Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Više informacija

Radno Iskustvo

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

Srpski
Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 104

Upotreba leka Lexsilium
Pitanje broj: #155537

Poštovani,

Obraćam Vam se sa jednim pitanjem, pošto sam poslije rata i svega što se dešavalo imao problema sa alkoholom. 1998. sam se lječio od alkohola i od tada, evo 21 godinu, nisam okusio ali zahvaljujući Lexsiliumu koji sam pio dok sam se lječio i poslije sam normalno funkcionisao. Tada su mi rekli da kad jednom ostavim alkohol alternativa je antidepresiv. Od ove godine lek se ne može uzeti na nalaz i već me strah da se poslije 21 godine ne vratim alkoholu. Pa molio bih Vaše mišljenje.

Odgovoreno: 28. 02. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Nisam sasvim sigurna na šta se odnosi Vaše pitanje. Ako se tiče saveta kako da dođete do antidepresiva, put je sledeći - javite se lekaru, on će proceniti ima li razloga da koristite antidepresiv, pa ako bude indikacija, lekar će Vam svakako određeni antidepresiv propisati.
  Alkohol svakako ne sme biti rešenje, jer on izuzetno jako pogoršava depresiju (kratko popravi stanje, a zatim bude još gore, što sigurno i znate) .
  Budite uporni u apstinenciji, čestitam Vam na ogromnom uspehu u protekle dve decenije-to je veliki podvig i ne može to svako.
  
  Pozdrav

Problem u seksualnoj sferi
Pitanje broj: #155655

Poštovani,

Bližim se 30-oj, nezaposlen sam, živim sa roditeljima i neke moje frustracije su postale pojačane. Pre svih, frustracija koja me najviše muči, je ona u vezi muško-ženskih odnosa. Nemam skoro nikakvog iskustva na tom polju, ostale su mi brojne traume i strahovi još iz školskog doba pa nisam uspeo da se ostvarim na tom polju. Nedostatak odnosa sa devojkama je ppčeo jako da me frustrira, toliko jako da se brinem da li ću uspeti da ostanem “normalan” sa tim neiskorišćenim nagonom ili će se moje mentalno stanje pogoršati usled toga. Ne bih rekao da sam depresivan i anksiozan, ne osećam se tako (nekad sam tužan ali me brzo prođe), više se osećam besno ali ne na nekog posebno već na takvu situaciju u koju sam zapao. Godinama sam osećao neku vrstu krivice zbog masturbiranja jer sam imao utisak da je masturbacija moj problem samo sklanjala pod tepih, često sam znao da ne radim to nekoliko nedelja pa onda ponovo počnem ali pre par nedelja sam se potpuno čvrsto i fanatički odlučio na totalnu apstinenciju (bez masturbacije) iz nekog protesta prema sebi samome i prema takvoj sudbini jer je masturbacija samo sklanjala pod tepih mog problema. Frustracija je postala višetruko pojačana od kad sam prestao to da radim ali je i bes postao veći, sve manje strpljenja imam i za ljude i za razne životne situacije, imam višak energije ali manje spavam, teško mi je da se uspavam. Treniram fudbal i moja odluka je bila da tu energiju potpuno usmerim na sport ali sam zabrinut da bi to moglo da ostavi neke negativne psihičke posledice (možda i fizičke poput impotencije i slično) pa Vam sve ovo pišem iz razloga da bih Vas pitao da li ovakvo moje stanje može tokom vremena da me promeni psihički u negativnom smislu?

Odgovoreno: 28. 02. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Vaše stanje nije posledica neke ozbiljnije psihijatriske bolesti, a ne verujem ni da će dovesti do iste u perspektivi.
  Problemi u seksualnoj sferi su veoma česti, samo što o tome retko ko govori pa nam se čini da drugi sličnih problema nemaju.
  Od masturbacije nema neke preterane štete, pa se ne morate u tom smislu uskraćivati.
  Oko teškoća koje ste pominjali u realizaciji samog seksualnog odnosa, najbolje je da sa nekim stručnim i porazgovarate detaljnije. Postoje savetovalista za probleme seksualnosti, gde uz solidnu diskreciju možete dobiti korisne savete i po potrebi stručnu pomoć, pa se svakako javite da bi zaustavili napetost u kojoj se sada nalazite.
  
