Prvi put se primena fluora u prevenciji karijesa spominje još krajem XIX veka. Nemački lekar Erhard je 1874-e napisao jedan članak u kojem spominje da se tablete sa fluoridima (Hunter-ove pastile) već primenjuju u Engleskoj u prevenciji karijesa, a da ih on sam preporučuje trudnicama i deci u vreme formiranja zuba. Ove svoje tvrdnje Erhard je zasnovao na eksperimentima na životinjama u kojima je pokazao da se posle primene fluora stvara zubna gleđ otpornija na karijes.
Ključnu ulogu, međutim, za uvođenje rutinske primene preparata fluora u prevenciji karijesa ima Albert Deniger (1896). Ubrzo posle toga (1900) Ferber postavlja hipotezu o direktnoj povezanosti koncentracije fluora u vodi za piće i incidence karijesa na određenom području. Mnogobrojni istraživači su upravo ovu pretpostavku i utvrdili. Tako Eager u Italiji, a Black i McKay u SAD dokazuju da je sadržaj fluora u vodi za piće uzrok promena na zubnoj gleđi u obliku, takozvane, zubne pegavosti (denti scritti, mottled enamel). Ova pojava, kasnije nazvana fluorozom, bila je posledica velikih koncentracija fluora u vodi za piće, većih od 1 mg/L.
Grupa američkih autora okupljenih oko Dean-a je pokazala, posle temeljnih i višegodišnjihj istraživanja sprovedenih u 21 američkom gradu, da višak fluora u vodi za piće dovodi do oštećenja gleđi, bez pojave karijesa (fluoroza), dok manjak ovog elementa pogoduje pojavi karijesa. Posle ovoga, a u prvoj polovini XX veka, se povezanost koncentracije fluora i pojave karijesa, dokazuje u mnogim zemljama.
Koncentracija fluorida u nekim vodama za piće (u mg/L) |
|
Voda voda (negazirana) | 0.68 |
Eko voda (negazirana) | 0.21 |
Aqua Viva (negazirana) | 0.11 |
Duboka (negazirana) | 0.20 |
Prolom Voda (negazirana) | 0.12 |
BiVoda (negazirana) | 1.00 |
Vrnjci (gazirana) | 1.25 |
Knjaz Miloš (gazirana) | 1.50 - 1.80 |
Aqua HEBA (gazirana) | 5.70 |
Voda voda (gazirana) | 0.5 |
Na ovom mestu želimo da istaknemo i ime profesora Mihajla Gajića, koji je verovatno dao najveći doprinos razvoju ovog polja stomatološke nauke u Srbiji i snažno doprineo shvatanju uloge florida i njihove primene u preventivnoj stomatologiji.
Potpuno logična posledica ovakvih rezultata je bila ideja da bi vodu za piće u krajevima gde u njoj ima malo flura trebalo dodatno njime obogaćivati. Tako se sistemsko fluorisanje vode za piće u periodu 1946-1956 počinje da sprovodi u više od 1000 gradova u SAD. Smatra se da je u tom periodu više od 35 miliona stanovnika amerike pilo veštački fluoridiziranu vodu.
U tom je periodu izvedena i prva kontrolisana studija vezana za ispitvanje uloge fluora iz vode za piće u prevenciji karijesa. Deca iz grada Newburg-a (New York država) su od rođenja pila fluorisanu vodu (do 1.2 mg/L) dok su njihovi vršnjaci iz svega 50 km udaljenog Kingston-a (Michigan) u istom periodu koristili i dalje standardnu, ne fluorisanu, vodu za piće (0.2 mg/L fluora). Rezultati praćenja incidence karijesa kod jedne i druge dece, uzrasta 6-9 godina, su postali ključni dokaz takozvane Newburg-Kingston studije. Ova je studija trajala 10 godina i nedvosmisleno je pokazala da je incidenca karijesa kod dece koja su pila od rođenja fluorisanu vodu za piće značajno manja nego kod dece koja nisu pila takvu vodu (za 58%). Redukacija karijesa je kod ove dece zabeležena i na prvim stalnim molarima (za 53%). Kod dece uzrasta 13-14 godina, koja su fluorisanu vodu pila od svoje 3-4 godine, takođe je došlo do značajno manje incidence karijesa (za 48%).Ova studije predstavlja ključni dokaz o nephodnosti sistemskog fluorisanja vode za piće u prevenciji pojave karijesa.
Kolika je koncentracija fluora u
vodi za piće optimalna?
Teško je odgovoriti tačno na ovo pitanje. To pre svega zavisi od uzrasta, hrane koja se unosi i mnogih drugih faktora. Smatra se, generalno, da koncentracija fluora u vodi za piće ne bi smela biti manja od 0.5-0.6 mg/L da bi on uopšte imao profilaktičko antikarijesno dejstvo. Sa druge strane u vodi za piće ne bi smelo da bude ni više od 1.5 mg/L fluora kako bi se sprečilo eventualno ispoljavanje njegovih neželjenih i toksičnih efekata. Da je sve ovo ipak relativno govori podatak da je incidenca karijesa kod stanovnika ostrva Tristan da Cunha jako niska uprkos činjenici da voda za piće sadrži samo 0.2 mg/L fluora. Razlog za ovu interesantnu pojavu treba verovatno tražiti u činjenici da stanovnici ovog ostrva u ishrani koriste velike količine morskih riba koje su bogate fluorom. Fluor iz hrane je dakle takođe važan u prevenciji karijesa.
Na osnovu najvećeg broja lokalnih zakona se inače smatra da je dodatno fluorisanje vode za piće potrebno vršiti ukoliko je koncentracija fluora u njoj niža od 0.7 mg/L.
Mora se naglasiti na kraju ovog poglavlja da su dnevne potrebe dece za fluorom oko 0.4mg/10 kg telesne težine, a odraslih oko 2.5 mg dnevno. Osim dovoljnih količina fluora za kvalitetan razvoj zubnih tkiva neophodne su i dovoljne količine kalcijuma, magnezijuma, fosfora, vitamina D i C, kao i njihov međosobni odnos. I dok su organizmu potrebne podjednake količine fluora i magnezijuma, izgleda da mu kalcijuma treba deset puta više.
Fluorisanje vode za piće je najčešće korišćena preventivna mera
U najvećem broju zemalja sveta ovom merom je postignuta značajna redukcija incidence karijesa, pa se sa sigurnošću može reći da je sistemsko fluorisanje vode za piće jedna od najbitnijih metoda u prevenciji pojave karijesa.
Prvi put je voda za piće fluorisana u gradiću Grand Rapids u Michigen-u, SAD, januara 1945-e godine. Od tada do sada su objavljeni rezultati na stotine kliničkih studija koje su sa sigurnošću pokazale opravdanost ove metode. Analizom rezultata dobijenih iz 113 kliničkih studija sprovedenih u 23 zemalja može se doći do zaključka da fluorisanje vode za piće redukuje karijes i na mlečnim (40-49%) i na stalnim zubima (50-59%).
Ranije se smatralo da je voda za piće sa optimalnom koncentracijom fluora važna samo za razvoj zubnih tkiva kod dece. Danas pouzdano znamo da optimalna koncentracija fluora u vodi za piće štiti zube i kod odraslih osdoba.
U najvećem broju razvijenih zemalja u svetu stanovništvo pije fluorisanu vodu
U zakonodavstva mnogih zemalja su ušli zakoni koji ili obavezuju da se voda fluoriše, kada ovog elementa u njoj nema dovoljno ili dozvoljavaju mogućnost da se to uradi.
Generalno gledajući vode u Srbiji su siromašne fluorom, izuzimajući nekoliko manjih područja gde postoji endemska fluoroza. I u Srbiji je ustanovljena direktna veza između koncentracije fluora u vodi za piće i pojave karijesa kod školske dece. Uglavnom u vodi za piće ima malo fluora pa je pojava karijesa visoka. Retke su sredine gde je koncentracija fluora optimalna i one se karakterišu niskom incidencom karijesa kod školske dece. U malom broju područja u Srbiji fluora ima u visokim koncentracijama, kod stanovništva ima malo karijesa, ali je uobičajena pojava fluoroze.
Iako u Srbiji postoji zakonska obaveza fluorisanja vode za piće ona je praktično primenjena u svega nekoliko gradova.
Uglavnom zakoni u različitim zemljama obavezuju da se voda u gradskim vodovodima sistemski fluoriše ukoliko je koncentracija fluora u njoj manja od 0.7 mg/L. U zavisnosti od prosečne godišnje temperature fluor se vodi za piće dodaje do koncentracije od 0.7-1.2 mg/L. Manje se fluora dodaje u područjima sa suvom i toplom klimom gde je potrošnja vode za piće veća. U hladnijim predelima ili u zimskom periodu se očekuje manja potrošnja vode, pa je manje i unošenje fluora iz vode u organizam, zbog čega se on dodaje u većoj količini. U vodovodima postoje posebni aparati kojima se u određenim vremenskim intervalima u glavni vod ubacuje 40% rastvor natrijum fluorida ili prašak natrijum silikofluorida. Ubacuje se onoliko fluorida koliko je potrebno da bi posle mešanja koncentracija fluora u vodi za piće bila između 0.7-1.2 mg/L. Obavezna je svakodnevna kontrola koncentracije fluora u vodi iz glavnog voda a povremena kontrola u vodi iz različitih mesta vodovodne mreže.
Treba biti jako oprezan oko količine fluora u vodi za piće, jer velike količine ovog elementa mogu ispoljiti brojne neželjene efekte i toksična dejstva.
Ovo je sasvim sigurno najpouzdanija, najjeftinija i najprihvaćenija metoda prevencije karijesa u svetu. Sa korišćenjem fluorisane vode za piće treba zapošeti odmah po rođenju deteta jer se tako obezbeđuju uslovi da prevencija bude uspešnija.
Poštovani, trebali biste se malo informisati na temu epifize ili te pinealne žlezde kako je nazivaju na zapadu. Zašto je ona bitna za nas, neću ni reč o tome ovde. Ukoliko razumete engleski, molim vas izguglajte zašto je fluorid loš za pineal gland. Srdačan pozdrav i nadam se da ću ti malo otvoriti oči :)
Moje iskustvo sa fluorom. Otisli smo kao porodica u Francusku i deca tada od 4 i 1.5 godine su otisla na prvi sistematski pregled. Sin sa par kvarnih zubica vec od slatkisa uz nasu upornu borbu i pranje istih. Doktorka nas je prekorila zbog stanja njegovih zuba i dala nam je Zymafluor tabletice da piju, cini mi se tad 0.25mg. Poceli su da piju tad i pili su tabletice svakodnevno, mislim krckali, ih cak i po povratku u Srbiju. I trece dete je pocelo da ih koristi kad su joj poceli rasti zubici. Rezultat- sin vise nije imao ni jedan kvaran zubnakon zamene mlecnih zuba koji su bili kvarni do tad,a sad je momak od svoji 20+ godina, kcer starija nikada nije imala ni jedan kvaran zub, najmladja kcer takodje ni jedan kvaran zub. Dvoje starijih su na fakultetima, najmladja zavrsava gimnaziju. Zdravi pravi normalni, sportisti. Ne znam sta drugo da kazem.
Neki "stručnjaci" kažu fluor je dobar (uglavnom za zube), drugi, još veći "stručnjaci" govore da je vrlo štetan jer dovodi do raka, trovanja, alchajmera, smanjenja inteligencije... Ne verujem ni jednima. Ali zdravom pameću (ako su u pravu i jedni i drugi, ako su u pravu samo jedni, ili samo drugi, ili ako nije u pravu ni jedan - sve moguće varijante) dolazim do zaključka da trebam da izbegnem fluor iz lične upotrebe. Ono što sam uspeo, to je da nađem pastu za zube bez fluora - upotrebljavam ju već 6 meseci i mogu reći da ne primetim da su mi zubi išta lošiji. Opšte zdravlje bih rekao da mi je bolje, ali ne mogu tvrditi da je to zbog besfluorne paste. što se tiče vode, ne znam šta tu mogu da uradim, ali pošto nam se u zadnje vreme voda iz vodovoda ne sviđa svojim ukusom - mislim da ima previše hlora, trudimo se da kupujemo vodu, ili bar da voda iz česme makar malo odstoji u bokalu...
Svaki dan nas bombarduju na televiziji reklamama raznih pasta za zube koje sve redom se diče sa sadržajem fluora. Reklamama koje nam tvrde da će na fluor spasiti od kvarenja zuba. I tako već mala djeca steknu predrasudu koja ih prati u životu da su samo dobre paste za zube one koje sadrže fluor. Ono sto reklame ne kazu je da je Fluor ranih godina dvadesetog vijeka bio koristen kao izvrstan otrov za pacove. Po podacima is EPA Americke Nacionalne Agencije za zastitu okoline, Flour je toksicniji od olova i nesto manje toksican od arsenika. Flour je odpadni nusproizvod, hemijski otpad teske industrije, koji se dobija derivacijom tokom proizvodnje pesticida, vjestackih djubriva, aluminijuma, zeljeza, celika, bakra, olova, uranijuma, cigle, cementa i stakla... Sve studije radjene proteklih godina upucuju na to da je flour kancerogena supstanca, koja slabi kosti i da uzrokuje smanjenu plodnost kod zena i smanjuje vjerovatnocu zaceca. PAR GRAMA CISTOG FLOURA SU DOVOLJNE DA VAS UBIJU!!!! I uprkos ovoj cinjenici, vecina nas kupuje paste za zube za FLUORom, i to je ono sto cak i zubar savjetuje. FLUOR JE ZABRANJEN U MNOGIM EVROPSKIM ZEMLJAMA ZBOG MOGUCIH ZDRAVSTVENIH RIZIKA!!! U USA, od 1997 godine na svim pastama za zube, stavljeno je upozorenje, po naredbi Nacionalne Agencije za Hranu i Ljekove USA, da se djeci peru zubi sa pastom u kolicini zrna graska i da se strogo pazi da djeca ne gutaju pastu. A roditelji su upozoreni da drze dalje od djece pastu za zube te da se u slucaju gutanja paste, odmah jave centru za trovanja! U 1999 godini, unija koju su sacinjavali 1200 naucnika, doktora i pravnika i koji su svi radili za Americku EPA, javno su iznjeli svoje protivljenje daljnjoj flourizaciji vodovodne vode u USA, koja se vec decenijama primjenjuje, a prije svega zbog velikog broja dokaza koji ukazuju na vezu izmedju fluora i bolesti raka, genetskih poremecaja, neuroloskih problema i bolesti kostanog tkiva. Najveci mit a to je da voda sa fluorom, sprecava kvarenje zuba, je VELIKA LAZ I OBMANA! JEDINA KORIST ZA ZUBE JE UKOLIKO SE FLUOR NANOSI DIREKTNO NA ZUBE I TO U TRAJANJU OD BAREM 2 MINUTE!DAKLE CETKANJEM ZUBA PASTOM KOJA SADRZI FLUOR! Ali ovakve paste nisu potrebne, redovna oralna higijena i pranje zuba sa pastama koje ne sadrze fluor su sasvim dovoljni za odrzavanje zdravlja zuba! FLUOR SE TALOZI U VASIM KOSTIMA GODINAMA I NJEGOVO DEJSTVO JE KUMULATIVNO, godina za godinom se talozi da bi zatim poceo uticao u starosti na ubrzano slabljenje skeleta, osobe postaju sklone prelomima, narocito kuka u slucaju padova, znaci ubrzava razvoj osteoporoze. Prevelike kolicine fluora, koje nove mlade generacije unose u organizam, preko pasta za zube, s obzirom na porast svijesti o odrzavanju zuba, mogu dovesti do pojave raka kostiju koji se zove osteosarkom, i to prije svega kod muske omladine! Ono sto djeca trebaju za pravilan razvoj zuba je dobar ortodont zubar, pasta bez fluora i redovno pranje zuba i unos dovoljnih kolicina kalcijuma koji je neophodan za pravilan razvoj zuba i kostiju. Pijuci normalnu vodu iz vodovoda ili bunara mi vec unosimo dovoljne minimalne kolicine organskog calcium-fluoro-fosfata onaj iz paste je nepotreban a narocito je nepotreban onaj koji je naknadno dodavan u vodu. I SAD NA KRAJU NESTO ZA RAZMISLJANJE - UPOTREBU FLOURA PRVI SU OSMISLILI NACISTI, ALI NE S CILJEM DA SE OCUVAJU ZUBI VEC DA BI SE LAKSE KONTROLISALE SIROKE NARODNE MASE!!!! Na kraju drugog svijetskog rata, Sjedinjene Americke Drzave su poslale u Njemacku, istrazivaca u hemijskoj industriji, biohemiji, fiziologiji i patologiji - koji se zvao Charles Eliot Perkins, on je dobio zadatak da rukovodi velikim kompleskom hemijske industrije u Njemackoj koji se zvao FARBEN. Dok je boravio tamo, Njemacki hemicari su mu ukazali na semu koja je razradjena tokom rata i koju je usvojio njemacki drzavno rukovodstvo na celu sa Adolfom Hitlerom. Sema je bila ta da se ostvari kontrola nad populacijama bilo kojim pokorenim zemljama i zonama putem vode za pice. U ovoj semi glavni hemijski sastojak je sodium flouride. Ponovljene doze, veoma malih kolicina fluora, vremenom uticu na to da se svijest pojedinca i njegova volja da pruzi otpor dominaciji znatno oslabe postepenim sporim trovanjem, tako da pojedinci postaju podlozni kontroli i potcinjavanju onih koji zele da sa njima vladaju. I NJEMCI I RUSI SU TOKOM DRUGOG SVIJETSKOG RATA DODAVALI SODIUM FLUORIDE u vodu VOJNIH RATNIH ZAROBLJENIKA da bi ih ucinili glupima i mirnima
Po nekim istraživanjima (koja su dostupna i na internetu) , poznato je još od 1930. god. da fluor u vodi može da dovede do više ozbiljnih oboljenja - rak, oštećenje bubrega, slabljenje jačine kostiju, oštećenje moždanog tkiva, slabljenje IQ-a ...
tipicno pristran propagandni clanak koji navodi samo pozitivna (vecinom lobisticka) istrazivanja na temu uticaja fluora na zdravlje zivotinja i ljudi. u vecem dijelu evrope voda se ne fluorise a sve vise lokalnih zajednica u sad-u odbija fluorizaciju...
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Lečenje
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke