Preparati za lokalno lečenje bolesti ždrela i grla

Akutno zapaljenje ždrela se retko javlja izolovano, samostalno, već u sklopu zapaljenskih oboljenja sluznice nosa i sinusa, usne šupljine i krajnika, najčešće kao propratni simptomi kod većine infektivnih bolesti. Uzočnici su virusi (adenovirus, rinovirusi) i bakterije (streptokok, pneumokok, hemofilus). Laki oblik uključuje: suvoću, bol, uvećanje cervikalnih limfnih čvorova, povišenu telesnu temperaturu, dok je sluzokoža otečena i infiltrovana. U teškom obliku postoje: visoka temperatura i izraženi opšti i lokalni simptomi, otok mekog nepca i resice, mukopurulentan eksudat, crvenilo lica i bledilo oko usana.

Većina oblika faringitisa prođe sama po sebi, a tretman pastilama ili biljnim preparatima ubrzava oporavak i pomaže otklanjanju tegoba. Ali za lečenje streptokoknog faringitisa i šarlaha, moraju se primeniti antibiotici.

Akutna oboljenja tonzila (krajnika) opisana su kao akutni tonzilitis ili kao angina, i mogu da se jave samostalno, izolovano ili u sklopu drugih zapaljenskoh oboljenja sluznice nosa, usne šupljine i ždrela. Vrlo često su u sklopu kliničke slike nekih infektivnih oboljenja pa i nekih sistemskih bolesti. Najčešće se kao uzročnici pominju razni rodovi streptokoka, stafilokoka, pneumokoke, adenovirusi, mikoze i dr.

Kao lokalni simptomi javljaju se disfagijske smetnje-bol u predelu tonzila, simetrično izražen, bolovi su naročito intenzivni pri gutanju, a vrlo često se širi i prema ušima. Takođe postoji i spolja na vratu bolna osetljivost te regije ili većeg područja vrata. Već drugog-trećeg dana mogu da se pipaju uvećane, bolne limfne žlezde vrata. Nekada je prisutna pojačana salivacija (lučenje pljuvačke), a nekada i osećaj suvoće i zadah iz usta. Može da bude prisutan trizmus (grč vilice) usled čega je uzimanje hrane otežano, a i govor može biti izmenjen. Bolest već od početka prate i opšti simptomi: visoka telesna temperatura, drhtavica, bolovi u mišićima, opšta slomljenost, malaksalost, glavobolje..

Kod virusnog tonzilitisa mere su iste kao i kod virusnog faringitisa - biljni preparati na bazi alfije ili pastile, a kod bakterijskog tonzilitisa, pogotovo kad je uzročnik beta hemolitički streptokok grupe A opravdano je uzimati antibiotike.

Laringitisi su zapaljenja grkljana, obično se javljaju u sklopu zapaljenskih procesa disajnih puteva a ređe izolovano. Akutni laringitis može biti deo generalizovane infekcije disajnih puteva ili lokalizovana promena na sluzokoži grkljana.

Akutni laringitis-simptomi su promuklost, pritisak u grlu, lak bol, kašalj, ređe otežano disanje, zamor i povišena temperatura. Pregledom se ustanovi simetrično crvenilo glasnih žica sa lepljivim sekretom između njih. Zapaljenje se može smiriti posle nekoliko dana dok promuklost može trajati i duže dve do tri nedelje.

U lečenju laringitisa dovoljne su lekovite pastile s antisepticima ili biljni preparati. Ukoliko laringitis potraje ili se simptomi ne povlače to može biti znak da je došlo do ozbiljnije infekcije.

Lečenje upala sluznice ždrela i grla započinje antisepticima kao što su žalfija, antiseptičke tečnosti sa hlorheksidinom ili jodom, i lekovite pastile s antisepticima. Kako je vrlo česti simptom upala grla kašalj, on se može ublažiti raznim čajevima i sirupima na bazi biljaka kao što su beli sljez, crni slez, islandski lišaj i dr. Antibiotike treba što je moguće češće izbegavati i uzimati samo onda kada infekcija dokazano potiče od streptokokusa, jer uzimanje antibiotika kada to nije potrebno krajnje je kontraproduktivno i vodi razvoju rezistentnih oblika bakterija koje je vrlo teško lečiti

Žalfija (Salvia officinalis), prvo je tradicionalno sredstvo koje se preporučuje kod lečenja infektivnih bolesti grla i ždrela. U većini slučajeva sasvim je dovoljan lek za tretiranje upale grla koja ne potiče od infekcije streptokokom. Eterično ulje žalfije, sadržai tujon, antibakterijsko, fungicidno, antivirusno sredstvo. On deluje kao prirodni antiseptik delujući na patogene mikroorganizme u faringitisu, laringitisu i tonzilitisu. Zanimljivo je da on deluje i na viruse.

U prevelikim količinama izaziva epileptične grčeve, tahikardiju, osećaj vrućine i vrtoglavicu. Zbog toga se ne pije jer bi time i tujon dospevao u organizam, nego se ispire (grglja) grlo, nakon čega se ispljune.

Antiseptičke tečnosti obično sadrže antiseptike kao što su heksetidin ili povidon-jod u količinama koje još uvek deluju znatno antimikrobno, ali male količine antiseptika koje dospevaju u digestivni trakt ne izazivaju štetne efekte. Upotrebljavaju se tako što se njima ispire (grglja) upaljeno grlo, a nakon toga se ispljunu.
Ako se progutaju veće količine takvih rastvora, obično dolazi do nadražaja na povraćanje.

Ono što pastile čini lekovitim jesu antiseptici koje sadrže. To su halogeni antiseptici dihlorobenzilni alkohol i amilmetakrezol ili kationaktivni antiseptici benzalkonijev hlorid i cetilpiridinijum. Njihova zajednička karakteristika jeste da su u malim količinama neotrovni, a dovoljno efikasni za čišćenje sluznice od širokog spektra mikroorganizama.

Uz navedene antiseptike u lekovitim pastilama obično dolaze razne supstance koje potpomažu njihovo delovanje - mentol, eterična ulja peperminta, eukaliptusa, anisa, timijana i dr. Oni i sami deluju antiseptički, a imaju i bronhosekretolitično delovanje pa pomažu kada postoje simptomi rinitisa, i preobilno lučenje sluzi u bronhijama.