Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Prof. dr Bojana Dimitrijević - Psiholog

Prof. dr Bojana Dimitrijević

Psiholog

Prof. dr Bojana Dimitrijević - Psiholog

Prof. dr Bojana Dimitrijević

Psiholog

O lekaru

Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom  istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.

Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.

Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.

Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.

O lekaru

Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom  istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.

Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.

Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.

Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.

Više informacija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 91

  1. Narcisoidna ličnost
    Pitanje broj: #5651

    Potrebno mi je bolje i stručnije objašnjenje narcisoidne ličnosti. Unapred zahvalna.

    Odgovoreno: 25. 06. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Pojedinci s dijagnozom ovog poremećaja ličnosti imaju osećanje grandioznosti u vezi s ličnom važnošću (što se može iskazivati kao preterano naglašavanje svojih postignuća i talenata), dok su u isto vreme jako osetljivi na kritiku.


      Gotovo da nemaju mogućnost saosećanja s drugima, a češće su zaokupljeni pojavom nego sadržajem. Pokazuju osećaj grandioznosti, bilo to fantaziranje ili iskazivanje manirima, iskazuju potrebu da im se divi, i manjak saosećanja koji počinje u mlađem odraslom dobu. Zaokupljeni su fantazijama o neograničenom uspehu, moći, izuzetnosti, lepoti i idealnoj ljubavi.  Oni veruju da su posebni i jedinstveni i da ih mogu razumeti samo osobe visokog statusa, a uz to iskazuju jaku potrebu da im se drugi dive. Iskazuju nerazumna očekivanja podilaženja i automatskog slaganja s njihovim stavovima.


      U interpersonalnim odnosima pokazuju eksploatatorski odnos na štetu drugih osoba. Nedostaje im mogućnost saosećanja; često misle da im drugi zavide i da su ljubomorni na njih. Često imaju arogantni nastup.


      Pokazuju poremećaje raspoloženja. Uglavnom se radi o depresiji i depresivnim raspoloženjima. Preokupiranost vlastitom pojavom izuzetno je izražena. Osim toga, javlja se i problem somatizacije.  U lečenju se koristi individualna i grupna psihoterapija, iako se, kao osobenost karaktera, koja se formira u detinjstvu i ranoj mladosti, mogu postići manje korekcije, ali ne i izmena glavnih karakteristika.

  1. Ljubomora kod dece
    Pitanje broj: #6230

    Majka sam dva muška deteta od nepunih 5 i 2 godine života. Stariji sin pokazuje znakove ljubomore mada i mlađe dete ima slične "ispade". Problemi su se javili kada smo suprug i ja primetili da se dešavaju "čudne" promene po stanu kada ujutru ustanemo: upaljen TV, tarmostat frižidera okrenut do maksimuma, kada se desilo da je hrana počela da ledi, ostaci hrane na stolu u trpezariji. On noću priča i to smo prihvatili, ali to toliko dugo traje da nam je postalo normalno. Pitanje je da li treba da se obratimo stručnjaku?

    Odgovoreno: 04. 06. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Ideja da se obratite dečijem psihologu ili psihijatru nije loša, jer ima izgleda da se radi o emocionalno nezrelom dečaku koji možda i nije s Vaše strane dovoljno pripremljen za dolazak mlađeg brata, pa je ljubomora time uzrokovana, ili primećuje da je Vaša pažnja neravnomerno distribuirana između njih dvojice, što opet može podstaći "proteste". Obično je način da se prevaziđe ovakvo ljubomorno ponašanje podsticanje timskog porodičnog funkcionisanja, organizovanje dnevnih aktivnosti tako da deci poveravate "odgovorne" poslove, kojima ćete dati odgovarajući značaj, da Vam npr. nešto važno donesu iz druge sobe ili da na njih računate kada je u pitanju npr. provera termostata na frižideru, ili tako nešto, čime ćete pokazati njihovu važnost u skladu, naravno, sa njihovim uzrastom. Znate da je najbolja taktika da se najnemirniji đak u odeljenju postavi za kontrolora ponašanja, tada se i on oseća važnim i smiruje svoje ponašanje! Tako i Vi ovde treba sa dosta takta da pristupite ovom problemu, da preispitate da li ste i Vi možda povremeno doprinosili, manjkom svoje diplomatije, ovakvom ponašanju, pa da pokušate da i u svom i u ponašanju deteta/dece izazovete korekciju postupaka. Ukoliko ustanovite da to niste u stanju sami, potražite ipak stručnu pomoć jer će pasivnost po pitanju tog problema sada vrlo verovatno dovesti do produženja ili komplikovanja problema.

       

  1. Pojačana potreba za spavanjem
    Pitanje broj: #6186

    Šta može biti uzrok pojačanoj potrebi za spavanjem kod osobe stare 20 godina? Da li postoji način da se ta pojava otkloni bez upotrebe uobičajenih sredstava kao što su kafa i energetska pića?

    Odgovoreno: 04. 06. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Potrebno je eliminisati sumnju na neke organske faktore koji mogu usloviti pojačanu potrebu za spavanjem, što ćete utvrditi posetom lekaru opšte prakse i elementarnim pretragama koje će pokazati da li postoji npr. anemija koja može imati kao posledicu preteranu pospanost. Ukoliko utvrdite da nema organskih uzroka, valja razmisliti o psihološkim razlozima. Često je pojačana potreba za snom, opet napominjem, ukoliko su isključeni organski faktori, pokazatelj otpora i "bežanja" od realnosti i obaveza, previše napornih odluka ili drugih pritisaka koje nam život može doneti. Ukoliko je to slučaj, potrebno je doći do suštine problema, jer se samo uzimanjem "razbuđivača" - energetskih pića i kafe, ne rešava koren, osnova problema. Zato je koristan rad sa psihologom, koji će pomoći u razrešavanju psihičkih konfilkata, a samim tim će se i potreba za snom smanjiti i dovesti u normalu. Vaše pitanje je neutralno formulisano, pa ne znam da li je to Vaš problem ili problem nekog Vama bliskog. Naravno da, ukoliko ovom prilikom pišete iz brige za neku drugu osobu koja previše spava, treba razmotriti i mogućnost da uzima sedative ili neku vrstu psihoaktivnih supstanci koje mogu izazivati pospanost, a da okolina i ne pretpostavlja da je to u pitanju. Ako je to Vaš lični problem, onda svakako znate i kakav je Vaš način funkcionisanja, a verovatno i koji bi mogli biti problemi koje je lakše prespavati, pa se valja njima pozabaviti.

  1. Devojčica odbija hranu
    Pitanje broj: #6177

    Kako se ponašati prema stavu dvoipogodišnje devojčice prema hrani koji je prilicno negativan u smislu da ništa novo neće da proba, a hrana koja se do sada uzimala se jedna po jedna izbacuje? Do sada je nisam terala da jede, uglavnom sam joj davala da jede ono što voli. Pre 4 meseca je krenula u vrtić, ni tamo ne jede bukvalno ništa, samo pije vodu. Da li da i dalje ugađam njenim željama (kuvam odvojeno za nju, a odvojeno za mene i supruga) ili da joj ne popustam po cenu da ništa ne stavi u usta i po 8-9 sati (slušala sam savete da će jesti sve samo kad ogladni, ali to kod nje "ne pali"). U čemu grešim? Kako da se postavim prema ovom problemu koji me sve više opterećuje, a sigurna sam da joj tako neću pomoći? 

    Odgovoreno: 04. 06. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Veoma često odnos dece prema hrani reflektuje neke druge probleme koje ne žele ili ne mogu da iskažu, a postoje u okruženju. Očigledno je da polazak u vrtić, gde ekstremno pokazuje da joj tu nešto smeta, treba da Vam bude signal da i kod kuće reaguje selektivnim uzimanjem hrane na nešto što joj ne odgovara. To može biti način da privuče Vašu pažnju, ukoliko doživljava da joj niste dovoljno ili nedovoljno kvalitetno posvećeni, ili ukoliko je u pitanju neki drugi faktor porodičnog funkcionisanja koji u njoj izaziva nesigurnost. Sigurna sam da svoje dete najbolje poznajete i da, ukoliko sada ne znate šta bi mogao biti faktor njenog otpora, to možete u narednom periodu da shvatite i pokušate da ispravite. Odbijanje hrane pre svega je pokazatelj njenog otpora. Čemu, to Vi procenite. Nasilno hranjenje nikako nije dobar model. Takođe, popuštanje svim njenim izmišljotinama po pitanju jelovnika, takođe nije preporučljivo, jer time detetu stavljate do znanja da su granice Vašeg dozvoljavanja svih njenih postupaka neograničene, što verovatno nije tačno. Ona kroz takve zahteve isprobava granice Vaše tolerancije (to deca rade od najmanjeg uzrasta) a Vi negde ipak morate da stavite tačku i da pokažete da je Vaša reč zadnja. To sve treba da bude blaga i diplomatska taktika, ali je važna zbog toga što se ponašanje i odnos roditelji-deca generalizuju i na budućnost, pa će i u perspektivi smatrati da može sve što kaže i poželi, što opet za nju nije dobro. Deca se osećaju sigurnijom pored roditelja koji su fleksibilni autoriteti, mnogo više nego pored preterano popustljivih i preterano demokratičnih roditelja. To opet ima dalje implikacije na formiranje njihove ličnosti. Dakle, kada je reč o Vašim postupcima sada, pokušajte da joj pružite dovoljno kvalitetne pažnje, zaokupite je kreativnim aktivnostima i navedete je da, zajedno sa Vama, roditeljima, pojede istu hranu sa objašnjenjem primerenim njenom uzrastu, na primer da će od tog i tog jela imati više snage, sjajniju kosu, jače zubiće... ili već nešto slično, a da uz obrok pričate o zanimljivim temama koje će doprineti da hrana sama po sebi ne bude toliko važna stavka u Vašim životima. Ovako ste se toliko fiksirali na problem hrane da je i njoj potpuno jasno da je to sredstvo kojim može da manipuliše. Ako odbija, ne insistirajte, ali ne pravite od toga ni scenu ni problem, prosto kao da se ništa bitno nije dogodilo, pa kroz par sati ponovite istu priču, sve vreme ne pridajući toliko značaja hrani, već kvalitetu vaših komunikacija.

  1. Nesanica, umor, razdražljivost
    Pitanje broj: #6016

    Moj veliki problem je nesanica. Imam velikih problema sa snom iako sam umorna. Ležim, ali ne mogu spavati. Spavam svega 5h dnevno. Inače, jako se umorim u toku dana i nisam tada u mogućnosti da spavam jer ili radim ili sam na fakultetu. To mi predstavlja veliki problem jer ne mogu da učim, a bliže mi se ispiti. Imate li neki tretman liječenja koji sama mogu primjeniti ili neku drugu metodu učenja jer ja jednostavno više nemam ideja kako da sama sebi podignem koncentraciju, smanjim umor, da spavam kada treba? Posljedica mog nespavanja je umor, bol u glavi, razdražljivost. Iako to ne ispoljavam, vidim da imam veliki problem. Inače sam treća godina fakulteta. Niko u porodici, koliko mi je poznato, nije imao problem sa snom. Ako bude gramatičkih grešaka dok ovo budete čitali, nemojte se iznenaditi pošto sam umorna. Šta da radim?

    Odgovoreno: 04. 06. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Nesanica upravo izaziva simptome koje ste naveli, tako da je jedno od rešenja da se obratite psihijatru da bi blagom medikamentoznom terapijom omogućio da se Vaš organizam odmori i detoksikuje, a time i pripremi za svakodnevne fizičke i intelektualne napore. Jasno je da niste u stanju da učite kada ste već konstantno umorni. Ne znam kakve metode učenja primenjujete sada, pa time ne mogu ni da komentarišem koje bi metode  bile pogodnije, ali je prioritet da fiziološki obezbedite svom organizmu dovoljnu količinu odmora, kako bi bilo koja metoda bila efikasna. Ukoliko niste pristalica lekova, a niste pomenuli da li ste se već javljali lekaru za pomoć oko ovog problema niti da li ste nekada uzimali lekove u tom cilju, možete pokušati sa biljnim preparatima kojih ima u izobilju, a mnogi upravo pomažu u opuštanju i regulisanju sna. Takođe, neophodna je relaksacija pred spavanje, dakle, bavljenje stvarima koje Vas opuštaju kako biste lakše utonuli u san, ili uzimanje lagane hrane ili napitaka (toplo mleko, blagi čajevi) koji neće dodatno razdraživati Vaš organizam pred period odmora. Ukoliko ste pušač, istraživanja takođe pokazuju da nikotin deluje na ometanje procesa uspavljivanja, pa i o tome treba voditi računa. Možda će neke izmene u pravcu zdravijeg načina života bar delimično doprineti rešavanju ovog problema. Ukoliko to ne bude dovoljno, ipak se obratite lekaru koji će Vam medikamentima olakšati ovaj, ne tako teško rešiv, problem.

Prikazano 6-10 od ukupno 91 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460