Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Postovani ,nisam bila sigurna u koju medicinsku oblast da lociram moje pitanje,da li pod kardiologiju,ginekologiju ili psihologiju.Radi se o sledecem:od srednje skole pocele su tegobe sa disanjem bolje reci gusenjem(sada imam 38 god.)Upadala sam u periode kada nisam danima mogla da normalno disem,udahnem vazduh ali on kao da stigne do pola puta i kao da ceo moj organizam ne dobije dovoljnu kolicinu vazduha vec samo pola.sto mi stvori automatski neverovatnu nervozu a cesto i lupanje srca.I tako posle recimo desetog udisaja udahnem dovoljnu kolicinu vazduha koja me smiri ali na kratko. I onda ponovo.I sada mi se desavaju takve situacije, isla sam kod kardiologa na kompletan predleg sve je u redu krvna slika takodje zajedno sa srcanim enzimima.Da li mozete da mi kazete kome da se obratim dalje.U zadnje vreme ova stanja sam povezala sa predmenstrualnim ciklusom,koji inace tesko podnosim.da li su mozda hormoni?Hormone stitne zlezde takodje nisam proveravala.Tesko mi je zadnja dva dana se ceo dan borim za vazduh jako sam izmorena na kraju moram da popijem nesto za smirenje ali ni to mi vise ne pomaze.Ranije su mise ovi napadi desavali uglavnom nocu,ali sada i danju.ako mozete bilo kavim savetom da mi pomognete bila bih vam veoma zahvalna Pozdrav Sandra Vesic Tesla

Imam 34 godine.Citao sam neke od postova, i taman pronadjem da je neko svojim pitanjem opisao i moju problematiku, kad me razocara odgovor, a to je izmedju ostalog "koriscenje odgovarajucih medikamenata". Dobro, da li je moguce da su ti lekovi preporuka, cak na "prvu loptu". Da li je moguce, da ako su moja razmisljanja, moj problem uzrokovani tako sto me je otac zastrasivao u detinjstvu, da se na to ne moze uticati odgovarajucom PSIHOterapijom, u smislu razgovora i neke metode? Molim Vas, odgovorite mi. Ako sam dovoljno racionalan da zakljucim, da je na moju licnost upravo uticala porodica, zar medicina ne moze drugacije da pomogne osim da obavezno preporuci i lekove, cije negativno dejstvo fino pise: Halucinacije. Oprostite, ako zvucim bezobrazno, ali ne zelim lekove. Moj problem su strahovi koje imam od detinjstva, ovako jednostavno opisano. Naravno, ne mogu vise to da trpim, zelim da zivim. I zelim pomoc bez lekova i trovanja svog organizma. Molim Vas, molim Vas pomozite. Preporucite mi nekog dobrog psihoterapeuta ili nekog ko to mozda zna... ili mesto gde se o tome mogu raspitati. Najlepse hvala.

postovani dr, moram vam priznati da sam dugo oklevao da vam pisem i time predstavim svoj problem. naime, u zadnjih par meseci imam problema sa postizanjem pune erekcije. sumnjam na erektilnu disfunkciju, mada mislim, odnosno osecam da je vise psiholoski nego organski problem. u poslednje vreme sam opsednut mogucim "neuspehom" u zdovoljavanju partnerke, sto je cini mi se i direktan uzrok straha koji mi se javlja sve ucestalije. zeleo bih ako mozete da mi pomognete vasim savetom, a i da me uputite kom bi lekaru i kojoj psihoterapiji trebao da se posvetim. naravno urologu cu se prvo obratiti...imam 25 god, vezu od 2 godine sa predivnom devojkom koju volim, i cije razumevanje mog problema ne zelim da stavljam ne test. bar ne za sada... unapred zahvalan, s'postovanjem

Poštovani, Molim Vas da mi napišete da li postoje neke tablete koje bi omogućile proizvodnju "hormona sreće", koji mogu podići nivo energije, respoloženja...? Predpostavljam, da smo u živom kontaktu, da bi ste mi postavili neka pitanja, ali kad nismo, reći ću Vam nešto o sebi: Udala sam se rano, rano rodila i rano dobila status "raspuštenice" u malom mestu. Još gore od toga je bilo to što sam bila majka deteta sa posebnim potrebama. Na poslu radna i ambiciozna. Da ne nabrajam, kao da sam dobijala (ili birala) sve najteže uloge u životu. Sada su mnogi ružni dani iza mene, sve bitke sam dobila, ali se osećam iscrpljeno, bezvoljno, ništa me više ne pokreće, ne raduje, zaboravila sam da se smejem, ne umem da uživam... Imam 47godina, još me čeka mnogo zadataka, trebam i sebi i drugima... Moji laboratorijski nalazi su odlični... hranim se zdravo... Samo mi nedostaju ti hormoni sreće da mogu da nastavim dalje. Kada sam se s ovim problemom obraćala lekaru, on bi me slao kod neuropsihijatra koji mi je prepisivao Bensendine. To nije ono što meni treba. POMOZITE MI! srdačno, Jarmila

Postovana dr, 5 nedelja vec pijem Anafranil 0,25mg. Pocela sam sa jednom tabletom ujutru, ali sam posle 10-ak dana pocela da pijem tabletu uvece zbog veoma velike pospanosti i niskog pritiska. Pritisak mi se unormalio posle 15-ak dana, ali pospanost i brzo zamaranje i dalje osecam, istina, manje nego u pocetku, ali ipak dovljno da tesko obavljam (ili nikako ne obavljam) svakodnevne aktivnosti. Skoro da sam vise od mesec dana prelezala u krevetu ili prespavala. Od pre nedelju dana pijem i pola ove doze ujutru i celu uvece. Sve to, naravno, u dogovoru sa psihijatrom. Ipak, od njega nisam dobila odgovore na sledeca pitanja: Da li je ovolika pospanost i zamor nezeljeni efekat Anafranila, i ako jeste, hoce li ikada proci? Ili se to moj anksiozno-depresivni poremecaj pojacao, jer je ova doza mala? Ako mene pitate, ja ipak mislim da je u pitanju nezeljeni efekat, ali ne znam koliko jos treba da trpim ovu pospanost i zamaranje pri najmanjem kretanju. Cini mi se da sam bolje funkcionisala pre pocetka ove terapije kada sam bila “samo” anksiozna. Molim vas za komentar i savet. Sve najbolje.