Atletsko stopalo (Tinea pedis)

Uzrok nastanka

Ovo stanje uzrokuju gljivice koje najbolje rastu u vlažnim uslovima-Trichophyton mantagrophytes, Trychophyton rubrum, interdigitale, Epidermophyton flocosum, Candida albicans. Na oštećenoj koži mogu se namnožiti i bakterije i pogoršati simptome i otežati lečenje.

Često se atletsko stopalo može dobiti od drugih ljudi koji ga imaju, ukoliko se hoda po vlažnom ili mokrom podu bosonog. (npr. oko bazena ili u kupaonicama). Atletsko je stopalo učestalije kod ljudi čija se stopala pojačano znoje. Može se širiti i nošenjem cipela ili upotrebom predmeta lične higijene inficirane osobe.

Infekcija se može proširiti na tabane i nožne nokte. Može se preneti i na druge delove tela, ukoliko osoba počeše inficirano stopalo i kasnije dira druge delove tela.

Klinička slika

Na koži stopala:crvena, ispucala, oguljena koža, ponekad koža krvari, svrab, peckanje, osećaj bockanja, razvoj malih mehura. Ovi mehuri često prethode pucanju kože. Kada mehur pukne, osetljiva područja tkiva ispod njega postaju izložena, otiču i bole. Svrab i peckanje mogu se pojačavati ukoliko nastane širenje ili pogoršanje infekcije. U težim slučajevima koža može zadebljati i ljuštiti se.

Na nožnim noktima: promena boje (nokat postaje žut ili smeđ), zadebljanje nokta, neugodan miris, skupljanje odumrlih ćelija pod noktom, bele pege po noktu.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na temelju pregleda stopala i uzimanja uzorka kože ili strugotine nokta koji se zatim u laboratoriji posmatraju pod mikroskopom i uzgajaju kulture uzorka.

Lečenje

Lečenje uključuje niz antigljivičnih proizvoda kao što su kreme klotrimazol, mikonazol, ketokonazol, ekokonazol ili ciklopiroks-olaminska krema.
Ukoliko infekcija ne reaguje na primenu ovih lokalnih lekova, potrebno je uzimati tablete. Sekundarna bakterijska infekcija može zahtevati kupke i primenu antibiotika.
Stopala treba prati najmanje jednom dnevno sapunom i toplom vodom. Nakon pranja ih je potrebno dobro prosušiti čistim peškirom. Čarape je potrebno često menjati. Preporučljivo je koristiti čarape koje upijaju vlagu, npr. one od pamuka ili vune. Tokom dana je dobro nekoliko puta skinuti cipele i čarape i izložiti stopala vazduhu (međutim, ne hodati bosih nogu!). Kad god je moguće, treba nositi sandale otvorenih prstiju.

Prevencija

- kad se hoda po vlažnim i mokrim podovima potrebno je nositi sandale, papuče ili cipele,
- cipele i predmeti lične higijene ne smeju se deliti s drugim osobama,

- čarape trebaju biti od upijajućeg materijala, kao što su pamuk ili vuna,
- ukoliko postoji pojačano znojenje nogu, čarape menjati nekoliko puta dnevno,
- izabirati obuću koja dozvoljava cirkulaciju vazduha,

- podove prostorija koje deli mnogo ljudi treba održavati čistim i suvim,
- stopala održavajte čistim i suvim povremenim posipanjem pudera u prahu,
- redovno je potrebno čišćenje i provetravanje sportske obuće.

Kod koga da zakažem dermatološki pregled?

• Dr Mirjana Gajić Veljić,
• Dr Nevena Grba,
• Dr Gorana Isailović,
• Dr Zoran Joksimović,
• Dr Nebojša Krstić,
• Dr Đorđe Krstić,
• Dr Vesna Miličić,
• Dr Matilda Čeke.