Zelela bih da znam nešto više o Hashimoto tireoiditis-u zato sto mi je to dijagnoza uz ostale autoimune bolesti. Žlezda mi je odstranjena u većoj meri 1990. godine, pijem tivoral, a imam još reumatoidni artritis, pernicioznu
anemiju , sindrom suvog oka itd.
Neke automune bolesti mogu ići zajedno, kao što je kod Vas slučaj. Verovatno ste imali nodozno (čvorasto) izmenjenu i veliku žlezdu koja je operatvno tretirana. Naravno sada je prisutna hipotireoza i doživotno trebate uzimati hormon T4 (tivoral, letrox). Ukoliko je supstitucija dobra (na osnovu odsustva specifičnih tegoba, kliničkog nalaza, TSH i T4), ovo oboljenje samo po sebi neće imati uticaj na dužinu i kvalitet Vašeg života. Ostale autoimune bolesti leče specijalisti odgovarajućih grana medicine. Prof. Dr Slobodan Antić
Moj muž ima 28god, visok je 187, a težak 96kg. Prilikom analize krvi utvrđen mu je šećer 5,9 ( nor. do 6,4), ukupan holesterol 5,08 HDL 0,89, LDL 3,7 trigliceridi 1,11. Analize su rađene nakon 20 dana i šećer u krvi mu je 6.2 ( gornja granica 6,1) holesterol 4,4 HDL 0,90 LDL 2,9 trigliceridi 1,3. Doktor opšte prakse i intrenista su mu rekli da to nije ništa strašno i da malo koriguje ishranu. Međutim, prošle godine kada je bio na lekarskom šećer mu je iznosi 6.6, pa je nalaz ponovio par dana posle i šećer je bio 5,6. Da li treba da uradi test opterećenja na glukozu, da li ovakvo povećanje šećera ukazuje da ce on sigurno oboleti od dijabetesa ili se uz korigovanje ishrane i fizicku aktivnost to može izbeći?
Pozitivna porodična anameza na dijabetes, i vrednosti glikemije preko 6 (poremećena jutranja glikemija našte) ukazuju na rizik od dijabetesa, i potrebno je uraditi oralni test opterćenja glokozom (o-GTT). Nema podataka o starosti, povišenom krvnom pritisku i pušenju, a to su takođe faktori rizika za dijabetes. U svakom slučaju, zdrava ishrana, sa redukcijom telesne težine, redovna i dozirana fizička aktivnost, mogu sprečiti ili bar značajno odložiti nastanak šećerne bolesti. Prof. dr Slobodan Antić, internista-endokrinolog
Šta znači imati vodenu cistu na štitnoj žlezdi, da li mogu da utičem na to da se cista povuče/smanji, kako da se "ponašam" u smislu da utičem da se "postojeće stanje" poboljša (ne pogorša)? Radila sam UZ vrata zbog pljuvačne žlezde i otkrivena mi je vodena cista na štitnoj žlezdi. Od tada sam toliko opterećena time, bukvalno ne mogu da se oslobodim gledanja u vrat svaki minut, imam osećaj pritiska na vratu, zabrinuta sam. Što se tiče vrednosti hormona svi rezultati su u redu. Napominjem da nikakve simptome karakteristične za poremećaj funkcije žlezde nemam (što je predpostavljam logično zbog vrednosti hormona), ali od kada sam to saznala plašim se da ću razmišljanjem o tome samo pogoršati stanje. Što se tiče stresa, prisutan je na poslu svakodnevno, jer radim veoma dinamičan i odgovoran posao. Da li je ovo "ozbiljna" bolest, da li je moja štitna žlezda zdrava, da li cista može da nestane ili da se smanji, kako da se "ponašam" u mojoj situaciji? Napominjem da sam 73. godište, dipl. ecc (obavljam stresan posao vezan za kancelariju), endokrinolog je napisao da se uradi kontrola UZ za 6 meseci, a kontrola nivoa hormona za 1 god.
