Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Prof. dr Nađa Marić Bojović - Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović - Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Više informacija

Radno Iskustvo

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 104

  1. Poštovani, 

    Trenutno sam 33. nedelja trudnoće, i ovo mi je druga trudnoća. U prvoj sam se srela sa preteranom anksioznošću. Išla sam na psihoterapije, i posle porodjaja sam bila dobro, pa nakon tri godine, 2012., počinjem da se lečim od depresije sve do 2016. Tada ostajem trudna drugi put. Doktorka mi je ukinula antidepresive i do sada je bilo dobro, ali od sada imam strahove da neću voleti bebu kada se porodim i da je neću hteti kao i da ću oboleti od postporođajne depresije. I sada sam u grču svaki dan i te misli me opsedaju, a najviše plaše da neću voleti svoju bebu, da cu da je odbijem i da neću da je prihvatim. Kući imam devojčicu od osam godina i plašim se da opet ne obolim od depresije. Da li bi smela da uključim opet antidepresiv i da tražim kod doktorke?

    Odgovoreno: 05. 07. 2017.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovana,

      Do porodjaja, važno je da lekar odabere za trudnoću najmanje rizičan antidepresiv, a kada budete počeli da ga koristite potrebno je najmanje 3-6 meseci nastaviti bez prekida, da se simptomi povuku i održi remisija.
      Ukoliko se uključi antidepresiv, važno je da se odmah po porođaju prekinete dojenje, jer lek ne bi trebalo da se preko mleka prenosi bebi.
      U svakom slučaju, nemojte ništa od lekova počinjati da koristite na svoju ruku u ovoj fazi trudnoće, već se posavetujte sa lekarom. Ako imate mogućnosti, bilo bi dobro da se pored farmakoterapije razmotri i mogućnost psihoterapije.

      Pozdrav
  1. Kombinacija Eglonila sa Eutiroksom
    Pitanje broj: #152702

    Interesuje me da li Eglonil od 200mg može da izazove rast tsh hormona, kod osobe koja koristi Eutiroks? Da li Eglonil može da se koristi u kombinaciji sa Eutiroksom?

    Odgovoreno: 02. 07. 2017.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovani,

      Lek Eglonil nije zabranjeno uzimati sa lekom Eutirox, niti se povišenje tsh može povezati sa Eglonil-om. Ukoliko ste uočili povišenje ths, potrebno je da se javite endokrinologu.

      Pozdrav
  1. Kako koristiti lek Eglonil?
    Pitanje broj: #152528

    Već godinu dana pijem lijek Eglonil od 200mg, od jedne do tri tablete dnevno i Xanax tri puta po jednu tabletu od 0. 5mg. Dijagnoza f22. Da li je opasno ovoliko vremena piti Eglonil i šta mislite o lijeku Zoloft u kombinaciji sa Xanax? Koliko dugo može Zoloft da se pije?

    Odgovoreno: 29. 06. 2017.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovani,

      Za dijagnozu f 22 treba koristiti Eglonil tokom više meseci, pa i godina. Od ove terapije nema opasnosti, ona je i namenjena dugotrajnoj zaštiti mentalnih funkcija. Lek Xanax bi trebalo obustaviti, i to postepeno, u dogovoru sa lekarom.

      Pozdrav
  1. Pogresna terapija kod depresije
    Pitanje broj: #152625

    Poštovanje,

    Da li neko, ko boluje od depresije, a na pogrešnoj je terapiji (na terapiji za psihoze), može da ima posledice? Kakve one mogu biti?

    Odgovoreno: 29. 06. 2017.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovani,

      Antipsihotici se nekada daju kao dodatna terapija za pojedine oblike poremećaja raspoloženja. Postoji mnogo podvrsta poremećaja raspoloženja, a lekar najbolje procenjuje o cemu se radi, stručno i odgovorno.
      Slobodno razgovarajte sa Vašim lekarom o dijagozi, kao i o očekivanjima od lekova koje Vam je propisao.

      Pozdrav
  1. Poštovani, 

    Imam mučninu na nervnoj bazi. Svako jutro počinje paničnim kašljanjem i naravno, uvek od kašlja vrlo malo želudačnog sadržaja povratim. Beba ima 10 meseci, jede sve i dalje doji. Ja sam pre trudnoće pila Sidatu i odlično sam funkcionisala. Da li da počnem ponovo sa lekom Sidata, iako beba doji? Ne bih je odbijala još. Inače sam paničar i lek mi je baš pomogao u prethodnom periodu. 

    Srdačan pozdrav.

    Odgovoreno: 29. 06. 2017.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovana,

      Lek Sertralin (Sidata) spada u bezbednije antidepresive kada je u pitanju dojenje, odnosno učestalost neželjenih efekata kod bebe koja se doji. Ipak, ni ovaj lek nije sasvim bezbedan tj. u praksi nema tačnih podataka na šta sve kod bebe može da utiče. S obzirom da se osećate loše, a da je 10 meseci dojenja sasvim dovoljno za dobrobit Vašeg deteta, sa Vašim lekarom treba da se posavetujete da li je vreme da prekinete dojenje i nastavite sa lekom koji Vam pomaže. Nemojte uzimati lek na svoju ruku, obavezno se javite lekaru.

      Pozdrav

Prikazano 96-100 od ukupno 104 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460