Dr Dragana Krasić

Specijalista neuropsihijatrije

Dr Dragana Krasić

Specijalista neuropsihijatrije

O lekaru

Dr Dragana Krasić je specijalista neuropsihijatrije iz Niša. Specijalistički ispit iz neuropsihijatrije položila februara 1994. godine u Nišu, a nakon toga nastavlja svoje stručno usvršavanje, posebno u radu sa mladima i decom, radeći na brojnim istraživanjima. Edukovana iz bihevioralno-kognitivne terapije 1999 u Nišu. Završila edukaciju iz psihodinamske psihoterapje 2005 u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu

Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu

Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine

Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom

O lekaru

Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu

Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine

Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Radno Iskustvo

Klinika za mentalno zdravlje Niš

Specijalista neuropsihijatrije.

Specijalistička psihijatrijska bolnica

od 1986. do 2003.

Specijalista neuropsihijatrije.

Klinika za mentalno zdravlje i psihijatriju dece i adolescenata, KC Niš

od 2003.

Specijalista neuropsihijatrije.

Članstvo

DEAPSA (udruzenje dečje i adolescentne psihijatrije)

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Neuropsihijatrija

Grad

Niš

Jezici

Srpski
Engleski
Nemački

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 1658

Pogledajte celo pitanje: #61466

Uvijek sam bila drustvena, nisam imala problema sa upoznavanjem novih ljudi, i imala sam puno prijatelja. Nemam problem sa javnim govorom, izuzetno sam komunikativna, ali u posljednje vrijeme se sve vise povlacim u sebe. Posljednju godinu dana, sam distancirala 10. Tak prijatelja s kojima se druzim od djetinjstva. Smatram da sam napravila pravi potez, jer i nisu bili moje drustvo, uvijek su tu bile neke spletke, neko ogovaranje i ljubomora koja se neprestalno javljala. Izgubila sam povjerenje u ljude, dobro odvazem sve sto kazem, jer i kad mi se desi najmanja greska (lapsuz) to bude komentarisano. Povlacim se u sebe, i vise vremena provodim kuci, citajuci. . . U posljednje vrijeme ruzno sanjam. Nemam poremecaj spavanja, ali snovi su uzasni. Jos od malena imam strah od mraka, i stalno sanjam da mi neko zeli nauditi i da sam u mraku. Disanje postaje otezano (imam i astmu) , budim se mokra, i pod utiskom sna. Vecina snova se ispuni neugo nakon toga, ne u identicnoim obliku, ali sa pojedinim motivima (2 smrti drage osobe) . . . Uspanicim se, i citav dan sam loseg raspolozenja. Nisam nikad bila kod psihijatra, tako da ne znam kako da rijes ovaj problem, dakle sa povlacenjem u sebe, i vjerom u ljude. . . I losim snovima koji uticu depresivno i uznemiravajuce na mene. . . Voljela bih kad bi mi mogli dati odgovarajuci savjet. . . Hvala unaprijed, pozdrav

Odgovoreno: 19. 05. 2010.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  Cak niste rekli ni koliko godina imate! Ocigledno je da ste se razocarali, povukli, podvukli crtu, izgubili veru cemu je doprinela verovatno i smrt dragih osoba. Potrebno je preduzeti korake i krenuti u sredjivanje razmestenih i povredjenih osecanjanja. Prakticno ne ynam nista o vama konkretnije da bi vam dala jasniji odgovor, ali bi bilo pozeljno javiti se psihijatru i dogovoriti se kako dalje
  
  dr d. Krasic
  Pozdrav

Pogledajte celo pitanje: #61434

Dobro dan ja sam stefan iz nisa. Izgleda da sam upao u malo tezu depresiju. Imam 20-21 godinu. Zavrsio sam skolu pre 3 godine tacnije za zenskog frizera. Zatim sam zavrsio jos jednu skolu vanredno. Nisam se zalagao da trazim ni jedan posao. Sve mi je tesko da radim. Hteo bih da radim ali ne za 15 hiljada. Pre godinu dana sam usao u depresiju ali sam nekako zaboravio na nju. Pocetkom godine sam ponovo upao u depresiju. Upisao sam fakultet ali me ni to ne ispunjava. Jedna napomena. "imao sam 103 kg pa sam resio da smrsam. Smrsao sam na 62 kg"sad imam 70kg. Samo mislim o ishrani i sta koliko unosim a da nije kaloricno. Samog sebe sazaljevam. Placam jednom u nedelju dana. Spavam i do 15 sati. Uspavam se u 22h a probudim u 11. Kad se probudim lezim u krevetu i po pola sata i gledam u jednu tacku. Nemam interes za nista. Kad izadjem napolje kao da lutam. U zadnje vreme su mi se noge oduzle lezim u krevet i samo mislim i gledam u jednu tacku. Kad gledam televizor gledam u jednu tacku kao da gledam kroz njega i lutaju mi msili. Nmema koncentraciju nikog da pogledam u oci. Sramota me je da npr. Udjem u radnju i pitam za posao. Za sebe mislim da sam nesposoban. Mozak mi ne radi. Da li je to uzrok hrane? Smeta mi guzva. Pomisljao sam i da se ubijem ali ne bih imao srcku kako mi mladi kazemo. Jos mi se zivi ali ne ovako. Ocu da budem stari stefan zvani buca. Nasmejan, zainteresovan za ono sto vole mladi. Koncentrisan, , da mogu da pamtim, da budem pricljiv posto sam mnogo cutljiv.

Odgovoreno: 19. 05. 2010.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovani,
  Svestan svojih problema, sa uvidom o tome sta se desava. Puno toga, ali fali jos mnogo toga. Sobzirom da si iz nisa, mozemo se lako videti i porazgovarati. Mozes se javiti na telefon 0641622806
  
  dr d. Krasic
  Pozdrav

Pogledajte celo pitanje: #61440

Postovani, od septembra 2009. Prema preporuci psihijatra pijem xanax 3xo. 25mg i cipralex 1x10mg kao terapiju za anksioznost. Vremenom mi je bilo bolje i od februara 2010. Sam smanjio xanax na 2 tablete a poslednjih desetak dana pijem samo po jedan xanax dnevno. Medjutim, u toku dana javlja mi se mucnina nekoliko puta i neka malaksalost u telu, blaga drhtavica. Zanima me da li to moze biti posledica smanjenja doze xanaxa i kakav mi savet mozete dati ako je to u pitanju. Srdacno

Odgovoreno: 19. 05. 2010.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovani,
  Budite uporni u odvikavanju od leka, jer ste odlucili shodno tome sto vam verovatno vise nije potreban. Lek inace dovodi do zavisnosti i smatram da ste doneli ispravnu odluku.
  
  dr d. Krasic
  Pozdrav

Pogledajte celo pitanje: #61464

Poštovani, da li se kod vas u srbiji može kupiti ad valdoxan, te da li imate iskustva u njegovoj primjeni? S poštovanjem, s. R.

Odgovoreno: 19. 05. 2010.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  Ovaj lek nije jos uvek registrovan u srbiji. Postoje inace pozitivna iskustva sa njim u evropi
  
  dr d. Krasic
  Pozdrav

Pogledajte celo pitanje: #61087

Poštovanje, živim u kući sa mužem, dvije djevojčice od 23 i 8 mjeseci i svekrvom. Svekrva ima odvojen stan u našoj zajedničkoj kući ali smo mi najveći dio vremena zajedno. Naravno, ja sam se na to manje-više navikla, ali na neke stvari ne mogu. Na primjer, ujutro u 6 sati uđe da vidi jesmo li ustali, iako mi uglavnom ustajemo prije nje, zbog beba, uvečer u 23 sata uđe da vidi jesmo li legli i zašto nismo ako nismo, svakih pola sata uđe da vidi šta radimo, ako nismo u njenom stanu. Objedujemo uvijek zajedno, radimo poslove oko kuće itd. Ne može da gleda da su vrata bilo koje sobe zatvorena pa makar bila i u wc-u ona ne zatvara vrata. Jedna doktorica s kojom smo muž i ja razgovarali nam je rekla da se najvjerovatnije radi o nekom poremećaju ličnosti. Probali smo se odseliti, međutim kad smo to uradili na nekoliko mjeseci bilo je još gore zato što nas je još više "uhodila" preko komšija i sl. S druge strane, često mi pričuva djecu, povremeno skuha nešto, naročito kad muž i ja mnogo radimo u bašti i oko životinja, i meni je jako stalo do nje i da bude dobro. Kad se ona loše osjeća ja po dva- tri dana isto budem loše jer nekako nam imputira da je loše zbog nas. Muž kaže da je uvijek bila takva i da je on uvijek mislio da zaista jeste kriv za njenu nesreću, ali ona samo odjednom bude dobro. I kao da ništa nije bilo. Osim svega ovoga nekako na ljude gleda s nepovjerenjem, čak je i za mene rekla da sam joj dirala lične stvari kad sam se udala. I tako dalje. . . Moje pitanje je kako bih ja mogla da prestanem da se nerviram zbog tih njenih ispada jer nema šanse očigledno da se ona promijeni, a i svaki razgovor je loše završio. Te nije ona luda, te nećemo je poslati u ludnicu. . . Ne mogu da shvatim odakle toliki strah od najrođenijih i najbliskijih ljudi, odakle tolika potreba za kontrolom i kako da se tome odupremo? Kako da joj pomognem, kako da pomognem sebi? Kako da se postavim, šta da očekujem? U jednom je trenutku divna u drugom samo pocrni u licu i počne nam nizašto držati prodike. Onda opet sve ok. Ne mogu da se prilagodim i ne znam kako da se prilagodim. Šta da uradim? Hvala mnogo.

Odgovoreno: 18. 05. 2010.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  Morate biti odlucni u tome sto zelite i da naravno imate podrsku svog muza, koja vam je neophodna u ovome. Naravno, ne cinite nista lose, borite se za sebe i svoje najblize, pa zato nema mesta krivici. Mozete razmisliti i o porodicnom savetovanju i predloziti joj. Svako mora imati svoj zivot i ima pravo na tome, kao sto ga je i ona imala!
  
  dr d. Krasic
  Pozdrav

Prikazano 41-45 od ukupno 1658 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Dr Dragana Krasić

Dr Dragana Krasić

O lekaru

O lekaru