Poštovana,
Postavljanje dijagnoze teške hronične bolesti, sa mogućim fatalnim ishodom predstavlja ogroman stres kako za samog obolelog čoveka tako i za sve članove njegove porodice. Ljudi se obično iznenade kako stres ili neka životna kriza utiče na njih. Često dolazi do promene načina na koji misle, njihove navike, vrednosti, osećanja. Stres utiče na gotovo sve aspekte njihovog života i stres za jednog člana porodice, neminovno je stres i za ostale članove ovog malog sistema. Mada se sastoji od više pojedinaca, porodica je jedna celina i ono što menja jednog člana menja i ostale. To takođe znači da članovi porodice mogu dosta toga da urade kako bi pomogli jedni drugima u vreme krize. Kriza može da koristi porodici što se tiče uzajamnog razumevanja, približavanja ili obnavljanja uzajamnog poštovanja. Međutim kriza ponekad može da stvori i teškoće ili nerazumevanje u porodici. Neki članovi porodice, možda neće moći da shvate reakcije drugih članova. Možda će morati da prilagode svoje ponašanje da bi izašli na kraj sa tim reakcijama. I sami kažete da vi vaš brat činite sve da majku vratite u funkciju. To verovatno radi i vaš otac ali na jedan neadekvatan i neprikladan način pokušava da je "aktivira". Čini mi ste da ste negde na putu ozdravljenja vaše majke, zaboravili na oca koji se verovatno oseća odbačeno i nekorisno. Najpre pokušajte oca da uvedete u sistem, koji ste vi vaš brat rekla bih dobro uigrali, tako što ćete mu davati konkretne zadatke u vezi pomoći i brige oko majke. Mislim da će ovo biti blagotvorno za svakog od vas, vi nećete "pući", sigurna sam u to da vam je izuzetno teško, a otac će biti od koristi kako majci tako i vama. Ukoliko otac i dalje insistira na noćnim "aktivacijama", predložite majci da popriča sa njim i objasni mu koliko je ovaj period težak za nju. Svakako će razumeti.
Pozdrav

Čini mi se da ste malo iznenađeni novonastalom situacijom. Kao zaposlena žena, majka i domaćica sigurno ste žrtvovali veliki deo energije i vremena da bi ispravno vaspitali decu, da bi im pružili što sretnije detinjstvo i pripremili ih za odlazak u samostalan život. Predhodnu životnu fazu shvatite kao odlično odrađeni zadatak. Hteli ste da Vam deca stanu na svoje noge, da im date dobar start za život i u tome ste uspeli. Čestitajte sami sebi. Sad sebi dajte malo vremena da uživate u pomisli da ste uspeli, da ste uspešno ispunili jedan od najtežih životnih zadataka - roditeljstvo. Sada kada su se Vaše obaveze naizgled smanjile, iskoristite vreme i posvetite se sebi. Nemojte traćiti vreme na svađu sa suprugom, već pokušajte da se setite kako Vam je bilo nekad kad ste bili srećniji i zadovoljniji i pokušajte da isti ili sličan model ponašanja primenite i sada. I sami kažete da ste sa suprugom četrdeset godina u braku, i sigurna sam da ste imali mnogo lepih zajedničkih trenutaka. Prošetajte zajedno, pogledajte neki film o kome biste mogli razgovarati nađite zajedničke aktivnosti koje će oboma prijati. Istraživanja pokazuju da ima veliki broj partnera koji ovaj životni period u svom partnerskom odnosu označavaju kao veoma prijatnu, čak i mnogo prijatniju fazu od predhodnih. Ne oklevajte, napravili ste mnogo značajnih koraka do sada, još mnogi su pred vama i zato krenite dalje. 

Poštovani,

muž vam je periodični alkoholičar, ali ste vi hronično u strahu za goli život. Iskreno mi je žao što živite takvim životom, jer se prosto ne zna da li vam suprug više bola nanosi kad je trezan ili kad je pijan. Vi možete da mu pomognete tako što ćete ga motivisti da krene sa lečenjem, da bude uz njega i da mu date podršku predočivši mu šta će izgubit ukoliko ne želi da se leči, porodicu, dete, vas. Kažete da ne prihvata nikakvo lečenje, da ste pokušavali x puta. Pokušajte x i prvi put, a nakon toga prestanite mučiti sebe jer ste i sami kažete "pre ili kasnije mi ćemo se razvesti jer očigledno da se nikada neće promeniti", pa bolje pre nego kasnije.

Pozdrav

Poštovani,

ušli ste u novi životni ciklus koji se zove brak, pa kao što je za svaku novinu poterbno vreme da se prilagodimo tako nam je i u braku. Prilikom ulaska u bark svi očekujemo život iz bajke, ali nije baš uvek tako. Ne znam koliko ste dugo sa sadašnjim suprugom bili zajedno pre ulaska u brak i da li se on ponašao slično kao sada, ali u svakom slučaju vi imate problem koji vas iscrpljuje. Pohvalno je što ste svesni problema koji imate i zelite da ga rešite jer i sami kažete "sigurna sam da kad dođe još i beba da ću tad još manje imati vremena za ovakav tempo, pa će nam to stvarati još veće probleme. " jer ono što ne rešite sada predsatvljaće kamen spoticanja za ubuduće. Jedna od vrlo bitnih stavki za bilo koji odnos između ljudi, pa tako i brak, je dobra komunikacija. Potrudite se da jasno kažete suprugu koliko vam je teško i koliko vas tolike obaveze iscrpljuju, ali bez optuživanja već sa molbom da vam pomogne kako bi imali više kvalitetnog vremena za vas dvoje. Otvoreno porazgovarajte o problemu koji vas muči i vidite gde ste upali u " ćorsokak", da bi iz njega izašli i nastavili zajednički život bez utvrđivanja ko je " bolestan" a ko "služavka".

Pozdrav

Poštovani,

žao mi što čujem kako živite i kroz kakav pakao prolazite. Ono što vam se događa primer je najtežeg oblika nasilja u porodici. Godinama ste izloženi vrlo podmuklom psihičkom i emocionalnom zlostavljanju pri čemu se radi o manipulaciji sa vama i vašim osećanjima, koje je toliko da ste počeli da gubite samopoštovanje. Neverovatno mi zvuči rečenica "da sam ja počela da mrzim sebe, da ponižavam sebe i da mislim da sam najgora, najgluplja "!!! Pa zar ste vi odgovorni za nečije nasilno ponašanje? A dete, šta je sa detetom? Nemojte mu priuštiti da živi u takvoj atmosferi, da od najranijeg detinjstva gleda nasilje i da na kraju usvoji takav način ponašanja kao normalan obrazac. Bez ikakve sumnje, što pre potražite pomoć stručnih lica pri centru za socijalni rad gde rade timovi vrhunskih profesionalaca koji se bave svim vidovima nasilja.

Pozdrav