Poštovani doktore!
Od kog uzrasta deteta preporučujete primenu
metode "
time out" koju ste opisali na ovom sajtu. Moj sin ima 22 meseca i plašim se da li nije još rano za to, tj. mislim da još neće
shavatiti suštinu. Šta vi mislite?
Hvala.
Poštovana,
Sva živa bića uče po principu
nagrade negativnog potkrepljenja i kazne, tako da uzrast nije bitan, odnosno šta više što je dete mlađe ono prvenstveno uči po tim principima jer je u najranijem uzrastu prvenstveno motorno, a po najmanje kognitivno biće i shvatanje suštine predstavlja precenjenu ideju roditelja zbog koje se okleva sa vaspitavanjem jer se prventveno oslanjaju na razumevanje govora a zanemaruju
neverbalno ponašanje koje je
do razvoja govora dominantan put učenja dece. Međotim, primena tajm aut zahteva poznavanje druge dimenzije, mere i balansa. Mere u primeni (za uzrast od 2 godine ne duže od 2 minuta). Balans uvek mora biti pomeren u zadovoljenju primarnih potreba tako malog deteta (signali kao što su žeđ, glad, hladnoća, vlaga, emocionalna zanemarenost, nereaktivnost važne osobe koja se stara o detetu moraju biti zadovoljeni i oni nisu nikada razlog primene taj auta).
Pozdrav.
Poštovani,
Moj sin ima 4 godine. Rođen je prirodnim putem mada mi je rečeno da je
ostao bez kiseonika prilikom rađanja i da je to možda delimičan uzrok problema koji ću Vam navesti. Imao je problema da progovori do 3 god. Da bi svoj
govor naglo i precizno razvio. Imali smo i muku da ga naviknemo na
korišćenje noše i
odvikavanjeod noćnih pelena i to smo uspeli do kraja 4 godine. Sad imamo problema sa njegovim ponašanjem. Izražava veliku
agresivnost tipa da priđe meni kao majci ili bilo kome od rodbine ukoliko mu nije po volji da nas udari i više puta. Drugi problem je neposlušnost, primer u parku sa decom ljulja devojčicu koju ne poznaje (inače je jedinac i fali mu društvo) i pored toga što mu ona jasno kaže da ne želi i pored moje zabrane i dalje to radi dok ja ne priđem u nameri da ga odvratim: on pobegne a usput se krevelji psuje i opet naleti da me udari. Ne bira mesto vreme ni situaciju za svoje ponašanje. Treći problem je krađa. Primetila sam da uzima u radnji neke sitnive kao bombone žvake čokoladice (inače je dete kome su slatkiši ograničeni zbog težine) i shvatam da je možda željan toga, ali i pored sveg objašnjavanja da sve što se uzme mora da se plati i da će ga grditi i možda doći i policajac, on zaboravi kao da ne shvata i nanovo posle par dana. Razmišljam da ga povedem kod dečjeg psihologa ali me strah da ne preuranim sa nekim svojim sumnjama i od reakcije okoline, pošto živimo u malom mestu. Molim Vas za savet.
Hvala.
Poštovana,
O svim problemima koje ste naveli možete da čitate u meniju "
zdravlje dece" ukoliko pogledate tekstove "
kako izaći na kraj sa detetovom ljutnjom", "deca i disciplina", "kako koristiti tajm aut", "deca koja kradu" i slično.
Pozdrav.
Poštovani,
Hitno mi je potreban Vaš savet! Kod moje 13-ogodisnje devojčice je konstatovana
anoreksija. Niko od naših doktora nije znao u koju ustanovu da nas uputi. Nakon stigle smo do instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Sem što smo proverili krvnu sliku i ostale mnogobrojnih telefonskih
pozivabiohemijske analize (sve je u redu) i posetile nutricionistu, ništa konkretno nije preduzeto. Ostaje na porodici da sprovodi jelovnik po savetu nutricioniste, a to je veliki problem. U suštinu problema, uzroka bolesti niko nije pokušao da prodre. Očajni smo. Šta nam savetujete?
Unapred hvala!
Poštovani,
Imam sina 2,5 godina i ne priča. Ima neku
soju priča i neko pjevanje. Kada nešto treba vodi me do toga ili se
agresivno ponaša dok god mu ja ne pronađem šta hoće. Jako je teško i meni i njemu. U vrtiću se ne druži djecom, samostalan je i ne interesuje ga. Razumije sve i čuje.
Molim Vas da nam pomognete.
Poštovana,
Više od mene će Vam pomoći lekar koji može da pregleda Vaše dete (specijalista dečje psihijatrije, ali ne i psihijatar za odrasle), jer bez obzira što ima 2,5 godine nikako nije rano da se taj pregled izvrši jer ste me nekako sa 3 rečenice ubedili da je to zaista potrebno. Prvenstveno treba razdvojiti nekoliko mogućih razloga (stanja) zbog kojih može doći do
disharmonije razvoja i njih treba sagledati objektivnim pregledom.
Pozdrav
Poštovani,
Imam dečaka od 3.5 godine koji je počeo da
žmirka od pre nedelju dve dana, u početku jako retko jedva primetno a kada smo mi počeli da komentarišemo i pričamo više o tome,
žmirkanje se inteziviralo. Interesuje me šta uzrokuje to žmirkanje i kako ga otkloniti, kome da se obratimo.
Unapred zahvalna na odgovoru, Biljana.
Poštovana,
U tom uzrastu,
žmirkanje je prolazna pojava i roditelji mogu pomoći na dva načina: prvi, da postane
stalna pojava (što čine češće svojim intervencijama i opomenama) i drugi, da pomognu da ostane
prolazna pojava (konsultovanjem prvo sa očćnim lekarom i zapažanjem svih drugih stvari koje mogu da utiču na pojavu žmirkanja osim primećivanja samog žmirkanja). Dakle, oni lekar i bez komentara detetu.
Pozdrav.
Od kog uzrasta deteta preporučujete primenu metode " time out" koju ste opisali na ovom sajtu. Moj sin ima 22 meseca i plašim se da li nije još rano za to, tj. mislim da još neće shavatiti suštinu. Šta vi mislite?
Hvala.
Sva živa bića uče po principu nagrade negativnog potkrepljenja i kazne, tako da uzrast nije bitan, odnosno šta više što je dete mlađe ono prvenstveno uči po tim principima jer je u najranijem uzrastu prvenstveno motorno, a po najmanje kognitivno biće i shvatanje suštine predstavlja precenjenu ideju roditelja zbog koje se okleva sa vaspitavanjem jer se prventveno oslanjaju na razumevanje govora a zanemaruju neverbalno ponašanje koje je do razvoja govora dominantan put učenja dece. Međotim, primena tajm aut zahteva poznavanje druge dimenzije, mere i balansa. Mere u primeni (za uzrast od 2 godine ne duže od 2 minuta). Balans uvek mora biti pomeren u zadovoljenju primarnih potreba tako malog deteta (signali kao što su žeđ, glad, hladnoća, vlaga, emocionalna zanemarenost, nereaktivnost važne osobe koja se stara o detetu moraju biti zadovoljeni i oni nisu nikada razlog primene taj auta).
Pozdrav.