  Pozdrav

Neželjeni efekti prilikom terapije Moditen-depom
Pitanje broj: #155721

Poštovani,

Želim da me posavjutejete. Naime, rođaka mi je prije dve godine imala "nervni slom", hospitalizovana je i uslijed toga suprug ju je ostavio i nakon toga predao zahtjev za razvod. Nakon razvoda oduzeta su joj djeca, tj. muž je dobio starateljstvo. Ona je u međuvremenu bila još jednom hospitalizovana. Problem je sledeći, ona je sad ostala bez krova nad glavom, posla, živi od socijalne pomoći. Od porodice se slabo ko interesuje da joj pomogne. Ja imam troje djece i zovnem je ponekad kod nas na vikend. Juče sam saznala da je na terapiji Moditen-depom jednom mjesečno. Ukratko plašim se nekih neželjenih reakcija zbog djece. Napominjem da mi nije rekla pravu dijagnozu, a i ne znam da li bi mi njen ljekar smio reći takve informacije.

Odgovoreno: 28. 02. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Ovo je složen problem, i za Vas koji hoćete da pomognete, ali ponajviše za rođaku i njenu porodicu, jer verujem da tu nikome nije lako. Najbolje bi bilo da pitate Vašu rođaku da skupa pođete kod njenog lekara i da porazgovarate šta lekar misli, kako najbolje da pomognete rođaci. Važno je da to radite u dogovoru sa njom, da bi se Vaša rođaka osećala poštovanom, a lekar znao da ima nekog ko želi da se angažuje.
  Ako rođaka ne pristane odmah da idete skupa kod njenog lekara, budite strpljivi i topli prema njoj i može se dogoditi da ipak malo kasnije pristane.
  
  Pozdrav

Razni simptomi nakon porođaja
Pitanje broj: #155810

Poštovani,

Porodila sam se pre 6 meseci. Trudnoća manje više ok, imala sam manjih problema, pa sam bila u bolnici neko vreme u 8. mesecu trudnoće. Porodila sam se carskim rezom posle 25 sati mučenja. Nije bilo veće sreće, čekali smo dete skoro 6 godina. I 15 dana nakon porođaja kreću moje muke. Pritisak koji je dolazio do 170/110. Otkucaji srca oko 140. Ultrazvuk srca i ekg su super. Onda kreće mučenje vida, gušenje i po meni najgori osećaj na ovom svetu-osećaj padanja. koji jako dugo traje. Da napomenem nikad nisam pala. Imam osećaj da mi se nešto pomera pod kožom. Osećaj da mi se celo telo trese i podrhtavanje u grudima. Zujanje u ušima. Onda kreće probadanje u glavi, nikad na istom mestu i počinje lice da mi trni pogotovu sa leve strane i počne da mi "igra" lice. Odradim skener glave i on bude ok kao i eeg. Išla na fizikalne terapije vrata ali mi ni to nije pomoglo. U konstantnom sam strahu od bolesti. Infarkta, moždanog udara i karcinoma. Plašim se tromboze veoma, a posle porođaja su počele vene da mi se vide pa mi je postalo još gore. Deda mi je pre 6 godina imao 2 infarkta i moždani udar i trombozu noge koja mu je na živo odstranjena. Imam 25 godina. Bila sam jako vesela i druželjubiva osoba. Dosta me ljudi sad ne prepoznaje. Želim da uživam sa svojim detetom, a ja to ne mogu. Da napomenem da mi je i krvna slika u redu osim blago povišenog crp-a.

Odgovoreno: 28. 02. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Postoji mogucnost da ste tokom 6 godina, kako kažete - čekanja, dosta iscrpli svoje snage. Mi bi stručno rekli da ste održavali psiho-biološku ravnotežu na nivou koji zahteva dodatne snage od vašeg organizma, dakle bili ste dugo dosta napeti (i telom, i mentalno) , što može da dovede do posledica upravo kada se ostvari cilj i kada bi trebalo da se psiho-biolosko stanje "spusti". Mehanizmi za uspostavljanje ravnoteže mogu se delom spustiti, delom ostati u stanju povišene napetosti, pa to dovodi do ovakvih neprijatnih simptoma.
  Predlažem da se zbog opisanog sindroma koji najpre odgovara anksioznom poremećaju javite nekome od stručnjaka (klinički psiholog ili psihijatar) da bi uz njihovu pomoć polako vratili ravnotežu.
  
  Pozdrav

Zavisnot od Bromazepama
Pitanje broj: #156043

Poštovani,

Da li može da se stvori zavisnost kada se pije 1. 5 mg Bromazepama dnevno 2 meseca?

Odgovoreno: 28. 02. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Uglavnom ne, jer to je niska doza i granično rizičan period korišćenja. U svakom slučaju, ako lek nije dalje neophodan bolje je postepeno prekidati.
  
  Pozdrav

Prikazano 16-20 od ukupno 104 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Prof. dr Nađa Marić Bojović

O lekaru

O lekaru