unapred htjela bih da vam se ispričam ako uradim neka gramatička greška, jer malo poznajem srpsko-hrvatski jezik. Moje pitanje nije iz neka oblast nego je opšto i ne primoravam vas da odgovorite. Ja sam učenica iz srednja medicinska skola treći razred. Do sad sam postigla odlicne rezultate iz svaka oblast ali imala sam i još imam probleme zbog koji sam posavetovala psihologa i psihijatra. Plašila sam se svega i profesore i neuspeha. Sad je došlo vreme da odaberem fakultet na koji bih išla za godinu dana. Volim medicinu al sam se razočarala iz onoga sta sam videla do sad u bolnici. I bojim se onoga što me zapravo očekuje na fakultetu. Shvatila sam da je medicina teška nauka i neću da opet tražim pomoć psihijatra i antidepresive. Da li ako produzem sa medicinom neću upropastiti svoj život? Kad bih mogli da ponovo odabirate svoju profesiju da li ćete ponovo izabrati lekarskoj?
predlažem da se ponovo javiš sledeće godine, kada verujem da ćeš imati mnogo više iskustva i mnogo manje dilema o tome šta bi želela da budeš u životu i šta bi moglo da te učini srećnom.
Nadam se da mi stvarno možete nekako pomoći ! Imam 19 god, maturant sam i vrlo sam zabrinuta, strah me i nemam kome da se obratim. Imam bulimiju, sve sto pjedem odmah ispovraćam, unervozim se i nikako ne mogu da se kontrolišem. Pokušala sam na razne načine, tačno isplaniram kad i šta da pojedem ali nikada to ne mogu da ispoštujem. Krijem hranu da sam manje izložena, ali jednostavno mali stres i ja odmah posrnem za hranom. Očajnički vas molim da mi odgovorite, date savjete, nemam kome da se obratim! Roditelji me ne bi shvatili, u mom gradu nema nikakvo savjetovaliste za adolescente pa zato tražim pomoć od vas. Planiram da studiram ali se plašim zbog ovog stanja, samo ću više zabasati u probleme.
za lečenje bulimije je potrebna pomoć i stručnjaka ali i roditelja i prijatelja, jer problem (celodnevno razmišljanje o hrani i izgledu, zaklinjanje o držanju dijete, kršenje zakletve, krivica i ponovno prejedanje, ponovo zaricanje, i tako u krug) postaje zamena za realan život koji kada se pogleda najčešće nije ispunjen druženjem, zabavom i obavezama već dosadom, konfliktom sa roditeljima (najčešće majkom koja paniči, ali i sa sa ocem koji nema takta a prihvata strahove majke i grubo reaguje). Naravno, ovo ne mora biti i tvoja priča, ali u velikom broju slučajeva bulimije jeste. Zbog tvog komenatar da ne možeš roditeljima da se obratiš za pomoć, bio sam slobodan da pretpostavim da je i to tvoja priča. Prvi korak u lečenju je da se informišeš šta je zapravo bulimijia i kako se najčešće leči, a najbolji su rezultati kognitivnom i porodičnom terapijom. Drugo, potrebno je da prestaneš da držiš dijetu, jer je od nje mnogo više štete (pošto dovodi do prejedanja) i da kreneš da zapisuješ misli koje se automatski javljaju u situacijama kada imaš potrebu da se prejedeš. O tim mislima bi onda trebalo razgovarati i procenjivati koliko su one zaista istinite i realne, koliko unose zabludu i dovode do rizičnog ponašanja. Na kraju, savetujem ti kao punoletnoj osobi da potražiš konsuktaciju i sa lekarom internistom, zbog opšteg zdravlja, zatim nutricionistom (onim koji se bavi ishranom), ali i psihijatrom koji zna kako da ti pomogne u borbi protiv prevrtljivog protivnika (bolje reći lažnog prijatelja) kao što je bulimija.
majka sam dvoje dece, i starija ćerka će u junu imati 3 godine, a beba ima 5 meseci. Nakon dolaska bebe u našu kuću, starija je kao sto sam i očekivala odreagovala burno, nešto se smirilo nešto ne. Jos uvek je poprilicno razdražljiva, kenjkava, do te mere da me sad već zabrinjava. Uz sve to, vratili smo noćnu pelenu koju nije koristila 4-5 meseci pre dolaska bebe. Još uvek je koristi i ne pokazuje interesovanje da je skloni. Treba li da reagujem i kako ili samo da pustim da se sve vremenom sredi?
regresije u ponašanju dece u kriznim trenucima za samo dete a i porodicu su, kao što napisaste, očekivane, ali i prolazne, ukoliko se roditelji reorganizuju u svojim rutinama u ponašanju. Za to je potrebno nekada 2 meseca (ako požure), a nekada više (ako oklevaju). Na uzrastu od 3 godine deca uče najviše posmatranjem ponašanja drugih (modela) i pokušvaju da oponašaju ponašanje koje je izazivalo najviše odobravanja od za dete važnih osoba. Ukoliko nema mogućnosti da posmatra svoje vršnjake ili stariju decu i njihovo ponašanje, učiće posmatrajui ono što može (a to može biti tek rođena beba oko koje se svi raduju i oduševljavaju). To je period kada je potrebno da se drugi članovi porodice, osim majke koja je fizički zauzeta oko bebe, zauzmu da drugom detetu omoguće dovoljno vremena, pažnje, aktivnosti, igre i novih isustava.
medicinsko i psihološko sagledavanje problema usvajanja matematičkih pojmova (kalkilija) je domen pedagoškog i psihološkog testiranja, pa se možete obratiti timu profesora dr Dragana Mitrovića u Novosadskom kliničkom centru, gde takvi stručnjaci siguran sam postoje (klinički psiholog i pedagog). Sa druge strane i svaka škola ima stručnjake sa kojima se možete konsultovati da li se radi o specifičnom razvojnom problemu ili jednostavno neizgrađenoj navici.
Poštovani doktore!
Ne znam da li sam na pravom mestu ali se nadam da ćete mi pomoći. Imam sestričinu koja ima 14 godina i ima jedan veliki problem. Od prošle godine je počela nešto slabije da jede nego obično. Sa njenih 14 god izgledala je super. Ali odjednom se nešto u njoj promenilo. Na početku je htela malo da smrša, iako smo joj svi govorili da to netreba da radi. Kako je vreme prolazilo ona se sve više opterećivala sa tim, smršala je negde oko 10kg. Prvo je počela da izbegava slatkiše, sokove, a kasnije je prestala i sa mlekom, mesom, masnom hranom, belim hlebom. Za doručak bi pojela supu, a za ručak parce hleba, od dva zalogaja i čaj ili nesto drugo. Između obroka ništa ne jede i tako sve do sledećeg doručka. Mislim da se radi o anoreksiji. Sada je premršava ali i dalje to isto radi. Izgubila je interesovanje za društvo, školu, porodicu. Mi smo iz unutrašnjosti tako da nemamo ovde nijedno stručno lice za taj problem. Ali postoji sada nešto još gore. Ona se sada kaje zbog svega sto je uradila, to otvoreno kaže. Tek sada je problem zato što ona non stop priča o tome i stidi se od ljudi koji su joj rekli da je mršava. Mi ćemo doći u Beograd njoj treba psiholog ali ne znam na kojoj adresi da se javimo i šta da radimo.
Molim vas da nam pomognete.
Poštovana,
u Beogradu u KBC "Dragiša Mišović" radi tim lekara i psihologa koji se bavi poremećajima ishrane kod adolescenata, pa se možete njima javiti (dr Voja Ćurčić, dr Marija Đurović).
Srdačno
Ne znam da li sam na pravom mestu ali se nadam da ćete mi pomoći. Imam sestričinu koja ima 14 godina i ima jedan veliki problem. Od prošle godine je počela nešto slabije da jede nego obično. Sa njenih 14 god izgledala je super. Ali odjednom se nešto u njoj promenilo. Na početku je htela malo da smrša, iako smo joj svi govorili da to netreba da radi. Kako je vreme prolazilo ona se sve više opterećivala sa tim, smršala je negde oko 10kg. Prvo je počela da izbegava slatkiše, sokove, a kasnije je prestala i sa mlekom, mesom, masnom hranom, belim hlebom. Za doručak bi pojela supu, a za ručak parce hleba, od dva zalogaja i čaj ili nesto drugo. Između obroka ništa ne jede i tako sve do sledećeg doručka. Mislim da se radi o anoreksiji. Sada je premršava ali i dalje to isto radi. Izgubila je interesovanje za društvo, školu, porodicu. Mi smo iz unutrašnjosti tako da nemamo ovde nijedno stručno lice za taj problem. Ali postoji sada nešto još gore. Ona se sada kaje zbog svega sto je uradila, to otvoreno kaže. Tek sada je problem zato što ona non stop priča o tome i stidi se od ljudi koji su joj rekli da je mršava. Mi ćemo doći u Beograd njoj treba psiholog ali ne znam na kojoj adresi da se javimo i šta da radimo.
Molim vas da nam pomognete.
u Beogradu u KBC "Dragiša Mišović" radi tim lekara i psihologa koji se bavi poremećajima ishrane kod adolescenata, pa se možete njima javiti (dr Voja Ćurčić, dr Marija Đurović).
Srdačno
Prikazano 186-190 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke