Najčešće se uočava nizak rast i oslabljena funkcija jajnika. Primena hormona rasta u ovoj populaciji je veoma poželjna i cilj je što ranije započeti. Ne mora da se čeka 4. Ili 5. Godina života jer ovde nije bitan samo efekat ubrzanog rasta, već zbog kvalitetnog formiranja kostiju i dobijanja najmanje moguće normalne visine u ovoj populaciji. U toku intrauterinog života ove devojčice počinju da gube jajne ćelije i proces se ubrzava tako da one u nekih 20% slučajeva mogu da uđu u pubertet. Ali nikako bez neke endokrinološke podrške ne mogu da ga završe. Potrebno je na vreme prepoznati Tarnerov sindrom kako zbog niskog rasta tako i zbog adekvatnog lečenja pubertetskog razvoja. Ovim devojkama se već sa 12 godina uključuje estrogena supstitucija. To je važno i za rast ali i za razvoj kostiju. U ovoj populaciji kosti su jako osetljive na razvoj procesa osteoporoze zbog večnog nedostatka estrogena. U 10% slučajeva kod devojčica sa Tarnerom razvijaju se srčane mane. Mogu imati i probleme sa štitastom žlezdom, potom upale ušiju, poremećaj rada bubrega. Sa napretkom nauke danas je moguće da devojka sa Tarnerovim sindromom ostvari potomstvo putem donorske jajne ćelije uz multidisciplinarnu saradnju lekara i njihov nadzor

I u ovoj populaciji propisuje se terapija hormonom rasta. Ako se na vreme uvede terapija dolazi do adekvatnog ubrzavanja rasta, većeg procenta mišićne mase i boljih kognitivnih funkcija. 

Ova grupa dece je u posebnom riziku za razvoj velikog broja poremećaja. Bitno je u ranom detinjstvu otkiriti nizak rast jer osobe koje su rođene kao mali za gestaciono doba su osobe koje su  najčešće patološki niske odrasle osobe. Kada se dete rodi malo za gestaciono doba ono  ima  5 do 10 puta veći rizik da ostane niskog rasta. Zato moramo da pratimo tempo rasta kod ove dece. U prvoj godini života merenja se vrše na 3 meseca a kasnije na 6 meseci. Posle treće godine života na 12 meseci. Kod 90% dece se javi nadoknađujući rast do uzrasta od 3.- 4. godine. Ukoliko se u tom periodu urasta ne pojavi, ta deca ostaju trajno niska. Postoji velika zabluda koja vlada da će dete porasti kasnije do puberteta. U ovoj populaciji je to vrlo opasno jer ova deca vrlo često ranije ulaze u pubertet i ranije završe sa tim brzim pubertetskim rastom. 

Kod devojčica pubertet se javlja posle 8. godine a kod dečaka nakon 9. godine života i karakteriše ga ubrzan rast, razvoj sekundarnih polnih karakteristika i promena u psihofizičkom funkcionisanju.

Devojčice ranije ulaze u pubertet od dečaka. U proseku sa 11 godina. Javlja se nagli porast visine, porast grudi, i na sredini puberteta dolazi do pojave menarhe. Menarha je prva menstruacija kod devojčica. Faza ubrzanog rasta se javlja u prvoj polovini puberteta nakon porasta grudi.  A prestanak rasta se očekuje posle godinu ili dve nakon dobijanja menarhe. Zato ne smemo čekati kraj pubertata da bismo znali da li je devojčica dovoljno porasla. Dok dečaci u proseku ulaze u pubertet sa 12 godina. Javlja se blago ubrzan rast, razvoj sekundarnih polnih karakteristika. Međutim ono što ih razlikuje od devojčica je to ubrzanje rasta koje se javlja kasnije tek u drugoj polovini puberteta. Kod njih se taj pubertetski zamah rasta javlja u proseku 2 godine kasnije u odnosu na devojčice. Ali zato i duže rastu od devojčica i dostižu veće finalne visine.

Poštovani, nemate razlog za brigu. Tokom prve dve godine života je takozvana infantilna faza, brza faza rasta. U ovoj fazi najviše utiču nutritivni činioci. Od 3. godine pa sve do prepuberteta je faza stabilne brzine rasta koja iznosi 4-6 cm godišnje. Na rast u ovom periodu pored ishrane, utiču i sredinski faktori i hormoni rasta i tiroidee. Pre puberteta dolazi do jednog usporenja rasta (pubertetski lag) koje traje 6-12 meseci kada brzina rasta može da padne na ispod 4cm godišnje. U poslednjoj fazi u pubertetu dolazi do ubrzanja rasta.