Fizička aktivnost i dislipidemija

Hiperlipidemija predstavlja porast vrednosti holesterola i/ili triglicerida u krvi, uz niske vrednosti HDL, što vodi ka aterosklerozi. Ovaj poremećaj metabolizma masti, sve češće se naziva dislipidemija. Fizička aktivnost utiče na smanjenje telesne mase i ukupnih telesnih masti, na distribuciju masnog tkiva, kao i na očuvanje postignute težine, promena u telesnom sastavu, postignute optimalne energetske ravnoteže i metabolizma, a potvrđeno je da joj je efekat značajan i nezavisno od smanjenja telesne težine.

Takođe, procenjeno je da do smanjenja telesne mase dovodi fizička aktivnost koja zahteva potrošnju od bar 1500-2000 kcal nedeljno, naravno, uz pravilnu ishranu. HERITAGE (The Health, Risk Factors, Exercise, Training and Genetics Familly Study) studija je multicentrična studija koja je ispitivala fiziološke promene izazvane vežbanjem u toku 5 meseci kod članova porodice i uticaj genetike na odgovor ispitanika na vežbanje. Pokazano je fizička aktivnost snižava trigliceride za 13-15% u grupi ispitanika sa prethodno visokim trigliceridima.

Ispitivanja

U grupi ispitanika gde su trigliceridi imali visoke vrednosti, a  holesterol niske vrednosti, došlo je do povećanja HDL-C za 4,9%, dok je taj porast u grupi onih sa niskim HDL-C, a normalnim TG samo za 0,4%, što je statistički značajno. Mehanizam kojim fizička aktivnost doprinosi povećanju HDL-C je još uvek nerazjašnjen, međutim, smatra se da je to delom uslovljeno povećanom aktivnošću LPL. Ova studija pokazuje da je u svim ispitanim grupama postignuta povećana aktivnost LPL, a efekti na HDL-C se razlikuju, što je otvorilo pitanje učešća nekih drugih faktora (visceralna gojaznost, insulinska rezistencija, nivo TG i genetski faktor).

Smatra se da je porast HDL-C u osoba sa normalnim HDL-C uslovljen smanjenim katabolizmom HDL apolipoproteina, ali to nije slučaj i kod onih sa prethodno niskim HDL-C. Kraus i saradnici su tokom istraživanja došli do zaključka da osmomesečna fizička aktivnost kod osoba sa prekomernom telesnom masom i dislipidemijom utiče na plazmatsku koncentraciju LP i veličinu LP partikula.

Zaključak

Zaključili su da do značajnih promena dovodi aktivnost po intenzitetu ekvivalentna džogiranju 12 milja nedeljno, dok aktivnost po intenzitetu ekvivalentna džogiranju 20 milja nedeljno značajno povećava nivo HDL-C. U poređenju sa kontrolnom grupom koja nije vežbala, kod grupe koja je bila uključena u program fizičke aktivnosti uočeno je snižavanje ukupnih LP, VLDL, TG, kao i povećanje veličine, a smanjenje broja LDL partikula.

U jednoj tromesečnoj studiji je povećanje fizičke aktivnosti dovelo do statistički značajnog smanjenja triglicerida (20%), povećanja HDL (23%) i HDL-3 subfrakcije (26%), kao i do značajnog smanjenja sistolnog, dijastolnog krvnog pritiska, srčane frekvencije u miru i obima struka, pri čemu je pokazano da su ovi efekti nezavisni od promena u telesnoj težini i glikoregulacije. Mehanizam kojim fizička aktivnost utiče na LP je još uvek nedovoljno razjašnjen. Međutim, poznato je da fizička aktivnost doprinosi povećanju aktivnosti LPL u masnom tkivu i mišićima, što snižava nivo VLDL i hilomikron triglicerida, čime doprinosi povećanju klirensa holesterolom bogatog VLDL i hilomikron remnanta.