Nezadovoljstvo u braku i depresija

Sa suprugom sam u vezi 20 godina, od toga 12 u braku. On mi je prvi ljubavnik. Nikada nisam doživela orgazam, ali mi je i takav odnos u početku prijao. Verovala sam da će se situacija vremenom popraviti kako se budemo opuštali. Drugih problema nismo imali. On je uživao i to mi je bilo dovoljno. Dobili smo i divno dete. Na žalost, vremenom se problem još uvećao zbog candide (sada izlečene), pa mi je odnos postao i bolan i neprijatan. Počela sam da izbegavam seks zbog čega je on bio stalno uvređen, a ja pod stalnim osećajem krivice. Želela sam da uživam, ali nisam mogla, posle svakog odnosa sam dugo plakala, i osećala se kao da sam silovana. Ne znam šta se desilo, ali ne želim ga više, fizički mi se čak gadi. On bi želeo da nešto popravi i stalno me pita šta da uradi, ali ja ni sama ne znam odgovor. Udaljili smo se, zahladneli odnose i postali stranci a atmosfera u kući je stalno napeta. Uzimao me je zdravo za gotovo, kao nešto što se podrazumeva. Bez nežnosti i lepih reči. Mislila sam da nešto nije uredu sa mnom, da sam  frigidna. Zbog svega sam postala bezvoljna, nezainteresovana i zatvorena u kući, pa sam zbog depresije prošle godine završila i u bolnici. Ne vidim izlaz. Želim da odem od njega, a istovremeno se i bojim toga. Bojim se samoće i ne želim da obeležim i traumiram svoje dete. Nisam sigurna više ni da li ga volim ili je samo navika ostala. Najgore od svega je što sam se negde u svemu tome zbližila (bojim se - i zaljubila) sa kolegom sa posla, sa kojim sam imala jedan odnos koji je bio fantastičan i napokon saznala da nisam frigidna i da problem nije samo do mene. On je slobodan čovek ali osećam da me ne voli, pa se ni sa te strane ne nadam ničemu lepom. Znam da sam sama kriva za sve ove probleme, ali ne znam kako da ih rešim, trenutno nemam želju ni ujutru da ustanem iz kreveta. Jedino mi moje dete daje snagu da nastavim. Kako da se opet radujem životu?
Hvala unapred.