Moj sin ima 4 godine. Rođen je prirodnim putem mada mi je rečeno da je ostao bez kiseonika prilikom rađanja i da je to možda delimičan uzrok problema koji ću Vam navesti. Imao je problema da progovori do 3 god. Da bi svoj govor naglo i precizno razvio. Imali smo i muku da ga naviknemo na korišćenje noše i odvikavanje od noćnih pelena i to smo uspeli do kraja 4 godine. Sad imamo problema sa njegovim ponašanjem. Izražava veliku agresivnost tipa da priđe meni kao majci ili bilo kome od rodbine ukoliko mu nije po volji da nas udari i više puta. Drugi problem je neposlušnost, primer u parku sa decom ljulja devojčicu koju ne poznaje (inače je jedinac i fali mu društvo) i pored toga što mu ona jasno kaže da ne želi i pored moje zabrane i dalje to radi dok ja ne priđem u nameri da ga odvratim: on pobegne a usput se krevelji psuje i opet naleti da me udari. Ne bira mesto vreme ni situaciju za svoje ponašanje. Treći problem je krađa. Primetila sam da uzima u radnji neke sitnive kao bombone žvake čokoladice (inače je dete kome su slatkiši ograničeni zbog težine) i shvatam da je možda željan toga, ali i pored sveg objašnjavanja da sve što se uzme mora da se plati i da će ga grditi i možda doći i policajac, on zaboravi kao da ne shvata i nanovo posle par dana. Razmišljam da ga povedem kod dečjeg psihologa ali me strah da ne preuranim sa nekim svojim sumnjama i od reakcije okoline, pošto živimo u malom mestu. Molim Vas za savet.
Hvala.
O svim problemima koje ste naveli možete da čitate u meniju " zdravlje dece" ukoliko pogledate tekstove " kako izaći na kraj sa detetovom ljutnjom", "deca i disciplina", "kako koristiti tajm aut", "deca koja kradu" i slično.
Pozdrav.
Hitno mi je potreban Vaš savet! Kod moje 13-ogodisnje devojčice je konstatovana anoreksija. Niko od naših doktora nije znao u koju ustanovu da nas uputi. Nakon stigle smo do instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Sem što smo proverili krvnu sliku i ostale mnogobrojnih telefonskih pozivabiohemijske analize (sve je u redu) i posetile nutricionistu, ništa konkretno nije preduzeto. Ostaje na porodici da sprovodi jelovnik po savetu nutricioniste, a to je veliki problem. U suštinu problema, uzroka bolesti niko nije pokušao da prodre. Očajni smo. Šta nam savetujete?
Unapred hvala!
KBC "Dragiša Mišović" adolescentno odeljenje.
Pozdrav
Imam sina 2,5 godina i ne priča. Ima neku soju priča i neko pjevanje. Kada nešto treba vodi me do toga ili se agresivno ponaša dok god mu ja ne pronađem šta hoće. Jako je teško i meni i njemu. U vrtiću se ne druži djecom, samostalan je i ne interesuje ga. Razumije sve i čuje.
Molim Vas da nam pomognete.
Više od mene će Vam pomoći lekar koji može da pregleda Vaše dete (specijalista dečje psihijatrije, ali ne i psihijatar za odrasle), jer bez obzira što ima 2,5 godine nikako nije rano da se taj pregled izvrši jer ste me nekako sa 3 rečenice ubedili da je to zaista potrebno. Prvenstveno treba razdvojiti nekoliko mogućih razloga (stanja) zbog kojih može doći do disharmonije razvoja i njih treba sagledati objektivnim pregledom.
Pozdrav
Imam dečaka od 3.5 godine koji je počeo da žmirka od pre nedelju dve dana, u početku jako retko jedva primetno a kada smo mi počeli da komentarišemo i pričamo više o tome, žmirkanje se inteziviralo. Interesuje me šta uzrokuje to žmirkanje i kako ga otkloniti, kome da se obratimo.
Unapred zahvalna na odgovoru, Biljana.
U tom uzrastu, žmirkanje je prolazna pojava i roditelji mogu pomoći na dva načina: prvi, da postane stalna pojava (što čine češće svojim intervencijama i opomenama) i drugi, da pomognu da ostane prolazna pojava (konsultovanjem prvo sa očćnim lekarom i zapažanjem svih drugih stvari koje mogu da utiču na pojavu žmirkanja osim primećivanja samog žmirkanja). Dakle, oni lekar i bez komentara detetu.
Pozdrav.
Prikazano 136-140 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke