Ass. dr Olivera Žikić, Psihijatar/psihoterapeut

Oblasti medicine

Psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

Srpski

Pitajte doktora

Odgovori doktora

O doktoru

Olivera Žikić se dominantno bavi anksioznim poremećajima i depresijama. Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukator/supervizor u okviru edukacije ove asocijacije. Član je Glavnog odbora Evropske asocijacije bihejvioralno kognitivnih terapeuta kao i Jugoslovenskog udruženja psihoterapeuta. Član je Evropske i Svetske asocijacije psihijatara.

Radno iskustvo:

Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, Niš

Šef odseka za neuroze.

Katedra za psihijatriju, Medicinski fakultet u Nišu

Članstvo:

Srpsko udruženje kognitivno bihejvioralnih terapeuta

Jedan od osnivača.

Evropska asocijacija bihejvioralno kognitivnih terapeuta

Član glavnog odbora.

Svetska asocijasija psihijatara

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Postavite pitanje

Tekst pitanja * Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Kategorija pitanja *

EMAIL ADRESA*

Broj odgovorenih pitanja: 192

Pogledajte celo pitanje: #3569

DA LI SE FLUVOKSAMIN KORISTI U LEÄŒENJU DEPRESIVNO ANKSIOZNOG POREMEÄ†AJA I KAKO SE ZOVE REGISTROVAN LEK U SRBIJI ÄŒIJE JE GENERIÄŒKO IME FLUVOKSAMIN

Odgovoreno: 04. 03. 2008.
- Ass. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Fluvoxamin nije registrovan u Srbiji. Spada u grupu antidepresiva (SSRI) ali se dominantno primenjuje u terapiji opsesivno kompulzivnog poremecaja. Moze pomoci i kod anksiozno depresivnog poremecaja kao i svi SSRI. Kao i svi drugi lekovi, on se ne sme primenjivati kod odredjenih psihickih i somatskih stanja te ga nikako nemojte sami uzimati, odnosno, bez predhodne konsultacije sa lekarom !!!

Pogledajte celo pitanje: #3568

Postovana doktorice.Molim vas za savjet koji mi hitno treba.Imam 32g i problem sa fobijom od zmija.Nikada nisam imala nikakvoga kontakta sa tom zivotinjom,ali od prije par godina sve vise i vise imam problema na samu pomisao na tu zivotinju.Zbog cega se pojavio taj problem ako je takoreci nikada nisam vidjela u zivo(osim u zoloskom kao dijete).Dovoljno je da se o tim zivotinjama prica,da vidim na tv-u i navecer imam nocne more,grozne snove.proslo ljeto sam uzivo vidjela jednu malu,ali mrtvu;odjednom sam dobila lupanje srca,otezano disanje,znojenje,hladne dlanove,osjecaj gusenja..zbog tog problema na moju zalost vise ne mogu u setnju sumom,livadom,prirodom,uzivanje kraj jezera..zbog straha da je ne bi vidjela ili naisla na nju.Sta da radim??Koji je uzrok da se taj problem pojavio??kako da se te fobije rijesim??Inace ne bolujem od nikakvih bolesti.Pomozite o cemu se radi???Unapred hvala

Odgovoreno: 04. 03. 2008.
- Ass. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Patoloski strah od zmija spada u grupu jednostavnih fobija. Moze nastati traumatskim i kognitivnim putem. To znaci, ili da ste Vi licno imali traumatsku situaciju povezanu sa zmijama, ili ste bili prisutni kada je neko drugi imao neprijatnosti, ili ste slusali o opasnostima i tudim losim iskustvima (najcesce povezano sa losim ishodom). Strah od zmija spada u grupu urodjenih strahova, tako da se veoma lako stvaraju i odrzavaju. Lece se psihoterapijom (kognitivno bihejvioralna terapija je terapija izbora za sve fobije, pa i za jednostavnu fobiju). Fobija se najefikasnije resava neposrednim izlaganjem onome sto izaziva strah. Napravi se skala svih situacija koje izazivaju strah i izbagavanje kod Vas, a onda se pocne sa onom koja Vas najmanje plasi - recimo, suocavanje sa slikom zmije. Kad poraste strah, potrebno ga je odredjenim metodama relaksacije redukovati. Da bi ste sve ovo ispravno uradili i resili se ovog neprijatnog stanja, potrazite u Vasem mestu lekara ili psihologa koji radi ovu vrestu psihoterapije.

Pogledajte celo pitanje: #3559

draga doktorka , bolujem od anksioznosti vise od 3 godine , kada sam dobio prvi napad mislio sam da umirem i poceo sam od svih da se oprastam , pritisak mi je bio 170/120, ruke su mi se kocile neverovatna mucnina u zelucu , trnci u stomaku, lupanje srca , nedostatak vazduha , nekoliko puta sam zavrsio u hitnoj . Kada sam se obratio psihijatru on mi je prepisao terapiju , ksalol 3x0.25mg i flunirin ujutru i uvece . Dok sam pio tu terapiju jedno 3-4 meseci bilo mi je dobro osecao sam se ponovo normalno , mogao sam da setam da se druzim sa drugovima ,i sada se u globalu osecam dobro osim sto ponekad imam blage napade anksioznosti , koje suzbijem ponekad ravnomernim disanjem a ako je napad jaci popijem lexilijum od 1,5 . Ono sto ja vas zelim da pitam jeste ,dali ce ti simptomi ikada proci kako bih nastavio da normalno zivim a ne vecito u nekom strahu . Takodje bih zeleo da pitam ako koristim ksalol 0.25 mg jednom dnevno dali mogu postati zavisan od tog leka Lecenje treba da bude tako koncipirano da se tegobe povuku u potpunosti, sto je moguce, narocito ako bolest ne traje dugo i radi se o prvoj krizi.

Odgovoreno: 04. 03. 2008.
- Ass. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Lecenje najcesce traje godinu dana. Ako dotadasnja terapija ne pomaze da se tegobe u potpunosti izgube,pozeljno je zameniti lek, ukljuciti pacijenta na psihoterapijski tretman. Iako pijete Ksalol jednom dnevno postoji mogucnost da postanete zavisni ako ga uzimate u duzem vremenskom periodu. Benzodiazepini su odlicni lekovi ali samo za kratkotrajnu, kontrolisanu upotrebu dok drugi lekovi ne razrese problem (osim kod pojedinih pacijenata, dominantno somatskih, gde je neophodno kontinuirano uzimanje ovih lekova sa stalnom izmenom lekova na 3 - 6 meseci).

Pogledajte celo pitanje: #3558

Postovana dr Zikic, Mozete li mi dati informaciju o psihijatrima u Beogradu koji primenjuju kognitivno bihejvioralnu terapiju? Takodje me interesuje da li je u terapiji panicnih poremecaja od koristi "klasicna" psihoterapija. Ukoliko je kognitivno bihejvioralna terapija terapija izbora u lecenju panicnog poremeceja, koju vrstu ekspertize/specijalizacije/skole treba traziti prilikom izbora terapeuta? Hvala i srdacan pozdrav.

Odgovoreno: 04. 03. 2008.
- Ass. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Psihijatri koji se bave kognitivno bihejvioralnom terapijom se nalaze u svim glavnim psihijatrijskim institucijama u Beogradu. Nisam sigurna sta podrazumevate pod klasicnom psihoterapijom, ali svi psihoterapijski pravci imaju metode za tretman panicnog poremecaja. Kognitivno bihejvioralnom terapijom se bave dominantno psihijatri i (klinicki) psiholozi koji imaju dodatnu edukaciju iz kognitivno bihejvioralne terapije. Kod nas postoje dva pravca - jedan koji se zasniva na Bekovoj kognitivnoj terapiji uz bihejvioralne metode i drugi koji se zasniva na Elisovoj racionalno emotivnoj terapiji (REBT).

Pogledajte celo pitanje: #3557

Postovana doktorko,imam 23 godine.Odrasla sam sa bakom,bez roditelja.Roditelji su se razveli kada sam imala 4 godine,ali su me,eto,ostavili oboje,pa sam zivela sa bakom.Zbog nedostatka roditeljske ljubavi tokom dosadasnjeg zivota postala sam jako zatvorena u sebe.Zelim da pokazem emocije ali prosto ne mogu.Ne mogu da budem otvorena sa ljudima,sve drzim u sebi i na kraju puknem.Mnogi ne znaju kao hladnu i sebicnu osobu,ali ja nisam takva,samo ne umem to da im pokazem.Interesuje me da li to nekeko mogu da promenim?Ipak je sve to obelezilo moje detinjstvo i vremenom sam postala takva.Mogu li da prebrodim tu "traumu" i da postanem normalna i otvorena osoba?Moze li se promeniti nesto sto mi se jos u detinjstvu urezalo u psihu?Napominjem-roditelje sam retko vidjala,skoro i da nisam.A baka mi je prosle godine umrla... Hvala unapred!

Odgovoreno: 04. 03. 2008.
- Ass. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Najznacajnija stvar je da covek hoce i ume da kod sebe vidi i definise problem ! Ako ste to uspeli, onda je moguce da se neke stvari u vasem zivotu promene, ukoliko Vi to zelite. Vi sigurno necete biti skroz drugacija osoba, ne mogu se izbrisati negativna dogadjanja iz detinstva, ali mozete da izmenite odredjeno ponasanje, emocionalne reakcije i nacin procene sebe i sveta oko sebe pa i nekih aspekta Vase proslosti, tako da Vam zivot bude prijatniji i manje problematican. Na taj nacin se povecava i otpornost prema buducim stresogenim situacijama u zivotu.

Prikazano 56-60 od ukupno 192 pitanja

Prijavite se

Ass. dr sci. med. Olivera Žikić