Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Prof. dr Srđan Pešić - Prof. dr

Prof. dr Srđan Pešić

Prof. dr

O lekaru

Oblasti istraživanja su mu: Farmakologija kardiovaskularnog sistema, Uloga endotela u održanju tonus krvnih sudova, Farmakologija centralnog nervnog sistema. Učestvovao u brojnim projektoma: Ministarstvo za nauku, 1996-2001, Eksperimentalna i kliničko farmakološka ispitivanja biološki aktivnih supstancija, podprojekat: Eikozanoidi, biološki aktivne supstancije i kontraktilnost glatkog mišića 1975 – Ministarstvo za nauku, 2001-2006, Disfunkcija endotela i receptorski transdukcioni mehanizmi: značaj za dejstvo endogenih vazoaktivnih supstanci i lekova. 145015– Ministarstvo za nauku, 2006- Disfunkcija endotela i receptorski transdukcioni mehanizmi: značaj za dejstvo endogenih vazoaktivnih supstanci i lekova. Redovni je član British Physiological Society, ACRP - Association of Clinical Research Professionals, European Association of Clinical Pharmacology and Therapeutics, Sekcije za Kliničku Farmakologiju DFS, Farmakoterapijske sekcije Srpskog lekarskog društva, Društva farmakologa Srbije. Dobio nekoliko nagrada za naučno istraživački rad: Nagrada Srpskog Lekarskog Drustva, podružnica Niš, za najbolju publikaciju u 2002-oj godini u kategoriji naučno-stručnih radova. Nagrada Ministarstva Nauke i zaštite životne sredine za najbolje istraživače u oblasti medicine u periodu 2002-2003.

O lekaru

Oblasti istraživanja su mu: Farmakologija kardiovaskularnog sistema, Uloga endotela u održanju tonus krvnih sudova, Farmakologija centralnog nervnog sistema. Učestvovao u brojnim projektoma: Ministarstvo za nauku, 1996-2001, Eksperimentalna i kliničko farmakološka ispitivanja biološki aktivnih supstancija, podprojekat: Eikozanoidi, biološki aktivne supstancije i kontraktilnost glatkog mišića 1975 – Ministarstvo za nauku, 2001-2006, Disfunkcija endotela i receptorski transdukcioni mehanizmi: značaj za dejstvo endogenih vazoaktivnih supstanci i lekova. 145015– Ministarstvo za nauku, 2006- Disfunkcija endotela i receptorski transdukcioni mehanizmi: značaj za dejstvo endogenih vazoaktivnih supstanci i lekova. Redovni je član British Physiological Society, ACRP - Association of Clinical Research Professionals, European Association of Clinical Pharmacology and Therapeutics, Sekcije za Kliničku Farmakologiju DFS, Farmakoterapijske sekcije Srpskog lekarskog društva, Društva farmakologa Srbije. Dobio nekoliko nagrada za naučno istraživački rad: Nagrada Srpskog Lekarskog Drustva, podružnica Niš, za najbolju publikaciju u 2002-oj godini u kategoriji naučno-stručnih radova. Nagrada Ministarstva Nauke i zaštite životne sredine za najbolje istraživače u oblasti medicine u periodu 2002-2003.

Više informacija

Specijalizacija

Farmakologija

Oblasti Medicine

Opšta medicina

Grad

Beograd

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 1164

  1. Pogledajte celo pitanje: #31273

    Da li moj muž sme da koristi Vijagru ako ima ubrzan rad srca i često mu bude visok pritisak?
    Hvala unapred!

    Odgovoreno: 12. 06. 2009.
    • Prof. dr Srđan Pešić
      Poštovani,
      prvo kod interniste na sve moguće preglede, pa kad se utvrdi da li boluje od povišenog krvnog pritiska ili neke druge kardiovaskularne bolesti, onda odluka o vijagri. Ali može sa manje opreza da koristi cialis.
      Pozdrav
  1. Pogledajte celo pitanje: #31352

    Poštovanje
    interesuje me da li postoji neka razlika izmedju 2 vrste antidepresiva Citaloprama i Ascitaloprama ili je escitaloprama samo prečišćeni citalopram?

    Odgovoreno: 12. 06. 2009.
    • Prof. dr Srđan Pešić
      Poštovani,
      da izvesna razlika postoji. Ali su to nijanse. Samo iskusni psihijatar, ali i onaj koji dobro poznaje oba leka, moze na osnovu potreba pacijenta odlučiti koji baš njemu da da. Generalno isti su.
      Pozdrav
  1. Pogledajte celo pitanje: #31020

    Poštovani,
    pijem largactil 3 puta po 4 tablete dnevno. Interesuje me da li ću se od ovog leka ugojiti.
    Hvala za odgovor.

    Odgovoreno: 11. 06. 2009.
    • Prof. dr Srđan Pešić
      Poštovani,
      mogućnost da se to desi postoji. Izaziva potrebu za povećanim unosom hrane.
      Pozdrav
  1. Pogledajte celo pitanje: #31044

    Poštovani doktore,
    zanima me da li lekovi anafranil, amizol, trixifen strvaraju zavisnost?
    Hvala.

    Odgovoreno: 11. 06. 2009.
    • Prof. dr Srđan Pešić
      Poštovani,
      neki od ovih lekova su antidepresivi, a jedan je antipsihotik. U generalnom smislu ne stvaraju zavisnost ali se ipak ne mogu i ne smeju koristii nepregledno dugo
      Pozdrav
  1. Pogledajte celo pitanje: #31054

    Molim za odgovor.
    Da li lekovi propisani od neurologa pod nazivom vestibo 16 mg 3x1 i milgamma 1x1 služe za ublažavanje tegoba izazvanih suženjem krvnih sudova glave-vrtoglavice-i da li se ti lekovi slažu sa lekovima koje koristim za anginu pektoris
    Hvala

    Odgovoreno: 11. 06. 2009.
    • Prof. dr Srđan Pešić
      Poštovani,
      da služe i mogu se koristiti u kombinaciji.
      Pozdrav

Prikazano 261-265 od ukupno 1164 pitanja

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Da li je količina fluora u vodi za piće ključna u prevenciji karijesa?

Da li je količina fluora u vodi za piće ključna u prevenciji karijesa?

Prvi put se primena fluora u prevenciji karijesa spominje još krajem XIX veka. Nemački lek...

Terapija gljivičnih infekcija

Terapija gljivičnih infekcija

Gljivične infekcije predstavljaju jedan od najčešćih uzroka kožnih oboljenja u razvijenim...

Boli vas grlo? Da li uzeti antibiotik i koji?

Boli vas grlo? Da li uzeti antibiotik i koji?

Izbor antibiotika bi se trebao zasnivati na preciznoj mikrobiološkoj dijagnozi. Vrlo često...

ZAKAZIVANJE 063/687-460