Transplantacija matičnih ćelija iz kostne srži kod osteoartritisa kolena

Osteoartritis (istrošena hrskavica) je najčešće oboljenje zglobova. Najčešći oblik osteoartritisa jeste osteoartritis kolenog zgloba. Ovo oboljenje uzrokuje hronični bol i ograničava obim pokreta. Hrskavica u kolenom zglobu se troši kroz godine. Pošto hrskavica nema senzitivne nervne završetke (detektore bola), oštećenje se primeti tek onda kada defekt zahvati kost ispod hrskavice.

Transplatacija hondrocita

Transplantacija matičnih ćelija iz kostne srži, ćelija hrskavice, odnosno transplantacija hondrocita, je nova hirurška tehnika kojom se oštećenje hrskavice popravlja korišćenjem ćelija dobijenih iz tela pacijenta.

Ciljevi transplantacije hrskavice kolena:

• Smanjiti bol u kolenu usled osteoartritisa;
• Obnoviti sposobnost nošenja težine tela i učestvovanja u sportskim aktivnostima;
• Poboljšati fleksibilnost;
• Obnoviti hrskavičav sloj;
• Prevenirati ugradnju veštačkog kolena;
• Sačuvati zglob i prevenirati osteoartritis.

Ko je dobar kandidat za transplantaciju hrskavice?

Transplantacija matičnih ćelija u tretmanu  oštećenja hrskavice, nije uvek pogodan tretman za svakog pacijenta sa osteoartritisom kolena. Ukoliko je defekt hrskavice kolena prevelik, uglavnom je prekasno za izvođenje ove procedure. U tom slučaju preporučuje se ugradnja parcijalne ili totalne endoproteze kolena (ugradnja veštačkog kolena). Potrebni su nam skorašnji nalazi magnetnog rezonantnog imidžinga i rendgena kako bi smo uspešno procenili stepen oštećenja hrskavice u Vašem kolenu. Uz pomoć ovih nalaza moći ćemo da utvrdimo da li ste pogodan kandidat za ovu proceduru. Ukoliko niste kandidat za transplantaciju hrskavice, posavetovaćemo Vas o drugim opcijama lečenja.

Postoji nekoliko preduslova za uspešnu transplantaciju hrskavice:

• Stabilno koleno sa intaktnim ukrštenim i kolateralnim ligamentima;
• Pravilna zglobna osovina bez deformiteta (izražen genu valgum – X noge ili genu varum – O noge);
• Odsustvo labavih tkiva koja su se odvojila usled defekta hrskavice kolena;
• Dobrim delom očuvani meniskusi;
• Defekt hrskavice prisutan samo na jednoj od dve zglobne površine.

Tipična indikacija za transplantaciju hondrocita jesu lokalni defekti hrskavice unutar kolenog zgloba. Idealni uslovi za transplantaciju ćelija hrskavice u koleno su sledeći:

• Pacijenti starosti 15-55 godina;
• Defekt veličine do 10cm2 sa zdravom okolnom hrskavicom;
• Stabilno koleno (intaktni ligamenti);
• Poželjno bez prevelikog naprezanja zgloba (npr. usled gojaznosti).

Iako se ova metoda uglavnom preporučuje samo pacijentima starosti do 55 godina, ipak je biološka starost pacijenta, a ne kalendarska, presudna. U pojedinim slučajevima, transplantacija hrskavice se može izvesti čak i kod pacijenata starijih od 65 godina ukoliko oni ispunjavaju kriterijume. Specijalista za koleno može jedino tokom same procedure da odredi da li je parcijalna proteza ili transplantacija hrskavice najbolja terapijska opcija. Ukoliko transplantacija hrskavice nije za Vas, postoje i druge opcije lečenja osteoartritisa kolena (npr. parcijalna ili kompletna zamena kolena).

Na kraju procesa proizvodnje, koji uglavnom traje 6-8 nedelja, formiraju se mali sferični ćelijski agregati koji sadrže stotine i hiljade ćelija hrskavice. Ćelije hrskavice se zatim transportuju nazad u kliniku u roku od par sati unutar specijalnih frižidera kako bi se sačuvao kvalitet ćelija.

Koja je očekivana stopa uspeha transplantacije matičnih ćelija i ćelija hrskavice?

Transplantacija matičnih ćelija i ćelija hrskavice se izvodi oko 25 godina. Studije su pokazale da metoda značajno poboljšava hrskavičavu površinu zgloba. Nakon transplantacije, zamenjen deo se ne može razlikovati od originalne hrskavice. Procedura može ublažiti bol i vratiti pokretljivost. Sama operacija neće stvoriti hrskavice identičnog kvaliteta kao što je nepovređena ili neoštećena hrskavica.

