestan tezine reci koje izgovara.Takav je u razgovoru sa svojim najblizima,valjda su oni dozvolili takav nacin ophodjena bez imalo obzira sa vrlo ruznim recima,oni godinama prelaze preko toga,ali ja zaista ne mogu.U drustvu je omiljen,svi ga vole,misle za njega da je super(ali u sustini ga niko ne uzima za ozbiljno jer je nezreo I svi su svesni da sa njim moze da se ide u zezanje),on zaista to za sebe I misli…ne vidi ni jednu svoju manu,ja ponekad posmatram sa stran! > e I ovo sto sam navela se vrlo jasno nazire,ali plasim se da o! > n to ili > ne vidi ili ne zeli da vidi.Svaka vrsta obaveze ga smara,odlazak na posao,pitanje roditelja gde ide I kad se vraca,moja pitanja gde je bio..odlazak na posao na vreme,ustajanje ujutru,znaci bukvalno svaka vrsta obaveze sto I sam priznaje.Za razliku od njega ja nisam tako vaspitana I vrlo sam samostalna,od kada sam pocela da radim sama se izdrzavam sto ponekad nije lako sa platom od 20000 (sto je njemu rad za kikiriki),mene zaista niceg nije sramota,rad je najbitniji kao I porodica.Nikad svoje roditelje nisam opsovala,nikad uvredila I dan danas se postuje I majcina I oceva rec I zna se neki red.Mene ova situacija zaista psihicki ubija…ja njega volim I znam da je on u sustini dobar covek koji se posto poto trudi da bude sve kontra od onog cemu su ga roditelji ucili I vaspitavali,ali plasim se da zaista vise ne mogu da izdrzavam kolicinu glupavih izjava,uvreda I povredjivanaj pogotovu ne u ovom stanju.On za sve pa I za trudnocu okrivljuje mene.Po njegovoj prici on je mene dav! > no hteo d ostavi…a ja se pitam zasto nije…zasto se svaki put vracao…kad nekog ne zelis I ne volis nema te sile koja cete zadrzati pored njega…otvoris vrata I odes I nikad se vise ne vratis…kad nekog ne volis onda ne zivis sa njim,ne ukljucujes ga u kompletan familijarni zivor svoje porodice…Ne bih vise da davim..pokusala sam da ga nagovorim da odemo u svaetovaliste,ali uzalud…on zaista nikog ne slusa,ne znam da li bi to imalo efekta ikakvog…Meni vreme prolazi(trenutno sam u osmoj nedelji medinciski sto je realno 6 nedelja od samog zaceca posto su moji ciklusi na 28 dana tacni),treba doneti pravu odluku,ja nisam u situaciji da sama odgajam bebu iako bi to najvise zelela,ali I tako bi bila vezana za njega kome je tek ta varijanta nemoguca “Ko sam ja da rodim njegovo dete I da odem za Paracin kod svojih da ga cuvam,a da je on u Beogradu,to tako ne moze…” Povrh svega postao je strasno posesivan sa nekim pricama o nekakvim prevarama sa moje strane koje nemjau vezu sa vezom,a to je samo jos jedan nacin na koji me psihi! > cki malt > retira,a to uospte ne shvata.Jako puno placem zbog svega I pogotovu sada ne mogu da kontrolisem svoje emocije jer sam I po prirodi osetljiva,sada je to jos vise izrazeno…Ne znam sta da radim…njegovi roditelji se nadaju da ce se on opametiti….moji roditelji su pogodjeni celom situacijom I misled a ja treba da dignem ruke…Ja bi najvise volela da on sedne I razgovara sa nekim ko je strucnjak I da mu neko malo pomogne… I da na kraju dobijemo bebu I pocnemo ispocetka ceo jedan novi zivot…za sebe sam sigurna da cu sve da ucinim da to bude prava porodica,ali nisam dovoljna samo ja….Nadam se da cete mi bar nekim svojim vidjenje malo pomoci,odluku naravno moram da donesem ja sama,ali obzirom na psihicko stanje u kom se nalazim jer malo je reci da sam nesretna volela bih da cujem Vase misljenej.Hvala unapred

Odgovoreno: 30. 09. 2007.