Anksioznost sa napadima panike i depresijom

Kada započnu psihoterapiju, pacijenti obično očekuju instant izlečenje i nestrpljivi su da se stanje što pre pokrene na bolje, sto je i razumljivo. Ipak, realno je očekivati da je potrebno duže vreme dok se stvari zaista ne poprave, a ono se obično ne meri nedeljama, nego najmanje mesecima. Nemojte biti nezadovoljni svojim napretkom, jer ukoliko se terapija smanjuje, znači da je Vaš lekar procenio da se bolje osećate i da može lagano da počne sa smanjivanjem do ukidanja terapije. A to je već odgovor na Vaše pitanje. To što još uvek ne uživate u svemu što radite, deo je depresivne slike, ali je važan podatak da obavljate uobičajene poslove i imate relatvno normalno funkcinisanje, što govori o ipak blažim psihičkim smetnjama ako pođemo od toga da je funkcionisalnost pokazatelj težine smetnji. Kao i kod drugih psihičkih bolesti, mogu postojati oscilacije i privremena pogoršanja, ali je to nešto što je veoma individualno i nepredvidivo, posebno kada čovek tokom života nailazi na veće krize i emocionalne potrese, pa se i početne psihičke tegobe intenziviraju. Ali, s obzirom na to da idete na psihoterapiju, pretpostavka je da kroz nju Vi postajete psihicki snažniji i stičete bolje sposobosti da se sa emocionalnim i psihičkim krizama borite. Svako od nas, bilo da oseća neke psihičke smetnje ili ne, tokom života ima padove i uspone. Nemojte sve što Vam se dešava pripisivati smetnjama koje imate, verovatno bi i da ih nemate, bilo boljih i loših perioda. Vi ste glavni akter svog života i verovatno ćete nastojati da se Vaše psihičke tegobe ne odražavaju bitno na njegov tok, odnosno da ne izazove "neke druge komplikacije", kako Vi kažete. Naravno, depresivne smetnje sa paničnim napadima mogu izazvati i povlačenje od ljudi i aktivnosti i pad samopouzdanja i partnerske probleme i sve ono što je povezano sa uspešnim interpersonalnim komuniciranjem, ali se ovakve komplikacije ne očekuju ako ste u stanju da kontrolišete svakodnevno funkcionisanje. Ako budete čitavu svoju dnevnu aktivnost organizovali oko pitanja bolesti i zdravlja, verovatno ćete time i promeniti uobičajeni životni ritam. Ukoliko se trudite da funkcionišete kao pre bolesti, manja je verovatnoća da će do toga doći. Iako kažete da Vam je lakše kad o svojim smetnjama pričate, po mom iskustvu, to nije baš dobra ideja, jer se stalnim pričama o Vašim tegobama i dalje vrtite u istom krugu, krugu psihičke bolesti, dijagnoze, simptoma, Vaših i tuđih iskustava sa lekovima itd. Smatram da je bolje što manje govoriti o tome i ne činiti bolest temom večernjih ćaskanja. Pokušajte da i u ponašanju budete kao pre bolesti, a da zadržite razmišljanja o tegobama samo za sebe ili bar za par najbližih osoba. Bolest kao tema će onda biti manje prisutna u Vašem svakodnevnom ponašanju i delovanju, što je veoma bitno i za subjektivno i za objektivno stanje.