Operacioni tok

Lekar će prvo obaviti detaljnu medicinsku dijagnostiku kako bi dobio dobar uvid u Vaše opšte stanje. Uz dodatak pregleda vaše medicinske istorije i kliničkog pregleda, ovo uključuje i rendgen snimak i magnetni rezonantni imidžing kako bi se procenio stepen oštećenja hrskavice.

Nakon utvrđivanja da li je pacijent spreman za operaciju, lekar specijalista će obajsniti proceduru i moguće komplikacije operacije. Pacijent će takođe razgovarati sa anesteziologom, koji će opet detaljno pregledati pacijenta i proceniti da li je pacijent dovoljno zdrav za anesteziju. Nakon odobrenja anesteziologa i hirurga, operacija se tipično može obaviti sledećeg dana.

Šta se dešava tokom operacije oštećene hrksavice?

Hirurg će prvo odstraniti oštećeno hrskavičavo tkivo iz kolena i zatim staviti specijalni nosač matičnih ćelija, u kojem iste trajno žive; Tu će se one odmah adherirati (zalepiti) za kost, formirati vezivno tkivo i popuniti defekt sa tkivom  veoma sličnim originalnoj, prirodno datoj, hrskavici, Ceo proces se odvija nakon nekoliko nedelja do nekoliko meseci u zavisnosti od  osobina samog defekta.

Da bi se osigurao uspešan ishod transplantacije hrskavice, takodje je važno da problemi koji su doveli do oštećenje hrskavice (npr. nepodudaranje zglobnih površina, rupture ukrštenih ligamenata, oštećeni meniskusi) budu prepoznati i lečeni, što uglavnom obavlja istovremeno sa transplantacijom. Na ovaj način se izbegava nepotrebno ponovno izlaganje pacijenata anesteziji.

Koji tip anestezije se koristi za transplantaciju hrskavice?

Transplantacija ćelija hrskavice se generalno izvodi pod opštom anestezijom, međutim može se izvoditi i pod spinalnom anestezijom. U tom slučaju anesteziolog ubrizgava anestetik u lumbalni deo kičmenog kanala. Prilikom korišćenja spinalne anestezije, pacijent je tokom operacije svestan. Naši anesteziolozi su vrlo iskusni i tokom preoperativne pripreme biraju opciju koja je najprikladnija za Vas i Vaše potrebe.

Da li treba da očekujete bol posle operacije?

Svaka procedura izaziva bol, ali mi uvek težimo da bol bude minimalan. Anesteziolog često koristi takozvani nervni blok pre operacije, što će obezboliti koleno na oko 30h. Sam ovaj postupak reguliše većinu bola, a svaka preostala neprijatnost se lako može sanirati lekovima. Naš cilj jeste da osetite što je manje bola moguće.

Na šta treba da obratite pažnju nakon operacije?

Odmah nakon operacije, nogu trebate držati podignutu i koleno trebate hladiti oblozima. Konci će biti izvađeni izmedju 7 i 12 dana posle operacije. Tek kada konci budu izvadjeni ćete moći da se tuširate.

Treba da odmarate koleno i da izbegavate oslanjanje na njega okvirno 6 nedelja kako bi se izbegle komplikacije. Dobićete specijalnu M4 ortozu koja će sprečavati preterano pokretanje u kolenom zglobu. Takođe, bolovanje, kao i štake će Vam biti obezbeđene u ovom periodu. U periodu kada niste u mogućnosti da se oslanjate na nogu, profilaksa tromboze je ključna. Fizioterapija je takođe vrlo važna u ovom periodu kako bi se sprečila atrofija mišića i održala funkcija kolena.

Preporuke posle artroskopije (prva procedura):

• Hospitalizacija: 2 dana;
• Optimalna dužina boravka na klinici: 7 dana;
• Najraniji povratni let: 7 dana nakon operacije;
• Preporučeni povratni let: 10 dana nakon operacije;
• Tuširanje dozvoljeno: 5 dana nakon operacije;
• Preporučena dužina bolovanja: 2 nedelje;
• Preporučeno vrene vađenja konca: 7-12 dana;
• Vreme kada možete ponovo da vozite: 2 nedelje nakon operacije.

Preporuke posle implantacije ćelija koje, ukoliko su potrebne, rešavaju uzrok oštećenja hrskavice (druga procedura):

• Hospitalizacija: 3 dana;
• Potpuno mirovanje operisane noge: 6 nedelja;
• Delimično oslanjanje na operisanu nogu: 6-8 nedelja;
• Optimalna dužina boravka na klinici: 10 dana;
• Najraniji povratni let: 10 dana nakon operacije;
• Preporučeni povratni let: 14 dana nakon operacije;
• Tuširanje dozvoljeno: 7 dana nakon operacije;
• Preporučena dužina bolovanja: 6 nedelja;
• Preporučeno vreme vadjenja konca: 7-12 dana;
• Vreme kada možete ponovo da vozite: 6-12 nedelja.