Mr. Ph. Ivana Šćelović, medicinski biohemičar: IBD podcast EP061

U šezdesetoj prvoj epizodi IBD podkasta gost je magistar farmacije, medicinski biohemičar Ivana Šćelović. Sa Ivanom smo razgovarali o pripremi za uzorkovanje, kao i o analizama koje oboleli od zapaljenskih bolesti creva rade.

Milica: Dobar dan i dobro došli u još jedan IBD podcast, podkast koji se bavi životom ljudi koji boluju od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa. Moje ime je Milica Milošević, ja sam direktor Stetoskop.info medicinske platforme, a danas ću biti Vaš domaćin. Danas u gostima imamo magistra farmacije i medicinskog biohemičara Ivanu Šćelović. Ivana, dobro došli i hvala Vam puno što govorite za naš podkast. 

Ivana: Hvala Vama na pozivu.

Milica: Ivana, danas ćemo pričati o svim tim laboratorijskim analizama i uzorcima koji su relevantni kod osoba koje boluju od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, pa za sam početak želim da Vas pitam koje su to sve laboratorijske analize koje oboleli od zapaljenskih bolesti creva rade?

Ivana: Postoji dosta analiza koje se prevashodno rade iz krvi kao što je krvna slika, marker inflamacije, CRP i sedimentacija. Zatim, od biohemije hepotagram je jako važan, transaminaze, alkalna fosfataza i gama-GT, bubrežni markeri-urea i kreatinin. Tu su svakako jako bitni i gvožđe, feritin, transferin, zatim vitamini B12, vitamin D, folna kiselina, takođe i albumini, zatim kalprotektin za koji je neophodan uzorak stolice, ali je svakako jako značajan.

Milica: Pretpostavljam da ćete takve analize raditi po nalogu lekara koji vodi jednog takvog pacijenta?

Ivana: Naravno, uvek su lekari ti koji daju inpute pacijentima šta u kom trenutku treba raditi, a mi smo podrška za sve to.

Milica: Iz Vašeg iskustva, koje su to analize koje se rade u početku kada se bolest dijagnostikuje, a koje kasnije kada se prati stanje pacijenta?

Ivana: Sve napomenute analize se u samom početku dijagnostikovanja rade, svakako kalprotektin koji je i za praćenje terapije, tj. toka bolesti i razvoja i terapije svakako. Tako da, pored njega se radi periodično krvna slika sa markerima inflamacije u skladu sa samim tokom bolesti pacijenta, mogu biti urađeni ponovo i hepatogram, bubrežni markeri i sve ono što lekar u datom trenutku smatra da je neophodno za pacijenta da se odradi.

Milica: Kakve vrste uzoraka ovi pacijenti donose u laboratoriju i koja je pravilnost, kako da se pripreme što bolje da bi uzorak bio što bolji?

Ivana: Što se tiče uzoraka, postoje dve vrste uzoraka koje se uzimaju. U laboratoriji se uzima krv, a pacijenti se sami pripremaju i iz uzorka stolice uzimaju uzorak fecesa , u sterilnim posudama koje imaju kašičicu.

Milica: Koje se uzimaju u apoteci?

Ivana: Koje se kupuju u apotekama, jeste. Tako da je moja preporuka da ukoliko vide da u stolici ima krvi, sluzi da i taj deo zahvate, jer mislim da bi na taj način bio relevantniji. Što mogu ranije do 2h da donesu uzorak u laboratoriju, a ukoliko nisu u mogućnosti, do 24h držanja u frižideru se toleriše. Nakon toga mogu doneti. 

Milica: A što se tiče krvi?

Ivana: Što se tiče krvi u laboratoriji se uzima krv. Preporuka je da se to radi ujutru nakon 12h gladovanja. Hrana utiče na neke biohemijske parametre kao što su glukoza, holesterol, trigliceridi i proteini koji su u ovom slučaju pacijentima sa IBD-jem jako važni. Takođe, fizička aktivnost ne bi trebala da bude prisutna, tačnije 24h pre uzorkovanja ne bi trebalo da ima iste. Ona utiče na enzime. 

Milica: Pomenuli smo fekalni kalprotektin koji je jako važan kod ovih pacijenata i gotovo da nema lekara, ni gastroenterologa koji je bio ovde, a da nije pomenuo ovaj parametar, jako je relevantan. Kakav je zapravo to parametar i čemu on služi, šta nam on kaže?

Ivana: Pre svega, fekalni kalprotektin je vrsta proteina koji se najviše nalazi u neutrofilima, a znamo da se neutrofili aktiviraju usled inflamacije, kao što je kod ovih pacijenata. Dakle, u toku inflamacije neutrofili u crevima se aktiviraju i oslobađa se kalprotektin, tako da se on može detektovati u stolici. On je jako važan za razlikovanje IBD-a od IBS-a. To je u suštini i za pacijente i za lekare jako važno, jer je neinvazivna metoda koja na neki način omogućava da se što manji broj pacijenata šalje na endoskopiju koja je prilično invazivna. To je naročito bitno kod pedijatrijskih pacijenata. On je marker inflamacije, on će se pojaviti i u nekim drugim inflamatornim bolestima, ali je suština ovde da se razlikuju te dve bolesti. Tako da je on i za dijagnozu i za praćenje toka bolesti, jer kod IBD-a, kao što znamo, postoje relapsi i remisije. Takođe, prate se i njihove referentne vrednosti. Najbolje su, svakako da su do 50 µg/g, ali uglavnom su kod svih inflamatornih bolesti creva oni su i viši, odnosno preko 200 več nije dobar nalaz. U svakom slučaju postoji i siva zona koja je izazvana i može se desiti usled upotrebe nesteroidnih inflamatornih lekova, kao i nekih inhibitora proteinskih pumpi.

Milica: Pošto su svi ovi pacijenti na nekim različitim terapijama, naravno, različitim, kako će primena te terapije uticati na sam uzorak? Da li postoji neko ukidanje pre uzorkovanja?

Ivana: Prilikom primene svih terapija u dogovoru sa svojim lekarom, oni prekidaju u određenom periodu pre uzimanja uzoraka svoju terapiju.

Milica: Kako bi uticala ta nepravilnost ako pacijent ne prekine terapiju?

Ivana: Verovatno bi maskirala vrednost kalprotektina. 

Milica: Tako da je svakako preporuka da se pacijent konsultuje sa svojim lekarom. Na početku ste pomenuli u uvodnom pitanju deficite vitamina. Koji su to vitamini koji su deficitarni kod ovih pacijenata i koje su to referentne vrednosti i zašto nam je ovo važno? Šta vi proveravate iz nalaza?

Ivana: Što se tiče vitamina, uglavnom su kod ovakvih pacijenata zbog malnutricije deficitarni vitamin B12, vitamin D koji su najznačajniji u suštini, jer je vitamin D antiinflamatorni vitamin. Tako da je sama mala apsorpcija, odnosno upala creva dovodi do njihove smanjene apsorpcije. Mogli bi se reći da oni signaliziraju stepen inflamacije koji se dešava u tom trenutku. Optimalne vrednosti, odnosno gornja granica vitamina D je 75, međutim preko 150 je već toksično. U svakom slučaju, za IBD pacijente, njima je optimalna vrednost vitamina D oko 100.

Milica: I tu će biti nekakve suplementacije?

Ivana: Jeste, naravno uvek su tu suplementacije pored ishrane što se tiče vitamina, ali mislim da su suplementi ti koji su dominantni u njihovoj terapiji. 

Milica: Kada jedna osoba obolela od zapaljenskih bolesti creva dobije uput da ode u laboratoriju i odradi određene nalaze, ona ima veliki izbor laboratorija na tržištu i svesni ste da su sve modernije tehnologije bolje, itd. Kako neko da se odluči šta je najbolje za njega, tj. da li moderne tehnologije i nove laboratorije daju bolje rezultate ili tačnije rezultate, da tako kažem?

Ivana: Sve laboratorije koje rade, kao i svi mi koji radimo u laboratorijama se držimo određenih standarda i metodologija koje su propisane zakonom, tako da svi poštujemo ta neka pravila, odnosno trebalo bi. Naravno da postoje i modernije tehnologije i savremeni aparati i manje-više svi to pratimo. U svakom slučaju, rad biohemičara i jeste da, kakav god aparat da je u pitanju, pre puštanja uzoraka u rad postoje određene i interne i eksterne kontrole koje se odrade pre bilo kog rada, tako da budemo sigurni da će aparat dati tačnu vrednost. Koje smernice pacijentu dati za laboratoriju zavisi od ličnog senzibiliteta pacijenta, kako laboratorije, tako lekara. 

Milica: Da li je važan odabir laboranta koji radi uzorkovanje, kao i kasnije tumačenje tih nalaza?

Ivana: Za tumačenje nalaza smo mi, biohemičari zaduženi. Što se tiče uzorkovanja, to rade laboratorijski tehničari koji su školovani za to, završavali su minimum četiri godine škole za taj posao. Takođe, kao u svakom poslu imate nekoga ko je manje stručan, nekoga ko je više stručan, zavisi od iskustva, ali generalno je to njihov posao koji mislim da rade veoma dobro. 

Milica: Kada taj nalaz dođe kod Vas i Vi vidite koje su vrednosti kod određene osobe, koji su sledeći uputi, koji bi bio sledeći korak s tim parčetom papira koji osoba dobije?

Ivana: Osoba sa dobijenim nalazima ide kod svog izabranog lekara koji će dalje tumačiti rezultate i sprovoditi terapiju, kao i sve što je neophodno. 

Milica: Ivana, puno Vam hvala na svemu što ste danas ispričali.

Ivana: Hvala Vama na pozivu. 

Milica: Vama hvala što ste i ovog četvrtka bili uz IBD podcast. Da podsetimo, ovaj podkast organizuje Udruženje za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis Srbije UKUKS i Stetoskop.info medicinska platforma, uz podršku mnogih prijatelja i partnera. Hvala Vam puno i prijatan dan.