Dete ima 3 godine i 7 meseci. Pre godinu dana se oslobodila pampersa u toku dana, a u toku noci ne. Interesuje me da li trebam nesto uraditi da bi i to ubrzala? Devojcica je pametna i razumna, ali cvrsto spava, nocu se nikad ne budi, tako da uspe da se upiski dok spava. Plasim se ako bi je budila da bi joj poremetila spavanje koje je ozbiljno shvatila. Hvala na savetu.

Postovana d-r, moj sin ima 7. 5 godina. Pre godinu dana primetila sam njegovo prociscavanje grla, izbacivanja nekog kratkog kaslja. . . I maticni pedijatar je sumnjao na blagu alergiju (izgubili smo godinu dana misleci da je to) , ali ispostavilo se da je to tik. On je kao mali ima problem za fizioloskim mucanjem-ali prevazisli smo to-sa vezbama i logopedom. Brinem se zbog ovog tika jer okrivljujem sebe sto uporno pricam i radim sa njime i posvecujem puno vremena trudeci se da bude poslusan, razuman, vaspitan itd. Inace radi se o "izuzetno inteligenom detetu"-prema uciteljcama. . . Koje uvek trazi perfekciju i zeli da bude lider i najbolji u svemu sta radi, ali je nervozan ako ne uspe iz prve. Molim vas pomozite mi sa savetom sta i kako da ga opustim (mozda kosarka-ali ako nije najbolji-i to ga nervira) , posto on bi za opustanje da igra pleystation-sto prema meni izaziva veliku nervozu i stres kod njega. Dali da ukinem pleystation (kao sto sam uradila preko leta-kada je tik nestao na 3 meseca) , ili da ga nagradim sa tom igrom-ako je to ono sta najvise voli? Inace mnogu citam i pratim sve sto bi pomoglo, ali neznam dali i kako da ublazim ovaj tik, a pocinju i deca u skoli da ga ismevaju zbog toga-pa bojim se da ce se situacija pogorsati.

Moj stariji sin ima 11 godina i ide u 5. Razred. Osnovni problem u vaspitanju je oduvek bila njegov inat. Svako očekivanje koje bismo mu predočili suprug ili ja za njega predstavlja nametnutu obavezu prema kojoj ima izrazito odbojan stav. Ukoliko bismo mu ponudili neku vrstu nagrade za obavljeni posao, on bi to doživeo kao ucenu i odmah zauzeo poziciju da mu ponuđeno ne treba, da ništa ne želi i da od svega može da odustane. Kao vaspitači se nalazimo u mat-poziciji, a brinemo se i za njegovo obrazovanje, koje je zahtevnije nego ranije, i za njegov budući stav prema radu, zaposlenju i svemu što mu u životu predstoji.

Problem koji me muci tice se mog deteta, naime to je jedno hiperaktivno dete, jako je tvrdoglav, nestasan i jako uporan. Posao je u prvi razred i tu nastaju problemi koje nismo imali u obdanistu a ide od svoje trece godine. Evo o cemu se radi postao je agresivan, bije se sa drugarima, sto ranije nije radio, pljuje ih, nepazi na casu. Sa uciteljicom sam uspostavila kontakt, svaki dan se vidjamo i razgovaramo. Ja naravno i sa njim stalno pricam ali prica ocigledno ne pomaze. Molim vas recite mi sta da radim?

Imam blizance sin i kcerka od 16 g. Obadvoje su zdravi i idu 3 razred srednje skole. Ali su sad poceli problemi. Kcerka se pocela zaliti na strah da gubi kontrolu nemoze da prati nastavu misli da ce se onesvijestiti i to je proganja. Otisle smo doktoru i nakon duzeg razgovora dijagnoza je f41. 0. Pocela se lijeciti i ici redovno na kntrole. Pije asentra lijek ali malo joj je bolje. A sin je poceo sa nekim ponavljajucim ritualima za koje sam mislila da su sala ali se ispostavilo mnogo ozbiljnije. Kad spomenem da ide doktoru on kaze da nije bolestan i nema potrebe da ide. Stalno je prao ruke i sve isprska oko sebe, pali i gasi svjetlo, lupa vratima vise puta kad ih zatvara, kad se oblaci olrece pantalone ili majcu, stalno staje na ivice tepiha, mislim da nekim redoslijedom hoda po kuci. Sve to jacim intenzitetom. Sad se stalno udara pesnicama po licu i stegnima naizmjenicno. To mi jako smeta i zao mi je da od tako ljiepog momka izgleda kao izluda. Najgore je sto to smeta ukucanima (djed, baba, otac) stalno galame pa mi to jos bude gore. Sad je poceo izvoditi i pred drugovima i u skoli. Meni ga je zao ali vidim da nemoze protiv sebe. Kad pokusam da razgovaramo on samo cuti. Nakraju sam ga uvjerila i otisli smo kod psihijatra. Njemu je isto dala saentru. Pije vec 2 mj. Ali nista na bolje. Ja kao majka i sama sam imala nikakav zivot zivim za njih dvoje ali jako patim sto imaju ove probleme i zelim da im pomognem da nastave normalno da zive. Molim vas za dobar savjet i dali ce moci da se povrate u normalan zivot. Unapred hvala. Zabrinuta majka