Cista je po pravilu benigna formacija na štitastoj žlezdi, koja ne bi trebalo da vas zabrinjava. Nema podataka o veličini ciste, ali verovatno je potrebno uraditi punkciju ciste, sa patohistološkim pregledom i po potrebi sklerozacijom, nakon čega ne bi trebalo da dođe do recidiva, odnosno ponovnog pojavljivanja ciste. Sve se ovo može uraditi pod kontrolom ultrazvuka i praktično je bezopasno i bezbolno.
Da li možete da mi objasnite sledeći scintigrafski nalaz: u desnom režnju se uočava hipofunkcijski nodus pozicioniran kraniolateralno. Medijalna kontura desnog reznja slabo delineirana. Istmična regija uvećana i oslabljeno fiksira pertehnetat u inferiornom delu. Šta to znači i šta dalje? Da li je u ovakvom slučaju potrebna operacija?
Scintigrafiji je sigurno prethodio ultrazvučni pregled, koji je uz klinički pregled značajniji za dijagnostiku čvora (nodusa) štitaste žlezde, a koji niste opisali. Ukoliko je čvor veći od 10 mm, a funkcija žlezde normalna, kao prva dijagnostička mera, savetuje se FNB (punkcija tankom iglom). To je jednostavna, praktično bezbolna dijagnostička metoda. Većina nodusa se samo prati, a tek u slučaju značajnog rasta, sumnje ili dokaza maligniteta, sprovodi se hirurško lečenje.
S obzirom da imam osamnaest godina i da su mi se sekundarne polne karakteristike pojavile smatram da je sa mnom verovatno sve uredu. Problem je što još ne osećam privlačnost ženskog pola. Da li imam manjak testosterona? Da li mi nešo treba?
Zelela bih da znam nešto više o Hashimoto tireoiditis-u zato sto mi je to dijagnoza uz ostale autoimune bolesti. Žlezda mi je odstranjena u većoj meri 1990. godine, pijem tivoral, a imam još reumatoidni artritis, pernicioznu anemiju , sindrom suvog oka itd.
Odgovoreno: 23. 08. 2007.Neke automune bolesti mogu ići zajedno, kao što je kod Vas slučaj. Verovatno ste imali nodozno (čvorasto) izmenjenu i veliku žlezdu koja je operatvno tretirana. Naravno sada je prisutna hipotireoza i doživotno trebate uzimati hormon T4 (tivoral, letrox). Ukoliko je supstitucija dobra (na osnovu odsustva specifičnih tegoba, kliničkog nalaza, TSH i T4), ovo oboljenje samo po sebi neće imati uticaj na dužinu i kvalitet Vašeg života. Ostale autoimune bolesti leče specijalisti odgovarajućih grana medicine. Prof. Dr Slobodan Antić
Moj muž ima 28god, visok je 187, a težak 96kg. Prilikom analize krvi utvrđen mu je šećer 5,9 ( nor. do 6,4), ukupan holesterol 5,08 HDL 0,89, LDL 3,7 trigliceridi 1,11. Analize su rađene nakon 20 dana i šećer u krvi mu je 6.2 ( gornja granica 6,1) holesterol 4,4 HDL 0,90 LDL 2,9 trigliceridi 1,3. Doktor opšte prakse i intrenista su mu rekli da to nije ništa strašno i da malo koriguje ishranu. Međutim, prošle godine kada je bio na lekarskom šećer mu je iznosi 6.6, pa je nalaz ponovio par dana posle i šećer je bio 5,6. Da li treba da uradi test opterećenja na glukozu, da li ovakvo povećanje šećera ukazuje da ce on sigurno oboleti od dijabetesa ili se uz korigovanje ishrane i fizicku aktivnost to može izbeći?
Odgovoreno: 21. 08. 2007.Pozitivna porodična anameza na dijabetes, i vrednosti glikemije preko 6 (poremećena jutranja glikemija našte) ukazuju na rizik od dijabetesa, i potrebno je uraditi oralni test opterćenja glokozom (o-GTT). Nema podataka o starosti, povišenom krvnom pritisku i pušenju, a to su takođe faktori rizika za dijabetes. U svakom slučaju, zdrava ishrana, sa redukcijom telesne težine, redovna i dozirana fizička aktivnost, mogu sprečiti ili bar značajno odložiti nastanak šećerne bolesti. Prof. dr Slobodan Antić, internista-endokrinolog
Šta znači imati vodenu cistu na štitnoj žlezdi, da li mogu da utičem na to da se cista povuče/smanji, kako da se "ponašam" u smislu da utičem da se "postojeće stanje" poboljša (ne pogorša)? Radila sam UZ vrata zbog pljuvačne žlezde i otkrivena mi je vodena cista na štitnoj žlezdi. Od tada sam toliko opterećena time, bukvalno ne mogu da se oslobodim gledanja u vrat svaki minut, imam osećaj pritiska na vratu, zabrinuta sam. Što se tiče vrednosti hormona svi rezultati su u redu. Napominjem da nikakve simptome karakteristične za poremećaj funkcije žlezde nemam (što je predpostavljam logično zbog vrednosti hormona), ali od kada sam to saznala plašim se da ću razmišljanjem o tome samo pogoršati stanje. Što se tiče stresa, prisutan je na poslu svakodnevno, jer radim veoma dinamičan i odgovoran posao. Da li je ovo "ozbiljna" bolest, da li je moja štitna žlezda zdrava, da li cista može da nestane ili da se smanji, kako da se "ponašam" u mojoj situaciji? Napominjem da sam 73. godište, dipl. ecc (obavljam stresan posao vezan za kancelariju), endokrinolog je napisao da se uradi kontrola UZ za 6 meseci, a kontrola nivoa hormona za 1 god.
Odgovoreno: 21. 08. 2007.Cista je po pravilu benigna formacija na štitastoj žlezdi, koja ne bi trebalo da vas zabrinjava. Nema podataka o veličini ciste, ali verovatno je potrebno uraditi punkciju ciste, sa patohistološkim pregledom i po potrebi sklerozacijom, nakon čega ne bi trebalo da dođe do recidiva, odnosno ponovnog pojavljivanja ciste. Sve se ovo može uraditi pod kontrolom ultrazvuka i praktično je bezopasno i bezbolno.
Da li možete da mi objasnite sledeći scintigrafski nalaz: u desnom režnju se uočava hipofunkcijski nodus pozicioniran kraniolateralno. Medijalna kontura desnog reznja slabo delineirana. Istmična regija uvećana i oslabljeno fiksira pertehnetat u inferiornom delu. Šta to znači i šta dalje? Da li je u ovakvom slučaju potrebna operacija?
Odgovoreno: 21. 08. 2007.Scintigrafiji je sigurno prethodio ultrazvučni pregled, koji je uz klinički pregled značajniji za dijagnostiku čvora (nodusa) štitaste žlezde, a koji niste opisali. Ukoliko je čvor veći od 10 mm, a funkcija žlezde normalna, kao prva dijagnostička mera, savetuje se FNB (punkcija tankom iglom). To je jednostavna, praktično bezbolna dijagnostička metoda. Većina nodusa se samo prati, a tek u slučaju značajnog rasta, sumnje ili dokaza maligniteta, sprovodi se hirurško lečenje.
S obzirom da imam osamnaest godina i da su mi se sekundarne polne karakteristike pojavile smatram da je sa mnom verovatno sve uredu. Problem je što još ne osećam privlačnost ženskog pola. Da li imam manjak testosterona? Da li mi nešo treba?
Odgovoreno: 21. 08. 2007.Potrebno je da se obratite psihijatru i endokrinologu, koji će vam postaviti dodatna pitanja, a onda po potrebi i preduzeti određene mere.
Prikazano 1941-1945 od ukupno 1983 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke