Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Prof. dr Bojana Dimitrijević - Psiholog

Prof. dr Bojana Dimitrijević

Psiholog

Prof. dr Bojana Dimitrijević - Psiholog

Prof. dr Bojana Dimitrijević

Psiholog

O lekaru

Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom  istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.

Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.

Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.

Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.

O lekaru

Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom  istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.

Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.

Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.

Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.

Više informacija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 91

  1. Postovana doktorka, Pre odprilike dve nedelje sam Vam poslala pitanje na koje mi niste odgovorili, pa Vas molim ukoliko mozete da ga pronadjete da mi odgovorite jer mi je jako bitno

    Odgovoreno: 06. 05. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević
      Žao mi je ukoliko na Vaše pitanje niste dobili odgovor. Na sva pitanja prosledjena meni odogovorila sam, u to sam sigurna, a istovremeno nemam uz sva postavljena pitanja nikakav identifikacioni znak da bih znala od koga je pismo prosledjeno meni, odnosno, da odgovor pošaljem opet ukoliko nije ispravno dostavljen- nemam tehničkih mogućnosti da ga pronadjem. Zato Vas molim da ukoliko ste konačno utvrdili da nema odgovora na Vaše pitanje, da ga postavite ponovo i ja ću odgovoriti.
  1.  
     
    Postovani, ne znam da li ovo pitanje spada u ovu oblast, ali ako vec ne spada, ne sumnjam da ce te me Vi uputiti na pravo mesto. Imam 25 godina. Imala sam jednu duzu ozbiljnu vezu (2 god, u kojoj sam
    izgubila nevinost) i ostale krace veze. Sad sam u ozbiljnoj vezi koja je jos uvek sveza. Nemam redovne sexualne odnose, jer je veza na daljinu. Dakle, imala sam vise partnera i sexualnih odnosa ali nijednom u zivotu nisam dozivela vrhunac (orgazam). Ja se strasno uzbudim i navlazim i sve sto sledi ali vrhunca nema. Nisam probala sama da se zadovoljim jer nisam ni imala potrebu za tim. Ne znam da li je istina, ali kazu da svaka zena moze sama doziveti orgazam. Moj partner se maximalno trudi da me zadovolji, i predigra traje bas dugo, ali bezuspesno. U prvoj vezi sam bila strasno povredjena, jer sam otkrila da me je decko delio sa drugom devojkom. Ne znam da li je to tacno, ali mislim da je meni jako bitna emotivna sigurnost u vezi, ali ja je jos nisam dozivela. Iako verujem da me moj sadasnji decko voli koliko i ja, ne znam koji je moj problem da li fizicke ili psihicke prirode? Mozete li mi reci da li postoje neke terapije i neka pomoc za resenje ovog problema i sta vi mislite koji je moj problem, tj. zasto ne mogu da dozivim orgazam?
    Unapred se zahvaljujem...

    Odgovoreno: 06. 05. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević
      Postovana,
      problem u dozivljavanju orgazma ima relativno veliki broj zena, ali je samo kod malog broja taj problem uzrokovan fizickim problemima, a kod vecine postoji psiholoska barijera koja se moze prevazici, najlakse uz psihoterapiju koja bi mogla ukljucti i Vaseg aktuelnog partnera, naravno pod pretpostavkom da zelite da ga ukljucite i da on ima spremnost da se ukljuci u terapiju da bi Vam pomogao u resenju problema. Moguce je da zbog emotivne traume koju ste doziveli u vezi o kojoj govorite imate odredjene otpore i kocnice u seksualnim odnosima, ali to isto moze biti zasnovano i na Vasem vaspitanju koje, ukoliko je konzervativno, moze biti prepreka da se u seksualnom aktu opustite i uzivate, ili na nekim drugim faktorima koji su ucestvovali u formiranju Vase licnosti. Emotivna sigurnost je svakako bitna komponenta i moguce da ce i u Vasoj sadasnjoj vezi doci do poboljsanja kvaliteta seksualnih odnosa ukoliko se budete osetili sigurnijom i ukoliko veza postane stabilnija. Kvalitet seksualnih odnosa se cesto i popravlja upoznavanjem partnera medjusobno po pitanjima njihovih afiniteta, onoga sto im prija i sto im cini zadovoljstvo. Takodje, ne znaci da u nekoj drugoj vezi opet morate imati takav problem vec se moze desiti da od samog pocetka seksualne i emotivne veze sa nekim drugim partnerom Vas seksualni zivot moze biti potpuno zadovoljavajuci. Ne mislim time da treba beskonacno menjati seksualne partnere u potrazi za orgazmom. Ideju o samozadovoljavanju  ne treba odbaciti, jer cete, kroz samozadovoljavanju dodatno upoznati svoje telo, shvatiti sta vam donosi to konacno zadovoljstvo i znati sta da trazite od ovog ili nekog buduceg partnera kako bi vam oboma bilo prijatno. Istrazujte i trazite, jer ce se i Vas partner bolje osecati znajuci da Vas je ucinio zadovoljnom.
  1. Lečenje dugotrajne depresije
    Pitanje broj: #5096

    Dugo vremena imam problem sa depresijom. Često sam nervozan, zbunjen i jako tužan. Čudno je to što moj život i nije toliko loš, društveno sam aktivan, bavim se sportom, često izlazim, ali sve to gotovo da ne pomaže jer skoro uvek odem kući jako razočaran u sebe. Već duže vreme nemam nikakav emotivan život, što u meni stvara takav gnev i opšte razočarenje da postaje neizdrživo. Veoma dugo sam sam, toliko dugo (skoro 5 godina) da sam se i navikao na takav način života. Česti izlasci ne pomažu. Manjak samopouzdanja i vere u sebe mi ne dozvoljava da na bilo koji način promenim način življenja i bar jednom u životu budem srećan. Kad god treba da učinim nešto konkretno, postajem toliko nervozan da nemam snage čak ni da se nasmejem. Ponekad svoje samopouzdanje pokušavam "lečiti" uzimanjem određenih opijata kad izađem sa ortacima, ali mi ni oni ne daju dovoljno snage da načinim sudbonosni korak. Normalna sam osoba, lepih manira i ponašanja, s dobrim poslom, ali depresija koja svakim danom postaje sve gora pretenduje da sve to upropasti. Da li mi je potrebna pomoć nekog lekara?

    Odgovoreno: 06. 05. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević
      Poštovani,
      Depresija je česti pratilac savremenog, stresnog i otuđenog načina života, ali je i ozbiljan problem koji nikako ne treba olako shvatiti. Simptomi koje opisujete ukazuju mi na potrebu za javljanjem psihijatru koji bi Vam prepisao terapiju antidepresivima, koji bi Vam, za početak, dali malo više životne energije i radosti, ali isto tako i da se u tom procesu, uz stručnu pomoć pozabavite sobom, razlozima za održavanje nekih ponašanja koja i sami kod sebe osuđujete, odnosno da izgradite možda bolje modele funkcionisanja. I sami vidite da sve do sada, već godinama  unazad, to niste uspeli bez stručne pomoći, pa ne oklevajte kad je već potreba da nešto učinite za sebe toliko očigledna. Nije rešenje uzimanje opijata i Vi to znate, ukoliko Vam i donesu predah od Vašeg unutrašnjeg problema, to je kratkotrajno i, u stvari, lažno rešenje koje Vas dodatno gura u potencijalnu zavisnost jer se u bežanju od depresije možete i zaboraviti i izgubiti kontrolu nad situacijom, to je veoma lako. Naravno, ako se to desi, Vaše će samopoštovanje biti još ozbiljnije narušeno. Kažete da imate prijatelje i prilike za česte izlaske, to je već dobra osnova za promenu nepoželjnih modela ponašanja jer već imate izgrađenu mrežu "socijalne podrške" koja svima nama treba kada se nalazimo u krizi. Dakle, bez oklevanja potražite pomoć psihijatra, što ne znači da svoj psihički problem treba da shvatite kao nešto što treba da Vas plaši - Vaše smetnje su izlečive i nema razloga da za sebe ne potražite adekvatnu stručnu pomoć, čime ćete sebi i subjektivno i objektivno pomoći.
  1.  
    Imam 28 godina,trenutno nemam devojku,izgledam sasvim normalno,bavim se profecijom slicnoj vasoj,zavrsavam posledipl.studij...dakle uspesan. Medjutim,poslednjih godinu dvije primecujem da pocinjem da posmatram i muskrace.Imao sam devojke,trenutno ne. Dakle interesuju me,u sex.smislu,i muskraci... To mi stvara nervozu,inhibicije su mi prejake.Znam da gresim. Stavara mi unutrasnji konflikt...cak sam imao i peting sa jednim muskarcem...to me dovodi do "ludila". Da li je to razlog sto nemam devojku vec duze vreme,samo nesto kratko...? Da li se bisexualizam leci???Kako?Gde?
    Molim Vas da mi pomognete!
     

    Odgovoreno: 02. 05. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević
      Postovani,
      problem koji navodite verovatno Vas stavlja na velike muke, samim tim sto se pitate da li je to sto osecate znak homoseksualnih i bliseksualnih tendencija, sto nije tako lako prihvatiti. Nije neobicno da se homoseksualne tendencije ostvare i osveste tokom perioda sazrevanja, mada je cesci slucaj da se jos posle puberteta odnosno ulasnom u adolescenciju osvescuje cinjenica  o privlacnosti osoba istog pola, pa je zato cesce da se sa specificnoscu seksualne orijentacije ljudi obicno srecu ranije u zivotu. Kod onih koji imaju snazniji otpor da to prihvate, pa i sami od sebe prikrivaju da ih privlace pripadnici istog pola, kasnije dolazi do ovakvih uvida, kako se verovatno desilo Vama. Zato je i prirodno da Vas ne privlace devojke, jer ste tu vrstu erotskog naboja pronasli u kontaktima sa muskarcima, iako ih, kako sam shvatila, jos niste u potpunosti realizovali.Homoseksualne tendencije mogu se javiti iz  nekoliko mogucih korena, gde se obicno navode eksperimentalni (koji moze biti deo eksperimentisanja adolescenata u periodu sekualnog sazrevanja), prisilni (u uslovima zatvora ili drugog oblika izolacije) i urodjeni, koji ne spada u kategoriju bolesti vec seksualnog opredeljenja, a samim tim se i ne leci. Biseksualizam obuhvata postojanje i heteroseksualnih i biseksualnih afiniteta i takodje moze imati samo eksperimentalni, provremeni ali i mnogo dublji koren koji je utkan u prirodu osobe koji takve afinitete ima. Uprkos raznovrsnim prakticnim pokusajima da se ovakve tendencije kod onih koji zele da ih se oslobode, otklone, rezultati pokazuju slab i nepostojan ucinak raznovrsnih terapija, odnosno veliku upornost i opstajanje ovih tendencija. Prosto, to je najcesce deo prirode a ne Vasih namera, pa je jako tesko otkloniti ih. Ukoliko se kod Vas radi o tom duboko ukorenjenom obliku, nije lose da se javite psihoterapeutu kako biste sa sobom rascictili svoj odnos prema tom delu svoje licnosti i ukoliko te tendencije opstaju i dalje kao deo Vaseg seksualnog opredeljenja, prihvatili sebe i svoja osecanja, kako biste nastavili da funkcionisete sa manje opterecenja i manje stresa. Nekada vec prihvatanje nekih delova nase licnosti, koje nam u pocetku izgledaju neprihvatljivo, daje nam mogucnost da realisticnije pogledamo na stvari i da budemo spremniji da sebe prihvatimo, a da zivot nastavimo pod manjim stresom i u boljoj harmoniji sa sobom.
  1. Dnevni nagon za povrećanjem
    Pitanje broj: #4283

    Već oko 2 godine imam problem sa dnevnim nagonom za povraćanjem koji prestaje uveče posle 7 i moj organizam se ponaša kao da nemam nikakav problem. To ponekad prestane, pa normalno doručkujem, a nekad bude drugačije, pa ne mogu da doručkujem. To sve varira iz dana u dan. Uradio sam pregled želuca i sve je u redu. Imao sam streptokoku i kandidu, pa sam mislio da mi one prave sve te smetnje, ali sam ipak zaključio da je sve to psihički, jer drugi niko ne zna šta može da bude. Da li je to psihogeno povraćanje i kome da se obratim da ga rešim? Da li moram koristiti medikamente da bih to rešio?

    Odgovoreno: 02. 04. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Sasvim je moguće da nalazi koji ukazuju na posojanje streptokoke i kandide mogu da objasne neke nalete mučnine, ali je isto tako moguće, da s obzirom na to da imate "satnicu" za nagon za povraćanjem, to ima psihičku osnovu. Ako je problem psihogen, zahteva individualni rad sa psihologom ili psihijatrom, budući da se može desiti da možda Vaša napetost ili neki Vaši nerešeni (a ne obavezno svesni) konflikti leže u osnovi ovih smetnji, o čemu nemam elemenata da zaključujem na osnovu Vašeg pisma jer je podataka isuviše malo. Da biste dobili prave odgovore na Vaš problem, značajno je da Vaš terapeut stekne celovit utisak o tome kako funkcionišete, pa će na osnovu toga dati i adekvatne preporuke, kako u odnosu na psihoterapijski pristup, tako i u odnosu na farmakoterapiju koja bi mogla biti korišćena. Bilo bi dobro ako biste, uz mišljenje ordinirajućeg lekara, napravili proveru da li i dalje postoje infekcije grla i želuca i da li one mogu izazivati ovakve smetnje, da biste isključili somatske faktore, a tek onda biste sa tim nalazima otišli nekom od psihijatara koji se bave psihosomatskim smetnjama. Nemojte tako crno da gledate na svoj problem, sigurno je rešiv, ali se oko toga morate više angažovati, i umesto da očajavate, potražite konkretno rešenje. Čini mi se da ste se malo obeshrabrili i prepustili očajanju, što svakako nije dobar način da se Vaš problem reši.

Prikazano 21-25 od ukupno 91 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460